Temerin: Gde su pare od mesnog samodoprinosa za kanalizaciju

07 Jun 2015

VOICE: Samodoprinos za kanalizaciju ili za sve ostalo?

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je predistražni postupak povodom krivi?ne prijave koju je još 2011. godine podnela Liga socijaldemokrata Vojvodine zbog sumnji da je bilo zloupotreba pri izgradnji kanalizacije u opštini Temerin, saznaje Vojvo?anski istraživa?ko-analiti?ki centar (VOICE).

Predsednik Skupštine opštine Temerin Robert Karan, koji je u ime LSV podneo pomenutu prijavu, izjavio je za VOICE da ne želi da poveruje da je neko namerno u fioci ?etiri godine držao ovaj predmet i dodao da se nada da ?e pravosudni organi korektno uraditi svoj posao i kazniti odgovorne za nezakonito trošenje milion i po evra.

Jedna od najkontroverznijih tema u opštini Temerin ve? nekoliko godina je upravo izgradnja kanalizacije, za koju je kroz mesni samodoprinos od 2005. do 2010. godine prikupljeno oko milion i po evra. Ovaj novac uveliko je potrošen, novi samodoprinos nije izglasan, a izgradnja je nastavljena skromnim budžetskim sredstvima i transfernim sredstvima sa viših nivoa vlasti. Rezultat toga je da je na kanalizacionu mrežu do danas priklju?eno svega nekoliko stotina doma?instava, koja su morala da plate povezivanje. Izostankom transfernih sredstava iz Republike i Pokrajine, opštinska vlast je 2013. godine ?ak morala potpuno da obustavi radove na daljoj izgradnji.

Protiv koga su podnete krivi?ne prijave

Mihalj Matuška izabran je jula 2008. godine za predsednika Skupštine opštine Temerin, kao predstavnik Saveza vojvo?anskih Ma?ara. Lekar po profesiji zaposlen u jednoj privatnoj poliklinici u Temerinu, Matuška je na toj funkciji ostao do kraja mandata. Pred sam kraj mandata 2012. godine Matuška je prešao u redove Ujedinjenih regiona Srbije (URS). On sam kaže da se nikada nije u?lanio u tu srranku ve? da je samo bio nosilac liste na lokalnim izborima i da je od tada politi?ki neaktivan. Pored Matuške krivi?nom prijavom LSV su obuhva?eni i predsednik Saveta Prve mesne zajednice Tibor Puškaš, predsednik Mesne zajednice Staro ?ur?evo Zdravko Vajagi?, predsednika MZ Ba?ki Jarak Milan Mandi?, predsednik MZ Sirig Zdravko Svorcan i na?elnica opštinskog odeljenja za budžet, finansije i trezor Tatjana Miloševi?.

U Javnom preduze?u Direkcija za izgradnju i urbanizam, koje je zaduženo za izgradnju kanalizacije, navode da je kanalizaciona mreža projektovana tako da na nju bude priklju?eno oko 9.000 doma?instava, plus preduze?a i ustanove. Kada je re? o pla?anju priklju?ka u Direkciji navode da je to, bez obzira na samodoprinos, nešto sasvim normalno, kao što se pla?a uvo?enje struje ili gasa.

Tužilaštvo proverava šest osoba zbog trošenja mesnog samodoprinosa

U osnovnom javnom tužilaštvu za VOICE su naveli da je njihovim proverama obuhva?eno šest osoba protiv kojih je podneta prijava. „Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, putem Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, na nadležno postupanje dostavljena je krivi?na prijava koju je Liga socijaldemokrata Vojvodine dana 15.07.2011. godine podnela tom tužilaštvu protiv šest lica zbog krivi?nog dela zloupotreba službenog položaja. Ovo Tužilaštvo je, postupaju?i po navedenoj krivi?noj prijavi, stavilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Policijskoj upravi u Novom Sadu, nakon ?ega ?e biti doneta javnotužila?ka odluka, shodno ?emu vam detaljnije informacije u ovoj fazi postupka ne možemo saopštiti“, piše u odgovoru tužilaštva na pitanja koje je VOICE postavio povodom ovog slu?aja.

