TAMARA KALITERNA: Treći izgubljeni kosovski boj

06 Sep 2011

Pečat vredan najmanje 13 miliona evra

Beograd je 2. septembra 2011. u Briselu prihvatio ono što je odbacio 19. jula 2011. u Briselu – pe?at kosovske carine. Borislav Stefanovi?, šef tima Beograda za dijalog s Prištinom izjavio je uo?i odlaska na septembarsku rundu pregovora o prakti?nim pitanjima da Beograd ne?e pe?at na kome piše „Republika Kosovo“ i ima grb Kosova. Na pe?atu koji priznaje Evropska unija je i u julu i u septembru bio isti tekst na albanskom, engleskom i srpskom jeziku „Carina Kosova“. Pe?at je ?etvrtast. Nije okrugao, da se ?itaocu ne zavrti u glavi i pro?ita ono što ne piše.

„Beogradska vlada i vlasti Kosova su se saglasile da otpo?nu, posle kosovskog rata prve, direktne razgovore o prakti?nim pitanjima“, javio je BBC 22. juna 2003. „Saopštavaju?i da razgovori po?inju u julu 2003. predsednik SCG Svetozar Marovi? je rekao: ’Želimo da uvjerimo evropske države da imamo viziju, strpljenje i snage da riješimo probleme iz prošlosti’. Funkcioneri EU kažu pominju da ?e pregovori biti u Briselu, a na dnevnom redu ?e biti prakti?na pitanja. Ne?e se razgovarati o budu?nosti Kosova ili o zahtevima Albanaca za nezavisnoš?u. Niko u EU nije spreman da prihvati takve zahteve“, glasi izveštaj britanskog medija pre osam profu?kanih godina i drugog izgubljenog kosovskog boja.

Onda je vreme u Srbiji stalo, ošamu?eno od kretanja u krug.

Zbog nepriznavanja pe?ata koga državni pregovara?i nisu videli, ili nisu hteli da vide, privreda Srbije je za mesec dana izgubila 13 miliona dolara, saopšteno je u Privrednoj komori Srbije. Do kraja godine bi mogla da izgubi najmanje 250 miliona dolara. U pitanju je i opstanak „Simpove“ fabrike u Zubinom Potoku na Kosovu. Tako Beograd bez plate ostavlja i kosovske Srbe. Dok su na prinudnom odmoru žrtvuje ih da odmeravaju snage sa KFOR-om na barikadama.

Zbog 50.000 Srba iz ?etiri opštine Beograd je spreman da proigra evopsku budu?nost sedam miliona srpskih Srba druge kategorije, po poimanju vladalaca u Beogradu. Srbi ?ine 98 odsto stanovnika na severu Kosova, dok ih je u Srbiji manje od 82 odsto.

KOŠTUNICA PO?ASNI KONZUL U PRIŠTINI

Dok je gubio devize u trgovini sa Kosovom, Beograd je od Me?unarodnog monetarnog fonda (MMF) tražio na zajam milijardu evra. MMF ?e o tome odlu?ivati krajem septembra. Najviše glasova u Izvršnom odboru MMF-a imaju Amerikanci, Nemci, Francuzi koji su priznali Kosovo. Teško im je objasniti zašto Beograd ho?e evre iz Vašingtona, a ne?e evre sa Kosova, iako jezi?ke konstrukcije „tzv. država Kosovo“ više nema ni na RTS-u, ni u „Ve?ernjim novostima“, ni u „Pravdi“. „Politika“ se drži „privremene kosovske vlade“, a „Press“ „tzv. premijera Ta?ija“.

„Press“ prednja?i u subjektivnom informisanju o Kosovu, jer je u izveštaju sa avgustovske nje sednice Saveta bezbednosti UN figurirao samo jedan subjet – Vuk Jeremi?. Iako je na sednici govorilo 11 ljudi i jedan Rus i list „Alo“ je preneo samo ono što je govorio Jeremi?, kome je tog puta dozvoljeno da ostane u sali jer nije izbegavao kosovskog kolegu Envera Hodžaja. U julu ga nisu pustili u sve?anu salu kad se razgovaralo o istoj temi, ve? je morao da u hodniku deli propagandni materijal Srbije o „južnoj srpskoj pokrajini“.

Reuters je sednici u Njujorku prepustio 2.617 „karaktera“ bez razmaka. Od toga je Jeremi? u izveštaju zauzeo 353 „karaktera“, a Hodžaj 355 – da se zna ko kosi a ko vodu donosi.

