TAMARA KALITERNA: Svi šprintovi Srbije

16 Feb 2013

Brzina – drugo ime otadžbine

Na poslednjoj sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) njen predsednik Aleksandar Vu?i? tražio je od ?lanstva još više posve?enosti ciljevima stranke: “Danas su nam vrata EU bliža nego pre nekoliko meseci, ali to za gra?ane Srbije ne zna?i mnogo ako ne pobedimo korupciju i kriminal i ne uspostavimo pravni poredak, donesemo propise koji ?e omogu?iti ve?e investicije i uvedemo Kancelariju za brze odgovore”.

U Zrenjaninu je odmah u februaru instalirana Kancelarija za brze odgovore. Gra?ani i investitori, rekao je pomo?nik gradona?elnika Duško Radiši?, mo?i ?e da na jednom mestu predaju zahteve i da u kratkom roku dobiju odgovore i rešenja, sada za gra?evinske dozvole a postepeno i za druge svrhe. Nije spominjao detalje koliko je duga?ak „kratak rok“, ali je kao slede?i korak najavio uvo?enje “sistema 48 sati”. Radiši? je, naravno, iz SNS.

Na Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SK Srbije) septembra 1987. godine je Slobodan Miloševi? oterao iz CK SK Srbije Dragišu Pavlovi?a, predsednika beogradske partijske organizacije koji se usudio da kaže kako „neuravnotežene re?i samo stvaraju histeri?no raspoloženje… “ „Situacija na Kosovu ne može se popraviti olako obe?anom brzinom“, rekao je on.

SNS i Socijalisti?ka partija Srbije (SPS) su hard core zrenjaninskih odbornika. Ni oni ni oni koji su im prethodili ve? dve godine ne brzaju da odgovore na zahteve da se logori za zarobljenike iz Hrvatske 1991. u okolini Zrenjanina obeleže spomen plo?ama.

Narodnim kapitalizmom po tu?im ple?ima

U In?iji, gde SNS ima šest mandata, ured sa istom funkcijom koji se ne zove „Kancelarija za brze odgovore“ postoji od 2006.

U Lazarevcu, koji je kršten po Lazaru Hrebeljanovi?u, supermenu „nebeskog naroda“, a SNS ?ini tre?inu vlasti tako?e je po hitnom postupku otvorena „kancelarija za brze odgovore“, sa tipi?no šumadijskim imenom One Stop Shop. One Stop Shop je u SAD prodajno mesto za igle, lokomotive i usluge raznih vrsta, kaže Investopedia, a u Ujedinjenom kraljevstvu je to prostor koji spre?ava vršljanje prolaznika po gradskoj ku?i.

Kancelarija za brze odgovore bila je lanjski predsedni?ki predizborni adut Tomislava Nikoli?a i Vu?i?a, kandidata za gradona?elnika Beograda: „Svaki investitor dobi?e svog vodi?a ili mentora iz kancelarije, ?iji ?e zadatak biti pribavljanje svih dozvola. Vodi? ?e da mu kaže koji su mu papiri potrebni, a dalje je zadatak kancelarije za brze odgovore da sve provu?e kroz ustanove i direkcije, i da investitoru donese dozvolu za 90 dana. Ho?emo narodni kapitalizam, u kome ljudi zara?uju“.

Brzinu odre?uju pravac, intenzitet i ta?ka napada. Milutin Mrkonji?, ovovekovni ministar saobra?aja prvi je u prošlom veku koga je zaposela brzina. ?ovek današnje vlasti je bio idejni tvorac propalih projekata „Beograd na Savi 2000“, „Kineska ?etvrt“ i „Brze pruge Srbije“. Sajt Istinomer je poru?io da je 85,7 odsto Mrkonji?evih izjava ministarska laž. Za to ne?e biti kažnjen ni na onome svetu, jer je Mrkonji? jedini ateista u vladi svetovne države.

Dok se nije presvukao u žuti sombrero i belo odelo Brzi Gonzales je bio karakterom zlo?estiji, a spoljašnjoš?u pacovskiji. Imao je veliki, zlatan i prednji zub, a obla?io je onakve polo majice kakve najviše voli Mrkonji?. Crvene, tako SPS boje.