Istim povodom iz novosadske policije stigao je još kra?i odgovor: „Budu?i da je Policijska uprava u Novom Sadu postupala po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva koje je, ina?e, nadležno za rukovo?enje ovom fazom postupka, molimo Vas da se njima obratite za informacije o predmetnom slu?aju“. Robert Karan, koji je u me?uvremenu isklju?en iz LSV-a i oformio tro?lanu odborni?ku grupu „Zajedno za promene – za naš Temerin“ koja je pristupila vladaju?oj koaliciji u Temerinu, kaže da je zbog svega veoma razo?aran.

„Iskreno sam razo?aran što su nadležni državni organi veoma spori i inertni u reakciji na prijavu, koju smo podneli pre ?etiri godine. Tvrdim da je bilo nenamenskog i protivzakonitog trošenja novca. Odlukama o uvo?enju samodoprinosa je 2005. godine jasno odre?eno za koje namene i u kojim iznosima (procentima) ?e se ulagati ubrani samodoprinos. Tvrdim i imam dokaze za to da je odre?eno 33 procenta od ubranog samodoprinosa za izgradnju kanalizacione mreže, a da je daleko manje izdvojeno“, kaže Karan i svoje tvrdnje potkrepljuje pojedinim odlukama saveta mesnih zajednica o preraspodeli prikupljenog novca.

U tim dokumentima jasno se vidi da je veliki deo sredstava upotrebljen za finansiranje sportskih klubova i kulturno-umetni?kih društava na teritoriji Opštine Temerin. Novac je izdvajan i za kupovinu alkoholnih pi?a, jednu de?ju ekskurziju u Ma?arsku, dve osnovne škole, ali i za kupovinu stolnjaka vrednog 6.700 dinara. Najupitnija je potrošnja oko 108.000 dinara koje je na ime ugovora o delu dobio jedan konzervator muzejskih predmeta. Njemu je tokom 2008. sa ra?una Prve mesne zajednice preba?en pomenuti iznos za „konzervaciju muzejskih predmeta od metala i keramike, elektronsko snimanje pre i posle konzervacije“.

robert karan

Robert Karan ne odustaje od krivi?ne prijave

Robert Karan danas tvrdi, baš kao i u krivi?noj prijavi pre ?etiri godine, da su najodgovorniji za nenamensko trošenje šest osoba koje imaju svoje ime i prezime. „Politi?ku odgovornost u najve?oj meri nose Srpska radikalna stranka, Savez vojvo?anskih Ma?ara i Demokratska zajednica vojvo?anskih Ma?ara. Njihovi kadrovi su u to vreme vodili mesne zajednice i opštinu“, poru?uje Karan.

Prvopomenuti u prijavi je tadašnji visoki funkcioner Saveza vojvo?anskih Ma?ara Mihalj Matuška, koji je od 2008. do 2012. bio predsednik Skupštine opštine Temerin. Matuška za VOICE tvrdi da nema nikakve veze sa trošenjem novca prikupljenim samodoprinosom, niti da je imao bilo kakvog uticaja na rad mesnih zajednica. Kaže da je jedno vreme bio ?lan Saveta Prve mesne zajednice, ali da nije imao nikakvog uvida u trošenje novca.

„Bio sam na informativnom razgovoru u novosadskoj policiji povodom prijave pre oko godinu dana i tada su me ispitivali zbog sumnji da sam zloupotrebio položaj jer nisam u predvi?enom roku raspisao izbore za savete mesnih zajednica u predvi?enom roku. Oko trošenja novca me ništa nisu pitali“, kaže Matuška i dodaje da mesni samodoprinos tada ve? nije ni bio na snazi.

Matuška smatra da je po sredi prikupljanje politi?kih poena onih koji su podneli prijavu protiv njega jer je sav prikupljen novac potrošen za izgradnju kanalizacije. „Možda je i došlo do malih pomeranja u namenskom trošenju novca, ali se sigurno nije mnogo odstupilo. Me?utim, ja te podatke ne znam ta?no, jer ponavljam nisam bio zadužen za raspolaganje novcem“, tvrdi Matuška i napominje da su u novosadskoj policiji još ranije po?eli da prikupljaju podatke u opštini Temerin o ovom slu?aju, ali mu je prilikom informativnog razgovora u policiji re?eno da su sve istražne radnje odložene jer nadležni inspektor „radi na nekom drugom slu?aju u Beogradu“.