„Ve?ernje novosti“ su od sednice napravile 4.621 „karakter“. Od toga su Jeremi?u dodelili 1.759, a Kosovaru 171 karakter – niti deset odsto. Razlika izme?u britanskog Reutersa i samozvanog „najtiražnijeg dnevnog lista u Srbiji“ je kao izme?u engleske trave, koji se gaji 400 godina, i trave na kozjim stazama. Novinska agencija Reuters je osnovana 1851. a „Novosti“ 102 godine kasnije.

Stefanovi? je carinski pe?at proglasio atributom državnosti, jer je Brisel Kosovu 1999. dozvolio izvoz u EU bez carinskih ograni?enja, a ostatku Srbije godinu dana kasnije.

Samostalni put Kosova u EU omogu?ila je vlada Vojislava Koštunice, prvoborca protiv nezavisnosti Kosova kada je 2004. i 2006. usvojila Informaciju i Plan realizacije prioriteta u Evropskom partnerstvu Srbije. Dva puti?a koja od izvora vode na dve strane su se ponovo srela 21. jula 2011. kada su se Agencija za regionalni razvoj Srbije i Agencija za podršku malim i srednjim preduze?ima Kosova saglasile da osnuju Asocijaciju agencija za ekonomski razvoj jugoisto?ne Evrope. Priklju?ile su se Makedonija i Crna Gora, koje su priznale Kosovo.

SLOBINI HAPSE PO NEMANJINOJ 11

Osim premijera Koštunice, državnost Kosova je naslutio njegov predsedni?ki prethodnik Slobodan Miloševi?, kada je ubijene Kosovare privatnim automobilima, hladnja?ama, oklopnim transporterima i kamionima prevozio u Srbiju da zauvek i daleko, u drugoj državi sakrije zlo?ine. State department i Haški tribunal se slažu da su Miloševi?evi ubili „oko 10.000 civila“. Neke su dovla?ili u Srbiju kao ratni plen. U Srbiji je po drugi put 1999. sahranjeno izme?u 830 i 1.l00 Albanaca, Albanki i dece. I Miloševi? i Koštunica su Kosovo priznali pre nego je proglasilo nezavisnost 2008. Nije Koštunica, nego je predsednik Srbije Boris Tadi? neobavešten lik.
Odbornike opozicije ?etiri severno-kosovske opštine krajem avgusta u Beogradu nisu hteli da prime ni Tadi?, ni potpredsednik vlade Ivica Da?i?, ni ruski ambasador Aleksandar Konuzin. Otpisane je primio samo patrijarh, koji ponavlja da „Crkva prevazilazi državne granice“.

Da?i? je i ministar policije. Službenici koji za njega ?itaju inostrane medije su mu preneli kako je Hodžaj izjavio pred ?lanovima Saveta bezbednosti da su ?lanovi srpske vlade nekoliko puta ulazili ilegalno na Kosovo i„podbunjivali ljude koji su postavili ilegalne barikade“, te da Srbija „finansira i podržava sopstvene paravojne nelegalne formacije na severu Kosova“.

Kako Ustav Srbije u ?lanu 55. zabranjuje paravojna i tajna udruženja, a Da?i? je prva lisica Srbije, morao bi da uhapsi kolege-ministre na tajnom zadatku i ?uvare srpstva na barikadama kad pobegnu u maticu. Kao što je pobegao osumnji?eni za ubistvo kosovskog policajca Envera Zumberija krajem jula.

Na grani?nom prelazu Jarinje istim odbornicima vojnici iz ameri?kog kontigenta KFOR-a sa uperenim puškama nisu dopustili da u?u na Kosovo gde upražnjavaju vlast Srbije. Odbornici nisu hteli da im proveravaju identifikacione dokumente. Pokazivali su zdravstvene knjižice gde piše da je srpski nacionalizam endemska bolest na severnom Kosovu i po?asne ulaznice za stadion JNA 25. maja 1979. kada je Azem Vlasi, danas savetnik kosovskog predsednika i premijera, na tribini stajao pored Tita, a štafetu je Titu uru?ila studentkinja Medicinskog fakulteta u Prištini Sanije Hiseni. Fakultet je danas etni?ki ?ist, a emigrirao je u Kosovsku Mitrovicu. Pla?i, voljena zemljo.

Podelite ovu stranicu!