TAMARA KALITERNA: Ženstvene kandže

Osma neprijateljska ofanziva

Priredio: Tamara Kaliterna
16. avg 2013

Savet za Vojvodinu Srpske napredne stranke (SNS) zahtevao je 12. avgusta promenu politike Vlade Vojvodine, čime bi se, kako se navodi u saopštenju, zaustavili negativni ekonomski trendovi.

U saopštenju koje je potpisao predsednik Saveta i potpredsednik SNS-a Igor Mirović kaže se da su netačne i neutemeljene tvrdnje predstavnika Demokratske stranke u Vojvodini da SNS želi da silom i pritiscima nametne novi politički koncept: „Ako je sve u Vojvodini idealno i ako je Vojvodina zaista četvrta evropska regija kao što tvrde demokrate, onda i ne postoje razlozi za uporno izbegavanje narodnog odgovora na izborima“, navodi se u saopštenju.

Savet za Vojvodinu je formiran tek 50 meseci nakon osnivanja SNS-a, a stranka je za 20 meseci postojanja već osnovala 20 savеta među kojima su savеti za populaciju, brigu o dеci i socijalna pitanja, pеnzionеrе, saobraćaj i vеzе, nacionalnе manjinе, mеđunarodnu saradnju…

Izbori se za izbore

U kasno prepodne 9. avgusta pod naslovom „Mihajlović: Vojvođanska vlast je nesposobna!“ beogradski dnevnik „Blic“ je preneo kako je „ministarka energetike i potpredsednica SNS Zorana Mihajlović izjavila da su se članovi vojvođanske vlade pokazali kao nesposobni i da moraju da se sklone jer su uspeli, kako je istakla, da od ’najfinijih sastojaka naprave bućkuriš’“. Mihajlovićeva pita kako pokrajinski premijer Bojan Pajtić „uopšte ima obraza da se pojavljuje po gradovima u Vojvodini i govori o napretku i budućnosti“. Rezultati na lokalnim izborima govore da su i u Pokrajini neophodne promene i SNS traži „da se ponovo proveri legitimnost postojeće vlasti i preispitaju želje građana“, kazala je druga potpredsednica SNS.

U rano poslepodne istog dana, isti list, koga se neopravdano sumnjiči da je glasilo Demokratske stranke je pod naslovom „CeDem: Većina građana bi glasala za SNS“ objavio iz glavnog grada Vojvodine procenu da bi „više od polovine građana izašlo na izbore ako bi se organizovali u nedelju i najviše njih bi glas poverilo SNS-u“.

Predstavnici Centra za demokratiju i razvoj (CeDem) su novinare u Novom Sadu ubeđivali da bi se više od 44 odsto potencijalnih glasača opredelilo za SNS, dok bi glas Demokratskoj stranci dalo 10,8 odsto ispitanika. CeDem je telefonski ispitivao građane. Probrani su oni koji imaju telefon, nemaju para za odmor i voljni su da govore o platonskim preferencijalima. Što je već sužena populacija.

Uoči prošlogodišnjih izbora CeDem je objavio da Ujedinjeni regioni Srbije (URS) neće preskočiti izborni cenzus, a Srpska radikalna stranka hoće. Bilo je obrnuto. Takođe su objavili da će izlaznost na izborima biti veća od 60 odsto, a bila je 46,28 odsto na predsedničkim i 57,94 odsto na parlamentarnim izborima.

CeDem se predstavlja kao nestranačka i nevladina organizacija iz Novog Sada. Istoimena organizacija postoji u Banjaluci, a ona u Leskovcu se zove Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije.

Pre toga se CeDEM oglasio maja 2012. u listu „Koreni“ – „Srba u rasejanju“ i na portalu www.pravda.rs koji komada geografiju na „Eks JU“, „Republiku Srpsku“ i „Dijasporu“. List „Pravdu“ su sumnjičili da je organ radikala, pa sledstveno naprednjaka.

CeDem čine dr Miloš Savin, direktor od 1998, Bojan Panaotović, autor i voditelj emisije „Ekstremi“ na Televiziji Most iz Novog Sada. „Pozitivne kritike o emisiji ‘Ekstremi’ pisali su Duško Bogdanović („Press“), Aleksandar Žikić („Blic“) i Bogdan Tirnanić („Kurir“), podseća autobiograf. (Tirnanić je umro u januaru 2009, opaska T. K.). Panaotović je ne tako davno postao član novosadskog „dverinjaka“ – Treće Srbije, koalicionog partnera SNS.

Osma neprijateljska ofanziva

Pet dana pre nego se okomila na Pajtića, Mihajlović je prozvala Ivicu Dačića, izjavivši da je od njega očekivala iskren izveštaj o radu kao ministra unutrašnjih poslova i napomenula da, ako želite da radite zaista dobro posao ministra, onda ne možete obavljati više poslova u isto vreme. Predsednik njene stranke je još: prvi potpredsednik vlade, generalni sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost, šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Na pitanje da li je očekivala smenu Dačića na mestu ministra unutrašnjih poslova, Mihajlović je odgovorila: „Situacija je teška i traži da budemo posvećeni danonoćno resoru koji vodimo“.