Predstavnici Opštinske uprave ?ute o samodoprinosu

Do odgovora predstavnika Opštinske uprave u Temerinu VOICE nije uspeo da do?e, iako se u više navrata obra?ao nadležnima da protuma?e navodne zloupotrebe. Zbog toga smo ostali uskra?eni za odgovore na neka veoma važna pitanja. Iz kabineta predsednika opštine Temerin ?ura Žige (SNS), njegovog zamenika Nikole Embera (SPS) i Opštinskog ve?a prvi put 28. aprila, a drugi put 14. maja, nisu odgovorili na pitanja da li postoji precizan podatak koliko je novca prikupljeno tokom petogodišnjeg samodoprinosa, koliko je svaka mesna zajednica ponaosob prikupila novca i da li je sav prikupljen novac prebacivan na ra?un opštine ili su pojedine mesne zajednice novac preusmeravale za neke druge namene. U opštini nisu odgovorili ni da li ih je kontaktirala novosadska policija zbog navodnih zloupotreba u izgradnji kanalizacije.

Prema saznanjima do kojih je došao VOICE, policija se 23. marta ove godine obratila Opštinskoj upravi sa zahtevom da se za potrebe Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta prikupe podaci i odre?ena dokumentacija. Od opštine je zatražena obimna dokumentacija za predmet „Matuška Mihalj i drugi“, a u lokalnoj vlasti ozbiljno su shvatili obra?anje policije, pa je prikupljanje i fotokopiranje dostupne dokumentacije trajalo nedeljama.

Pored ostalog, od Opštinske uprave je zatraženo da se policiji dostave svi zahtevi ovlaštenih lica u mesnim zajednicama u opštini Temerin za koriš?enje sredstava samodoprinosa, dokumentacija kojom se pravdalo trošenje nov?anih sredstava, sva akta kojima je odobravano prebacivanje novca samodoprinosa na ra?une mesnih zajednica, kao i sva dokumentacija o direktnom prebacivanju novca na ra?une javnih preduze?a i državnih organa koji su bili zaduženi za namensko trošenje novca prikupljenog od samodoprinosa.

Lider lokalnih radikala i bivši predsednik opštine Stojan Tintor pre dve godine je izjavio da je novac od samodoprinosa otišao tamo gde je bio i opredeljen i da nikakvog nenamenskog trošenja nije bilo. „Sve to sa odgovornoš?u mogu da tvrdim. To se posebno odnosi na mesne zajednice Staro ?ur?evo, Sirig i Ba?ki Jarak, gde su ubrana znatno manja sredstva, dok u Prvoj mesnoj zajednici nismo imali kontrolu, jer je sastav Saveta mesne zajednice odgovorao sastavu tadašnje vlasti (Savez vojvo?anskih Ma?ara)“, rekao je tada Tintor i dodao da nema podatak koliko je para prikupljeno tokom samodoprinosa.

Novac od samodoprinosa trošen je (ne)transparentno

Prema saznanjima VOICE, organi mesnih zajednica (MZ) dozvoljavali su prenamenu sredstava koja su se sa ra?una gra?anina Temerina tokom pet godina skidala sa mese?nih primanja. Odluke saveta MZ niko kasnije nije kontrolisao i zato se i stvorio prostor za zloupotrebe. Da postupak nije bio transparentan govori i ?injenica da u Javnom preduze?u Direkcija za izgradnju i urbanizam, koje je zaduženo za izgradnu kanalizacije, nema nikakvih podataka o tome koliko im je novca preba?eno od prikupljenog samodoprinosa.

„U ovom javnom preduze?u ne postoje bilo kakvi podaci o visini sredstava mesnog samodoprinosa, a da su upla?ena na naš ra?un. Direkcija je budžetski korisnik sredstava, a na osnovu prenetih sredstava iz budžeta Opštine Temerin ovom preduze?u, nemamo saznanja o njihovim budžetskim izvorima prihoda. Mesni samodoprinos mogu?e je videti samo u mesnim zajednicama i budžetu Opštine Temerin. Delatnosti ovog preduze?a finansiraju se iz budžeta iz razli?itih budžetskih prihoda te je mogu?e pretpostaviti da sadrže i sredstva od mesnog samodoprinosa za period 2005-2010. godina“, tvrdi za VOICE direktor Direkcije za izgradnju Zoran Sviti?.