Samo 3,2 odsto srpskih kompozicija može da vozi brže od 100 kilometara na sat, na polovini pruga maksimalna brzina je 60 kilometara na sat, a na manjoj polovini 20 kilometara na sat. EU je premrežena vozovima brzine 300 kilometara na sat, a u Kini se ta brzina postiže 15 minuta nakon polaska voza. Tolikom brzinom odmi?u se Kinezi od Mrkonji?eve „Kineske ?etvrti“, napadne ta?ke u Beogradu.

Peva?ica Maja Nikoli?, koja nije isto što i Ana Bekuta koju na turnejama prati Mrkonji?, ve? dve nedelje obezbe?uje brze vozove Srbiji. “Genetsku podlogu” da se bavi železnicama obezbedili su joj otac i strina, radnici na šinama koje život zna?e. Pre dve godine je genetski modifikovana železni?arka izba?ena iz “Dvora” jer je vre?ala Jevreje: Jevreji, vozovi, transporti, konclogori.

Brzina je u Srbiji pokuljala odasvud, iako država ima samo dva takva toponima: Brzi Brod, koji je niška mesna zajednica i Brzu Palanku, koja na svakom popisu izgubi polovinu stanovnika. Osnovano je trgovinsko preduze?e „Brze kafe Srbije“. U Vrnja?koj Banji zidaju male hotele za „brzi odmor“, restorani brze hrane žderu jedan drugog posvuda, Pošta Srbije uvodi „Brze usluge“, Vlada Srbije Akcioni plan za brže sticanje statusa kandidata za EU oktobra 2011. a dvadesetogodišnji jubilej manifestacije „Brzi bendovi Srbije“ obeležen je doli?no u aprilu 2012.

Me?u „brzim diplomama Srbije“ najbrže su diplome Fakulteta za uslužni biznis iz Sremske Kamenice (Fabus). Tu su diplomirali srednjim tempom direktor „Koridora Srbije“, v.d direktora „Kolubare“, direktor niškog vodovoda, direktor Turisti?ke organizacije ?a?ka, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, zamenik pokrajinskog sekretara za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a iz Vranja dva ?lana Gradskog ve?a, direktorka biblioteke, direktor skijališta, direktor „Novog doma“, zamenik direktora „Direkcije“ i još neki Vranjanci.

Iz Vojvodine je u Republiku Srpsku brzopoteznu diplomu doneo kandidat za glavnog revizora RS i bivši vršilac dužnosti direktora Poreske uprave Mile Banika. Za samo godinu dana je odradio Fabus. Isti fakultet su završili i direktor Fonda PIO Mladen Mili? i potpredsednik Narodne skupštine RS, a nekadašnji ministar trgovine i turizma. Mili? je magistrirao na Fabusu, ali je magistarski upisao pre no što je diplomirao. Za normalne, studije traju tri godine.

Na Sajmu automobila u oktobru, ve?ina Nišlijki je svog idealnog partnera na ?etiri to?ka opisala kao „Mali, ali brz“. Me?utim, promoterka Jovana Stevanovi? smatra da je presudna veli?ina. Konkurs “Brze pri?e Srbije” završen je novembra 2012. godine. Konkurs je raspisala Izdava?ka ku?a ilegalnih poslasti?ara „Kornet“ iz Beograda.

Dok su neki natakali rasol za novogodišnji mamurluk, drugi su vijorili iluzijom „brzi kanali Srbije“ pod velikosrpskim naslovom „kanal Dunav-Morava-Vardar- Solun“ (DMVS). Srbija bi tako dobila izlaz na gr?ko more preko Makedonije, sastavnice „stare Srbije“.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Ba?evi? ra?una da bi gradnja kanala kroz Srbiju koštala oko 12 milijardi dolara. To je polovina spoljnog duga Srbije. Sa toliko dolara može se godinu dana le?iti 34,2 miliona ljudi zaraženih HIV-om.

