TAMARA KALITERNA: Samo snoviđenje Srbiju spasava

16 Dec 2012

Integrisane granice oko gubernije

Srpski premijer Ivica Da?i? zatražio je od briselskih mo?nika da se carina za robu koja ide za sever Kosova napla?uje tek od 10. januara. Taj 10. januar je Dan svetih 20.000 mu?enika Nikomidijskih. Toliko ima državljana Srbije sa prištinskim dokumentima na severu Kosova. Dvadeset hiljada mu?enika nikomidijskih su rimski vojnici preobra?eni u hriš?anstvo. Legenda se pripisuje Anastasiju Bibliotekaru, rimskom antipapi iz 9. veka, pa mu?enike ekumenski slave Srpska pravoslavna i Rimokatoli?ka crkva. Carina je svojstvo nacionalne granice i obeležje države. Na engleskom re? „carina“ (customs) zna?i tako?e „obi?aj“ i „dužnost“.

Iako je tokom osme runde „tehni?kih“ pregovora Beograda i Prištine februara 2012. dogovoren „IBM“, dogovor se opredmetio tek u decembru 2012. kada su se skra?enice o granicama dohvatila dvojica premijera. Osim što je akronim za ameri?ku International Business Machines korporaciju, „IBM“ ima još dva tuma?enja. U engleskom tekstu dogovora se operiše terminom „Integrated Border Management“, što je de facto priznanje države Kosovo, jer granice postoje samo me?u državama, a u srpskom stoji „upravljanje administrativnim prelazima“, što je terminologija koja ozna?ava unutrašnje me?e u jednoj državi. Razli?ite interpretacije IBM-a postale su trajno vlasništvo Beograda i Prištine, dok su Pentagon i komanda ameri?ke mornarice na Pacifiku uvek na isti na?in razumeli akronim „ADCOMSUBORDCOMPHIBSPAC“, najduži na svetu. Mediji u Srbiji bezbrižno koriste „IBM“, oznaku dve teritorijalne celine oplemenjene suverenoš?u i srpsko priznanje teritorijalnog integriteta Kosova.

Lete?i bataljoni

Premijer je otkrio je da ?e svaka strana poslati drugoj „oficira za vezu“, bez diplomatskog zvanja. Time je Srbija prihvatila izaslanika Kosova u svom glavnom gradu. Oficir bez „?varaka“ ?e raditi u misijama Evropske unije u Beogradu i Prištini, što su ambasade EU u „tre?im zemljama“. Prištinski „oficir za vezu“ u Beogradu ve? ima zvanje ambasadora, jer se tim poslom bavi tako?e u bivšoj jugoslovenskoj republici – Makedoniji. Od izaslanika Srbije u Prištini se o?ekuje da budu najmanje „ambasadori dobre volje“.

Samo 13 dana nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikoli? najavio, Spoljnopoliti?ki odbor Skupštine Srbije je izglasao da Srbija bude posmatra? u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – vojnom savezu Rusije i pet bivših sovjetskih republika. Nijedna država nije uradila išta sli?no na putu ka Evropskoj uniji.

Dok je pet dana u maju 2007. Nikoli?, kao najviši me?u radikalima bio predsednik skupštine Srbije u pristupnom govoru rekao je da “Srbija treba da se priklju?i uniji Rusije i Belorusije“ i zažalio što Srbija nije ruska gubernija. U Srbiji živi samo 2.588 Rusa, a u Rusiji je udomljeno 4.156 Srba, uklju?ivo one van zakona: udovice, komandante JNA u slovena?kom i hrvatskom ratu, harmonikaše sa porodi?nim grbom…

Vojne snage ODKB saveza se sastoje od ?etiri hiljade ljudi: tri bataljona iz Rusije, dva iz Kazahstana i po jednog bataljona iz Belorusije, Tadžikistana, Jermenije i Kirgizije. Sa toliko vojnika je Francuska doprinela NATO misiji od 112.579 vojnika u Avganistanu. Rusko-azijskog tigra od papira su napustili Azerbejdžan, Uzbekistan i Gruzija.

Jedan od ?lanova ugovora o osnivanju ODKB iz 1992. predvi?a i da u slu?aju napada na bilo koju ?lanicu, ostale ?lanice mora da joj pomognu svakojako, pa i vojno. Kad bi morali da intervenišu u Srbiji, bataljoni bi trebalo da prelete preko raketnih štitova, protivvazdušne odbrane i radara pet ?lanica NATO-a i tek tada bi Srbija, kao ?ehoslova?ka 1968. dobila „bratsku pomo?“ Varšavskog pakta, sada ODKB.

Pomo? Tadžikistana Srbiji upitna je iz još jednog razloga: Tadžici su suniti, petina stanovništva živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, od 976 obolelih od de?je paralize u svetu, 458 su u Tadžikistanu. Šverc droge je dopunski izvor prihoda. U Tadžikistanu su bile tre?e po veli?ini u svetu zaplene heroina i sirovog opijuma. Planine zauzimaju 93 odsto njegove površine sa vrhovima koji se zovu: „Nezavisnost“, „Sloga“, „Akademija nauka“, „Karl Marks“, autor „Komunisti?kog manifesta“ i „Majakovski“, ?ovek sa „oblakom u pantalonama“, koje nisu po sluhu vlasti u Srbiji.

