Telefoni i novac za puštanje imigranata

11 Jan 2015

Skoro svako od njih je osetio policijsku brutalnost na svojoj koži

Po podacima mađarske policije na južnom, pograničnom delu županije Čongrad u prvih 11 meseci prošle godine evidentirano je oko 25.500 ljudi koji su ilegalno prešli granicu, preneo je danas portal Vajdasag Ma, pozivajući se na pisanje mađarske državne novinske agencije MTI.

Tokom 2013. godine zabeleženo je 17.475 takvih slučajeva, a 2004, kada je Mađarska postala član EU, samo 37.

Mađarski mediji su naveli da imigranti u Mađarsku često stižu preko šumovitog dela graničnog pojasa, jer se uzdaju u zaštitu koju im pružaju drveće i šiblje. Zimi se, međutim, manje skrivaju, jer im je previše hladno i gladuju.

Uhvaćeni na granici sa srpske strane mogu da očekuju pritvor od nekoliko dana ili novčanu kaznu i obavezni su da napuste Srbiju u roku od dve sedmice. Najčešće je to i slučaj, ali ne na način na koji bi srpske vlasti želele, jer imigranti često ponovo pokušaju prelazak granice.

Po informacijama srpske graničarske službe, prošle godine je uhvaćeno 3.917 osoba, a polovina su bili državljani Srbije. Mađarski mediji ističu da, kada se uporede podaci srpskih i mađarskih vlasti, postaje jasno da su srpski državljani o kojima govore srpski zvaničnici, zapravo izbeglice s Kosova.

Ima onih koji sami kreću na put, ali je više onih koji bi da dođu do EU uz pomoć trgovaca ljudima. Skrivaju ih u kamionima ili kombijima, a ponekad i izuzetno skupa pomoć podrazumeva samo dovođenje do “zelene granice” i pokazivanje daljeg puta.

Već uhvaćeni krijumčari ljudi su priznali da od juga Srbije do mađarske granice za transport traže 350 evra po osobi, dok se za dospeće u željenu zemlju organizatorima plaća nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, a pomagačima od 50 do 200 evra po osobi. Tako izbeglice praktično ostanu bez novca dok dospeju iz Afganistana, Pakistana, Somalije, Libije, Sirije, Iraka ili neke druge, ratom pogođene zemlje do srpsko-mađarske granice.

Granična policija u Horgošu je prošle godine podnela 60 krivičnih prijava protiv osumnjičenih za krijumčarenje ljudi.

subotica3Jedna od poslednjih stanica na putu ka Zapadnoj Evropi je Subotica. U nekadašnjoj ciglani se svaki dan nalazi više desetina ilegalnih imigranata. Žive u šatorima, kolibama, greju se kraj logorske vatre i čekaju priliku da prebegnu preko “zelene granice” u Mađarsku.

Novinarka MTI je razgovarala i sa pastorom, odnosno sveštenikom – saradnikom Istočnoevropske misije koji skoro svaki dan posećuje ljude u ciglani. Nosi im hranu, odeću i ćebad. Po njegovim rečima, pošto je reč o ljudima koji se ilegalno nalaze na teritoriji Srbije, humanitarne organizacije i socijalne institucije im ne mogu pomagati, pa mogu da se nadaju samo donacijama. On je ocenio da je ovo “situacija vakuuma”, jer državni organi ne mogu da se uključe, a civilne organizacije se ograđuju, jer ne žele da budu kompromitovane.

Više od deset Avganistanaca koje je u ciglani zatekla novinarka MTI, su bili ogorčeniji nego inače. Ispričali su joj da im je prethodno veče srpska policija spalila logor, u vatri su im izgoreli odeća, telefoni, hrana i novac. Skoro svako od njih je osetio policijsku brutalnost na svojoj koži. Deo njihovih priča govori o tome kako su ih priveli srpski policajci, a za puštanje su tražili novac ili mobilne telefone. Ako ništa od toga nisu imali, dobijali su batine – ispričao je jedan avganistanski mladić dopisnici MTI.

Krajnji cilj ilegalnih imigranata nije Mađarska, mada smatraju da su tamo bolji uslovi nego u Srbiji, već Zapadna Evropa. U nemačkim, belgijskim ili holandskim izbegličkim centrima mesečno dobijaju pomoć od više stotina evra, a i uslovi stanovanja su bolji nego u takvim centrima u Srbiji i Mađarskoj.

Većina Avganistanaca ne zna nijedan drugi jezik, sem paštunskog, pa nisu u mogućnosti ni da traže pomoć. Ono što su tokom puta naučili je da, šta god ih neko pita, treba da odgovore: Hungary, preneli su mađarski mediji.

(Vajdasag Ma, MTI)

Podelite ovu stranicu!