Zabranjeno za ze?eve i nepliva?e

Najkra?a kanalizaciona trasa do Soluna je 630 kilometara. Dužina mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav je 960 km. Koštala je 1977. godine kad je završena 1,2 milijarde dolara. Veliki ba?ki kanal izgra?en 1802. godine je prete?a hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Više nije plovan jer se kod Vrbasa u dužini od šest kilometara nataložio mulj sa metalima. Debljina mulja je 3,5, a dubina kanala ?etiri metra. ?iš?enje najcrnje ekološke ta?ke u Evropi koštalo bi oko 60 miliona dolara.

Neka se ki?eni Srem spremi za ofanzivu iz centrale, jer je o?ito Beograd digao ruke od Ba?ke i Banata kad zaboravlja važnost njihovog DTD za koji je iskopano oko 130, a za Panamski kanal 179 miliona kubika zemlje. Srbija je 2011. zbog suše na izvozu kukuruza izgubila oko 260 miliona dolara. Kada bi Beograd uložio 14 miliona dolara, udvostru?ile bi se površine koje navodnjava sistem DTD.

Ba?evi?, tre?i ?ovek SNS, prostorni je planer. Dok nije šutnuo Srpsku radikalnu stranku bio je njen poslanik u dva mandata, zamenik ministra za nauku i tehnologiju. Profesor je Odseka za geografiju Univerziteta u Prištini koji je ve? 14 godina „privremeno“ u Kosovskoj Mitrovici. I potpredsednik Srpskog geografskog društva. Ideja o kanalu DMVS je iz XIX veka, a autor je Jovan Cviji?, osniva? geografije u Srba. Govorio je: „Morava i Vardar se mogu pretvoriti u jedan neprekidni re?ni put izme?u Dunava i Egejskog mora“.

Ministar miluje Cviji?-Ba?evi?evu utopiju re?ima: “Vekovni san gra?ana Srbije”. Cviji? je sanjario o proširenju Kraljevine Srbije na makedonske i severno-albanske oblasti i ube?ivao me?unarodno javno mnenje kako su Makedonci “južni Srbi”. Na Cviji?evoj etnografskoj mapi iz 1918. godine, argumenta za odluke mirovne konferencije u Parizu, Srbi i Makedonci su u istoj kategoriji, ?ime je Cviji? dao legitimitet srpskoj kontroli nad Makedonijom.

Ni to nije dosta Cviji?u: „Srbija mora zbog svoje ekonomske samostalnosti dobiti pristup na Jadransko more i jedan deo arbanaske obale bilo zauzimanjem teritorija bilo dobijanjem ekonomskih i komunikacionih prava na tu oblast. To zna?i, dakle, zauzimanje istina jedne etnografski strane oblasti, ali takve koja se mora zauzeti zbog osobito važnih privrednih interesa“.

Takav Cviji? utisnut je na ovosrpskoj nov?anici od 500 dinara i nominalno je vredniji od Vuka Karadži?a, Njegoša, Mokranjca i Tesle. Realno, po ceni Cviji?a može se kupiti zec u Smederevskoj Palanci, a 60 odsto kupaca u Srbiji pazari u vrednosti do 500 dinara, javlja RTS. Jer su osiromašili.

Mreža protiv siromaštva je objavila da stanovništvo ubrzano prelazi u kastu siromaha. Statisti?ari žure da objave kako u Srbiji ovog februra jedan dobije, a dvojica izgube posao. Poslanicima je re?eno da sela u Srbiji nestaju sve brže, te da ?e za ?etvrt veka izumreti ?etvrtina sela u Srbiji. Radnici Modne konfekcije „Prvi oktobar” iz ?a?ka u februaru su dobili platu za osam godina rada iz prošlog veka, blagodare?i Evropskom sudu za ljudska prava. Gra?ani Srbije su donedavno najbrže stvarali redove pred zapadnim ambasadama u potrazi za bilo ?im boljim. Nije isklju?eno da to uskoro budu ponovo ?inili. U inostranstvu se brzina o?ituje pred policijskim stanicama u potrazi za azilom – najbržim bekstvom za ve?nost iz zavi?aja.

Najbrža je me?utim brzina kojom Srbija hita do svog dna.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!