TAMARA TUCAKOVIĆ: Da li ćemo se ikada izvući iz kandži?

19 Aug 2017

Oni se ponašaju kao jedna klasična autoritarna vlast kojoj dolazi kraj, što joj se kraj više bliži, oni postaju sve agresivniji i sve nenormalniji

Još jedan vreo avgustovski dan. Prolazeći pored izburgijanog Trga Slavija i velelepne nam fontane, razmišljam o hladovini Botaničke bašte i razgovoru sa Markom Vidojkovićem, objavljenim pre nepunih devet dana i koji u trenutku kada ovo pišem ima preko 13.000 pregleda.

Savremeni pisac i kolumnista. Da ne živimo u vremenu u kakvom živimo, verovatno bi ovako izgledalo njegovo predstavljanje nakon 11 knjiga, koliko ih je do sada potpisanih njegovim imenom.

Ipak, kako kaže za Inicijativu SPIKA, on “gubi vreme” na politički aktivizam i rađe bi radio nešto drugo u životu umesto toga.

“To radim direktno iz srca”, kaže on. “Iz osećaja da ne mogu da sedim na gajbi i da se pravim da se ništa ne dešava. Ne mogu kao javna ličnost da ćutim. Štaviše, što je gori režim, to mi neki unutrašnji glas govori “LAJ, LAJ!”, sve više. Dakle, to radim nekako da bismo ponovo uspostavili neki normalan život ovde, da bismo ponovo uspostavili demokratsko društvo i da bih mogao ponovo da radim neki drugi posao, a ne da vodim političke emisije. Jer, nisam ja u životu želeo žarko da vodim ni “390 stepeni” ni “Dobar, loš, zao”. Nekada sam bio urednik u raznim magazinima i pisao sam kolumne i u međuvremenu, kako su magazini počeli da propadaju, i kako je ovaj došao na vlast, i kako su mediji samim tim postali sve više i više ugnjetavani, onda sam se i ja nekako prekvalifikovao sa pisanog novinarstva na video novinarstvo. Bedak je kada potrošiš četiri ili pet godina života baveći se na bilo koji način dnevnom politikom.”

Osim što sam se složila sa njim, na neki način se pronalazim u izrečenom. Jer, aman, imam i ja pametnija posla nego da intervjuišem, pišem, anketiram i generalno se upuštam u društveni i politički aktivizam, a da pri tom, moja buduća struka nema ama baš nikakve veze sa društvenim naukama, politikom, novinarstvom, niti bilo čime sličnim. A prilično sam ubeđena da svi moji prijatelji iz SPIKA-e takođe imaju svoje obaveze i muke i nisu sanjali o tome da na ovaj način traće dragoceno vreme.

“Taman kad je sve krenulo nekako, krenula je svetska ekonomska kriza, sa njom je krenula i društvena kriza ovde, došao je SNS i onda smo se odjednom našli u rovu u kom smo bili gotovo celih devedesetih!”, kaže Marko. Jeza. Kad malo bolje razmislim, svakodnevni život u Srbiji sve više podseća na to doba. Bebećim koracima, mic po mic, vraćamo se unazad.

Razmišljam – ko je kriv za to što upadamo u taj rov? Vidojković misli da kriva nije samo vlast za koju je obavezna lustracija, već i veliki broj građana, koji su saučesnici u njihovim krivičnim delima, ali i da prema tim ljudima treba imati razumevanja.

“Kada gledamo, na primer, samo famoznu aferu oko uplaćivanja 40 soma dinara na račun SNS-a, a za račun njihove predizborne predsedničke kampanje, mi vidimo da je tu 100.000 ljudi učestvovalo u pranju love! Voljno, svesno! Neko im je došao i rekao: “Evo ti 40 soma, uplati danas ili sutra na račun stranke!” Ne samo što ih stranka koja ih je zaposlila reketira, to je posebna priča, ova akcija pranja para je jedan lep primer kako naše društvo funkcioniše i kako funkcioniše stranka u koju je učlanjeno 600.000 ljudi. Nek ih ima i milion, ali utoliko gore. Znaš, ti prolaziš svaki dan pored nekih saučesnika, to su oni namrgođeni ljudi koji te gledaju ispod oka, bez nade, koji gledaju kako da sastave kraj s krajem, kojima je dosta svega i u jednom trenutku su posrnuli… Moramo te ljude da trgnemo! Moramo da im objasnimo da to što su sada saučesnici ne znači da će iko ikada protiv njih nešto da kaže. Moramo imati razumevanja u situaciji u kojoj smo. Koliko god nas to nerviralo, moramo da shvatimo ljudsku muku, jer uglavnom je te ljude muka naterala da uđu u SNS.”

Pričali smo i o medijima u Srbiji i medijskoj hajci koja se vodila protiv njega nedavno. Ako ništa drugo, možda mu to pomogne prilikom prodaje nove knjige, koju kaže da je davno završio i da će izaći u drugoj polovini septembra, a naslov knjige je “E, baš vam hvala!” Završila bih priču sa Vidojkovićevim fantastičnim zaključkom o protestima, za ostalo slobodno guglujte intervju. Marko ne misli da su se oni završili u pravom smislu…

“Iako ga nema na ulici, on tinja. Ovo što mi radimo sada, što SPIKA radi – to je i dalje protest! Ono što ja radim na “Dobar, loš, zao”, to je isto protest. Kada bude trebalo, vratićemo se na ulice, nikakav problem. Najmanji problem, barem Srbi vole da izlaze na ulice da ruše vlast… Oni se ponašaju kao jedna klasična autoritarna vlast kojoj dolazi kraj, što joj se kraj više bliži, oni postaju sve agresivniji i sve nenormalniji.”

Autorka je članica Inicijative SPIKA

(Danas)

Podelite ovu stranicu!