Sredinom jula je Mlađana Dinkića prva obeležila opet Mihajlović. Posle dve nedelje predsednik URS-a nije više bio u vladi. Mihajlović je bila članica liberalno nastrojene stranke iz koje su nastali URS i savetnica predsednika te stranke. Prišla je SNS-u 2010. godine i postala potpredsednica konzervativne partije desnog centra. Posle Dinkića i Dačića, Mihajlović se vratila čistoj životnoj sredini.

Njeno ministarstvo je ovog meseca na poslaničko pitanje o nezgodnom hrastu na trasi autoputa Beograd-Preljina odgovorilo da dežurno smetalo ima „vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja koje vodi ka kraju njegovog životnog veka“. „Stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv, a prema stručnom iskustvu kod stabla te starosti unutrašnja trulež je intenzivnija nego što se vidi spolja. Najčešća mera koja se koristi u tim situacijama je uklanjanje suvih grana, što dovodi do toga da se izgled stabla bitno menja, gubi njegova izvornost i reprezentativnost“, precizirali su iz izvršne vlasti. Ministarstvo ukazuje da je stari hrast ujedno i zapis, a da su zapisi „sveta stabla“ u narodu, gde postoji običaj da se ne smeju seći grane i na bilo koji drugi način uticati na njegov rast i razvoj. Kod takvih stabala bilo kakvo sečenje grana je otežano, odnosno onemogućeno, kažu u Ministarstvu. Narodni običaji i religijsko verovanje o zapisima predstavljaju osnov za očuvanje takvih stabala čak i kada nisu pod zakonskom zaštitom, piše u odgovoru poslaniku koji je potpisala ministarka.

Dlakava ikebana

Među 25 žena koje se smatraju relevantnim u politici Srbije od 1990. su pored Ljiljane Čolić iz „afere Darvin“, poznate po izjavi nakon odlaska sa mesta ministarke prosvete „Moj pradeda nije bio majmun“, Vesne Pešić, Slavice Đukić Dejanović, Borke Vučić, inicijatorke i jedne od osnivačica Fonda za mlade poljoprivrednike, Lidije Vukićević, koju su proslavile „Žikina dinastija“, a još više „Lude godine“ – i potpaljivačica „večnog plamena“, pa lice sa poternice Mirjana Marković, koja je žarila i palila po kadrovskim listama Srbije. Popela je 1998. na vrh srpskog DB-a Radomira Markovića, osuđenika; Ljubišu Ristića, reditelja predstave koji je ukrcao gledaoce na splav na Paliću koji je plutao jezerom, pa niko nije mogao da napusti gledalište dok Ljuša ne veže splav za obalu, pa su neki, bežeći od dramske radnje odeveni izabrali vodu, izvukla za predsednika JUL-a. Pre ubistva je pretila javno Slavku Ćuruviji, a diskretno Ivanu Stamboliću.

U svim vekovima i u svakoj kulturi machisma, ne samo u Srbiji, žene pristaju da obavljaju prljave poslove. Ptice zloslutnice su ženskog roda, kao sve ptice – do žar ptica, kokoški, močvarica, kukavica, kaluđerica, onih koje uzimaju za partnera onoga ko bolje gradi gnezdo, onih koje mame ljubavnike svetlucavim prnjama, one koje polažu jaja u tuđa gnezda, kleptoparazitkinje koje kradu hranu od drugih životinja.

Dve žene koje su obeležile kadrovsku istoriju Evrope su Lukrecija Bordžija (Lucrezia Borgia) sa početka 16. veka i markiza De Pompadur (Pompadour) sredinom 18. veka. Bordžija je bila trovačica političkih suparnika i vojvotkinja od Ferare (Ferrara), kojoj je muž prepuštao da upravlja vojvodstvom.

De Pompadur je bila ljubavnica francuskog kralja Luja XV i venecijanskog zavodnika Đakoma Kazanove (Giacomo Casanova). Kriva je za Sedmogodišnji rat, pripisuje joj se hidrometerološko-političko-ekonomska najava: „Posle nas potop“. Narod se odužio epitafom: „Ovde leži ona koja je 15 godina bila devica, 20 godina bludnica i sedam godina svodnica“. „Pompadur“ frizura i potpetice zakoračile su u istoriju zahvaljujući njoj. Bila je najmoćnija žena u Francuskoj onoliko dugo koliko i M. M. u Srbiji. Zaostavština M. M. su kule „kineske četvrti“ u vazduhu Beograda i plastični cvet u kosi.

Mesto pod slovom „M“ Zorana Mihajlović i u azbuci i u abecedi i u jelovniku deli sa M. M.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga