Tanjug, ‘državni megafon’

23 Aug 2017

Ova vlast se oslanja na izabrane medije koji su joj lojalni, time se krše medijski zakoni, ocjenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa

“Nisam nikog diskriminisao”, izjavio je srpski šef diplomatije Ivica Dačić nakon što su ga dve novinske agencije optužile upravo za to, a pošto je odlučio da objašnjenje neočekivanog zatezanja odnosa na relaciji Beograd – Skoplje iznese agenciji Tanjug.

“Tanjug mi je prvi tražio izjavu i nakon toga nisam nikome davao izjavu”, rekao je Dačić za izdanje dnevnika “Danas” od srede, dva dana nakon što su se na njega sručile kritike.

Dačićeva odluka da u ponedeljak 21. avgusta da izjavu o razlozima za povlačenje osoblja ambasade Srbije u Skoplju da samo Tanjugu, iako je bilo najavljeno da će povodom tog događaja biti objavljeno saopštenje, izazvala je oštro negodovanje medijske javnosti.

Ova vlast se oslanja na izabrane medije koji su joj lojalni, time se krše medijski zakoni, ocjenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).

Odgovor Ministarstva spoljnih poslova zašto se Ivica Dačić odlučio na takav model komunikacije sa javnošću – putem izabranog medija – RSE nije dobio.

Agencije i mediji u Srbiji i regionu koji su satima očekivali najavljeno saopštenje kako bi se razjasnio dramatičan potez Vlade, povlačenje kompletne ambasade iz susedne Makednije, bili su zatečeni odlukom da izjavu dobija samo jedna agencija i to ona koja, kako objašnjavaju sagovornici RSE, nezakonito posluje na medijskom tržištu.

Ministar je dikriminisao ostale medije, kaže istraživačica medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu Jovanka Matić.

“Prema Zakonu o javnom informisanju, svi izvori informacija, a pogotovo državni, dužni su da sve medije tretiraju na isti način, bez diskriminacije. Međutim, nedostatak Zakona je u tome što ne postoje sankcije za takvu zakonsku odredbu”, ističe Matić.

Kako razumeti takav potez ministra Dačića?

Jovanka Matić kaže da je to znak da vlast računa na “nepostojeći Tanjug” kao svoj zvanični kanal informacija, da mediji služe samo kao megafon vlasti.

Ona podseća na nedavni slučaj sa listom Danas. Novinari tog lista su obaveštavani pogrešno o vremenu i mestu događaja na kom nisu bili poželjni.

“Nisam iznenađen takvom odluka ministra Dačića”, kaže glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić. Mada, priseća se, “takva praksa nije postojala ni u Miloševićevo vreme”.

“Vlast je izdavala saopštenja koja su bila svima dostupna”, dodaje Janjić.

Država je od početka neuspešne privatizacije Tanjuga činila sve da spase ovu agenciju sa dugom tradicijom državnog glasila. Po cenu da se krše zakonske odredbe o obaveznoj privatizaciji medija, podseća Jovanka Matić.

“Tanjug je formalno nepostojeći, izbrisan je iz registra privatnih kompanija, a u stvari i dalje nastavlja da radi”, navodi Matić.

Vlast toj “nepostojećoj” agenciji dodeljuje i novac.

Tako je, ističe Jovanka Matić, raspisan konkurs za informativne usluge u Ministarstvu koje je donedavno vodila sadašnja premijerka Ana Brnabić, a da ostale agencijske kuće nisu ni obaveštene.

Ova vlast ne bira samo svoje agencije, već i televizije, ona je tako izabrala privatnu televiziju Pink kao primarni kanal za svoj politički marketing. To je velika promena u načinu komuniciranja vlasti sa medijima – zaključuje Jovanka Matić.

Nezavisne agencije poput Bete i Foneta, nastale u vreme Miloševićevog medijskog mraka u kome je zavidnu propagandnu ulogu imao “očišćeni” Tanjug, kvarile su “posao” vlastima.

Otud odluka da se spasi Tanjug u nadi da će vlast, pored dnevnih novina, moćnih televizija, marljivih botova na društvenim mrežama, imati i svoju agenciju, procenjuju sagovornici RSE.

I to ne bi bio problem, da je on taj status državne agencije dobio i formalno i da radi po propisanim pravilima važećim za korisnike novca poreskih obveznika.

Zato je priča sa početka teksta o Dačiću i Tanjugu samo paradigma odnosa države i medija u Srbiji danas.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je favorizovanje zvanično ugašene novinske agencije Tanjug, protestovale su i agencije Beta i Fonet.

(Branka Mihajlović, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!