Ko ?ini opštinsku vlast u Temerinu

Koalicioni sporazum o formiranju opštinske vlasti 2012. godine potpisali su predstavnici Demokratske stranke, Socijalisti?ke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Demokratske stranke vojvo?anskih Ma?ara, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, Saveza vojvo?anskih Ma?ara i Grupe gra?ana „Za prosperitet opštine Temerin“, a ubrzo se ve?ini priklju?ila i jedina odbornica Liberalno-demokratske partije. Vladaju?a ve?ina je prilikom konstituisanja opštinskih organa imala 19 od ukupno 33 odbornika. U opoziciji su tada ostali koalicija Srpske napredne stranke i Pokreta socijalista sa pet odbornika, Srpska radikalna stranka sa ?etiri, Liga socijaldemokrata Vojvodine sa tri i jedan odbornik Srpskog pokreta obnove. Prošlogodišnjim prekomponovanjem u opštinsku vlast ušli su naprednjaci i svi odbornici LSV koji su istovremeno isklju?eni iz te stranke. Iz vlasti su izašle SVM, DSVM, DSS i DS, ta?nije odbornici Socijaldemokratske stranke, pošto su se svi uo?i vanrednih parlamentarnih izbora priklonili Borisu Tadi?u. I tada i nakon toga je bilo mnogo strana?kih preleta, tako da naprednjaci sada imaju deset poslanika, socijaldemokrate i radikali po dva, a formirana je i nezavisna odborni?ka grupa sa dva ?lana.

Uz napomenu da nemaju saznanja ni o ukupnoj koli?ini prikupljenih sredstava mesnog samodoprinosa, odnosno policijskoj istrazi povodom toga, Sviti? kaže da je, prema knjigovodstvenim podacima, u sve dosadašnje radove na izgradnji kanalizacije uloženo oko 189 miliona dinara (podatak iz Zaklju?nog lista 31.12.2014). „S obzirom na to da se radi o dugotrajnoj investiciji koja se realizuje od 1994. godine, ovaj podatak ne daje realnu sliku pošto se ne vrši revalorizacija ulaganja. Prema našim okvirnim procenama, dosadašnja ulaganja bi predstavljala realan iznos od tri i po do ?etiri miliona evra. Do sada su koriš?eni razli?iti izvori: budžetska sredstva Opštine Temerin (naknada za komunalna dobra, naknada za ure?ivanje gra?evinskog zemljišta, samodoprinos, porezi i doprinosi), donacije Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine“, navodi Sviti?.

Robert Karan kaže da je potpuno svestan da postoji politi?ka pozadina i pritisci. „Nekome je mesna zajednica u bliskoj prošlosti bila ‘politi?ki feud’… zabran u koji se nije smelo ‘dirati’. Posledica takvog ‘vo?enja’ temerinskih mesnih zajednica je i današnje izuzetno loše stanje u najve?oj temerinskoj, Prvoj mesnoj zajednici. Pojedinci i danas u njoj donose odluke koje su van njihove nadleženosti ili bez odluke saveta“, tvrdi predsednik lokalnog parlamenta.

Kako se (iz)gradila kanalizacija?

Temerin_munU Direkciji napominju da je do sada u celoj opštini ura?eno 13,2 kilometara kanalizacione mreže, što ?ini oko 20 odsto predvi?enih radova, a isti procenat odnosi se i na procenjenu vrednost ukupne investicije. Tako?e navode da je u pitanju kapitalni projekat i da za takve projekte obi?no i ne postoje rokovi za kraj izgradnje. „Ve?inski deo je ura?en u centralnim delovima naselja Temerin, a deo se odnosi na kolektorske pravce koji su izvan centralnih delova naselja. Izgra?eno je i prelazno rešenje Postrojenja za pre?iš?avanja otpadnih voda“, navodi Zoran Sviti?.

