Teatar “Džep”: Povratak Devojke iz mora

25 Mar 2014

"Devojka iz mora" je mjuzikl rađen prema dugometražnom animiranom filmu "Mala sirena" iz bogate produkcije Volta Diznija

Teatar “Džep” vratio je na repertoar predstavu “Devojka iz mora” izvođenjem 21. marta u punoj sali na adresi Bulevar Mihajla Pupina 24. Predstava je odigrana prvi put 27. septembra 2011. godine i od tada doživela mnogo izmena, pre svega u pogledu mladih glumaca koji su se smenjivali.

“Devojka iz mora” je mjuzikl rađen prema dugometražnom animiranom filmu “Mala sirena” iz bogate produkcije Volta Diznija. Ličnosti iz crtaća – ribe, galebove, sirene – igraju momci i devojke iz Teatra “Džep” uz maksimum mašte i radosti u spektakularnim i, pokazalo se, isto toliko funkcionalnim kostimima Marijane Đerić. Dramsku adaptaciju i režiju potpisuje Tomislav M. Čeleketić, koji igra i (i peva – jer je u pitanju mjuzikl) zahtevnu ulogu krabe Sebastijana, dirigenta na dvoru Tritona, kralja mora (Daniel Jovančević). Sebastijan, u početku ljuti protivnik veze između princeze sirene Arijel (Jovana Miljuš Grbić) i momka iz “ljudskog sveta” (Saša Zrnić), tokom priče postaje Arijelin odani saveznik u borbi za svoju ljubav. Poštovaoci originalne verzije “Male sirene” Hansa Kristijana Andersena mnogo toga su zamerili Diznijevoj ekipi koja je uradila svoju varijantu poznate bajke, a naročito srećan kraj u kome se Arijel i princ Erik venčavaju; međutim, u vremenu gde svega ima osim srećnih krajeva, blagotvorno je što se ansambl i reditelj držao Diznijeve verzije a ne Andersenove. Songove iz crtanog filma prevela je i prilagodila Svetlana Rakić.

“Devojka iz mora” u izvođenju Teatra “Džep”pružila je publici svih uzrasta nepodeljeno uživanje u dobroj glumi koja ni na trenutak ne ostavlja gledaoce ravnodušnim. Predstava oživljava sećanje na neke pomalo zaboravljene istine: da je ljubav između osoba iz različitih kultura moguća; da roditelji ponekad greše; da su prijatelji uvek važni a borba protiv zla – izvodljiva, čak i za najslabije ako se udruže. Ribica Flander (Filip Jungić), galeb Skater (Luka Jovanov) i kraba Sebastijan (Čeleketić) pokazuju se kao pravi i odani prijatelji maloj sireni u nevolji što je na trenutke dirljivo do suza i prikazano tako ubedljivo da gledaoci prate radnju bez daha zaboravljajući da je u pitanju – bajka. Kostimi su čudo: Ursula, morska veštica, u crtaću predstavljena kao velika crna hobotnica, u predstavi ima prave pipke od sjajne crne i ljubičaste tkanine, kraba Sebastijan – klešta, ribica Flander – peraja a sirene, naravno, repove. Pozorišna bajka je i urnebesno smešna i publika se smeje na glas aplaudirajući od početka do kraja. Scena kad francuski kuvar Luj u izvođenju Nikole Nikića juri Sebastijana, to jest Čeleketića po sali, da bi ga priredio za ručak, izazvala je salve smeha. Nikić je inače igrao dve uloge u predstavi – s polomljenom rukom i longetom do lakta. U drugoj komičnoj sceni sirene, Arieline sestre, raspravljaju o kursu školjki i morskim integracijama, te o tome da li je i koliko važno da momak sirenac ima što veći – rep, a takav razgovor sasvim sigurno ne postoji ni u crtanom filmu, ni u Andersenovoj verziji, nego je nastao intervencijom dramaturga. Deo kad Arijelini prijatelji režiraju “romantičnu” atmosferu ne bi li naveli Erika da poljubi Arijel čarobna je kao istovetna scena kod Diznija.

Ursulu, morsku vešticu, koja želi da preotme Tritonu presto i zato koristi naivnost i zaljubljenost njegove kćeri Arijel, igra Mirjana Matić, koja studira opersko pevanje u Beogradu. Morska veštica neočekivano izjavljuje još jednu od ključnih rečenica kojih nema ni kod Diznija ni kod Andersena: “Žena ni ne zna šta joj znači glas dok ne ostane bez njega!”
– U prvoj verziji je Mirjana, koja sada igra Ursulu, bila Arijel, ali, hteo sam da vešticu gradimo drugačije, ne kao kultnu debeljucu iz crtanog filma, već kao zavodnicu starog Holivuda, po ugledu na Ritu Hejvort, Širli Besi, ali sa primesom zlobe, kao Beti Dejvis. Ceo ansambl je pokazao velik entuzijazam, ponosan sam što radim sa svim ovim ljudima. Primetio sam da se kod nas amaterizam smatra kao – pogrdna reč umesto da bude cenjen kako zaslužuje. Čuo sam od starijih da je nekada u Vojvodini bilo mnogo manifestacija posvećenih dramskom amaterizmu, na svim jezicima i mnogi odlični glumci odigrali su svoje najbolje uloge u sastavu amaterskih dramskih družina. Sada ansambli otkazuju učešće i na ono malo smotri što je preostalo, jer nemaju novca. Smatram da vreme amaterskih dramskih pozorišta dolazi ponovo, jer se takvi ansambli lakše prilagođavaju situaciji u društvu i kulturi – kaže Čeleketić najavljujući adaptacije još nekih Diznijevih filmova u pozorišne predstave. Kroz nevinu priču o maloj sireni, s pesmom i svim raspoloživim scenskim efektima, Teatar “Džep” i svi u njemu pokazali su da ljudska žudnja za slobodom i ljubavlju prevazilazi svaku bajku.

Inače, “Mala sirena” se u svojoj domovini proučava tek na visokoškolskim studijama književnosti – stručnjaci smatraju da originalna Andersenova verzija o neuzvraćenoj ljubavi rastužuje decu.

(G. P. F., Autonomija)

Podelite ovu stranicu!