Rusifikacija preko gasifikacije

Ni pomo? Belorusije nije izvesna, jer se ova ?lanica ODKB sukobila sa glavnokomanduju?im, Rusijom oko energenata. Lako otkazuje poslušnost saveznicima. Dan posle pravoslavnog Boži?a 2007. ruski državni „Transneft“ isklju?io je dovod u gasovod „Družba“ (prijateljstvo) kroz Belorusiju, ne bi li naterao Minsk da skuplje pla?a ruski gas. Osvetio se jer je u Belorusiji iz naftovoda tako?e imena „Prijateljstvo“ bez havarije iscurelo oko 79.900 metri?kih tona nafte. Posle su se saveznice sporazumele, a Belorusija je “stradala od nove ruske energetske politike”.

Aleksandar Lukašenko, provereni prijatelj Srbije i evropskih bizona

Belorusijom, jednom od šest tiranija na svetu, od 1994. godine do smrti ?e vladati Aleksandar Lukašenko, „posljednji evropski diktator“. Lukašenko je osobno svoj na?in vladavine opisao kao „autoritativan demokratski politi?ki sistem“.

Rusifikacija Belorusije je toliko Moskvi prešla u naviku, da je, i posle Staljina Nikita Hruš?ov u prestonici Belorusije uveravao: ”?im pre svi progovormo ruski, pre ?emo izgraditi komunizam”. Beloruski gra?ani su posle tri decenije Mihailu Gorba?ovu predali peticiju konstatuju?i da rusifikacija Belorusije zna?i “kulturni ?ernobil”. Tokom Drugog svetskog rata u Belorusiji je poginulo oko 2,2 miliona ljudi. Još oko 700.000 ubijeno je u progonu sovjetskog režima. Najvažnije prirodno bogatstvo Belorusije je treset, energent koji još nije stasao u ugalj. Tre?ina Belorusa su katolici, broj stanovnika se smanjuje, a raste samo populacija evropskog bizona. Najve?i biljožder Evrope, koga ne treba brkati sa divljim govedom, izumire ina?e u Poljskoj, Rusiji, Ukrajini i Slova?koj.

Doba nevinosti

Nebojša Stefanovi?, stru?njak za parlament, marketing, turizam i “izdajnike”

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanovi?, biografijom stru?njak za marketing, turizam i trgovinu se nakon glasanja na sednici Odbora do?epao spiska imena “antiruskih” poslanika iz DS i LDP i pro?itao ko su „izdajnici“. Njegov strana?ki šef i ministar odbrane Aleksandar Vu?i? se nije ni po službenoj dužnosti izjasnio o ODKB.

Odbornici su glasali nakon posete potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina Beogradu. Rogozin im je obe?ao da ?e posle priklju?enja ODKB “Srbija postati toliko ja?a država da ?e svako prvo morati da razmisli pre nego što upotrebi oružje protiv nje”. Rogozin je do 2012. uživao sve blagodeti izaslanika Rusije u NATO.

Srbija se 2006. ?im je ostala bez Crne Gore, priklju?ila programu Partnerstvo za mir, koji je prvi korak ka ?lanstvu u NATO. Rusija je u Partnerstvu za mir od 1994. Prvi protesti u Rusiji zbog saradnje sa NATO bili su u aprilu 2012. kada je NATO hteo da na aerodromu u Uljanovsku, rodnom mestu Lenjina, formira tranzitni centar za robu koja se transportuje za ili iz Avganistana. Organizatori protesta kažu da ih je bilo 5.000, a policija je smanjila na 1.000 demonstranata. Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je umirivao demonstrante re?ima da sabirni centar nije “vojna baza“.

Miloševi? i Šešelj: Dug put u Rusiju

Sporazum o Strateškom partnerstvu Srbije sa Rusijom ?eka na potpisivanje od marta 2011. Srbija, tada SRJ, nije primljena u savez Rusije i Belorusije, kao što je Slobodan Miloševi? tražio 1999. kad je Nikoli? bio samo zamenik premijera Srbije. Donji dom ruskog parlamenta – Duma je 14. aprila velikom ve?inom glasova odbio da razmatra ponudu jugoslovenskog parlamenta o prisajedinjenju SRJ savezu Rusije i Belorusije. Vladimir Riškov, šef poslani?ke grupe stranke “Naš dom Rusija” Viktora ?ernomirdina izjavio je u Dumi da je “SRJ prakti?no u ratu, a savezi se ne formiraju u ratnim uslovima“.

U martu 2000. pre prve inauguracije Putina, predsednik ruske Dume, komunista Genadij Seleznjov, na pitanje da li ?e se ponovo razmatrati prijem Jugoslavije u savez Rusije i Belorusije, odgovorio da ho?e, ali tek posle „slobodnih demokratskih izbora u SRJ“. Izbori u Srbiji su 2016.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!