Prema njegovim re?ima, poslednja procena o ukupnoj investiciji za izgradnju kanalizacije ra?ena je na osnovu Idejno-projektne dokumentacije iz 2004. godine i odnosila se na 119 kilometara mreže profila od 800 do 200 milimetara i ure?aj za pre?iš?avanje otpadnih voda. „Procenjena vrednost radova bez priklju?aka iznosila je oko 20 miliona evra. Kasnije su nastale promene izgradnjom novih ulica za stanovanje i novih industrijskih objekata, pa je ura?en novi projekat ure?aja za pre?iš?avanje otpadnih voda sa drugom tehnologijom, tako da u ovom trenutku nemamo preciznije procene ukupne investicije“, napominje direktor Direkcije.

Kako se trošio novac od samodoprinosa

Odlukama o uvo?enju samodoprinosa sve ?etiri mesne zajednice obavezale su se da ?e prikupljeni novac u najve?oj meri trošiti namenski za izgradnju kanalizacije. Kada je re? o Prvoj mesnoj zajednici, odnosno naseljenom mestu Temerin, prema zaklju?ku o proglašavanju odluke o uvo?enju samodoprinosa novac je trebao da bude upotrebljen i za izgradnju i popravku trotoara i nekategorisanih puteva, održavanje javne rasvete, izgradnju i održavanje komunalnih objekata i imovine ove mesne zajednice, izgradnju igrališta za decu, za plate i materijalne troškove ?lanova saveta, kao i za pomo? kulturnim, sportskim, društvenim i udruženjima gra?ana. Ova poslednja stavka predvi?ala je da ?e udruženja za pet godina trajanja samodoprinosa ukupno dobiti 12 miliona dinara. Prema podacima do kojih je došao VOICE, tokom 2009. godine novac je u više navrata dobilo sedam sportskih klubova i 11 raznoraznih udruženja, u ?ijem društvu se našla i Rimokatoli?ka crkva koja je u više navrata dobila po 50.000 dinara.

Prema re?ima zamenika predsednika opštine Temerin Nikole Embera, poslednja ve?a ulaganja u izgradnju kanalizacione mreže i pre?ista? otpadnih voda u Temerinu bila su još 2012. godine. Pre nešto više od godinu dana Ember je izjavio da je pod znakom pitanja nastavak izgradnje. Kao razlog za to on je naveo neizvesnost ulaganja od strane Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Pošto opština Temerin nema snage da to sama finansira, izostanak ovih sredstava može ozbiljno ugroziti dalju izgradnju.

Ono što možda odbija Temerince da uvedu kanalizaciju je cena priklju?ka, koja za stanove iznosi oko 600 evra, dok je za ku?e do 100 kvadratnih metara po?etna cena 800 evra. Priklju?ak se pla?a u gotovini ili na 12, 24 i 36 rata, po izboru vlasnika stanova i ku?a. Prema re?ima nadležnih, sredstva koja su za tu svrhu izdvojili gra?ani upla?uju se na namenski ra?un i koriste se za dalje širenje mreže, ali to samo po sebi nije dovoljno za nastavak radova.

„Do sada se na mrežu priklju?ilo oko 270 doma?instava, gde ve?inu ?ine stanovi u zgradama u centru Temerina, manji broj ku?a i 25 pravnih lica: dve osnovne škole, predškolska ustanova, srednja škola, Dom zdravlja, sportska hala, bazen i drugi korisnici koji se finansiraju iz budžeta“, kaže Zoran Sviti?.

Dvadeset godina dugoj izgradnji kanalizacije ne vidi se kraj, uloženo je oko ?etiri miliona evra, a na mreži se nalazi mali broj korisnika. Uz sve to, i dalje je otvoreno pitanje da li je bilo zloupotreba sredstava kojih su se ti gra?ani pet godina odricali, kako bi im život bio dostojan vremena u kojem žive. Robert Karan tvrdi da ?e, iako je istupio iz stranke u ?ije ime je podneo krivi?nu prijavu, i dalje insistirati da se ?itav slu?aj rasvetli, jer je re? o ogromnim sredstvima gra?anki i gra?ana opštine Temerin. Sa druge strane, osumnji?eni Mihalj Matuška tvrdi da nije imao nikakve veze sa trošenjem sredstava i da misli da zloupotreba nijen bilo.

Darko Šper (VOICE) 

voice_logo

 

 

 

Podelite ovu stranicu!