TAMARA KALITERNA: Sajam licemerja

07 May 2013

Negovatelji laži i nekrofilije

Za razliku od lernejske hidre, stvorenja sa zmijskim telom i mnogo zmijskih glava kojoj, kada joj Herakle srpom odseče glavu, izrastu dve nove žive, Srbiji izrastu dve mrtve glave. Srbija ima dva praznika za Srbe stradale od 1941. do 1945. godine – „Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu“, što je 22. aprila i „Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu“ – 21. oktobar. Ovaj poslednji se sa one strane Atlantika slavi kao Međunarodni dan „nača“ – tortilje premazane sirom i paprikama, a u Tajlandu praznuju negovateljice. U vedrijoj zoni Evrope je tog dana osnovan Evropski institut za patente kome je Srbija smesta prijavila izum – dva datuma, a razlog jedan.

Oba datuma se radno praznuju za razliku od šest neradnih među kojima i oni što su nelegalni u sekularnoj državi – verski praznici, a nolens volens moraju ih slaviti svi.

Srbija je slatkovodna hidra (lat. hydra vulgaris) jer je Jadransko more otplovilo od Srbije 2006. Hidra je grabljivica, koja se, kad treba, razmnožava ili bespolno ili polno.

Medijska nekrofilija

Srbija se 12. maja neće u Jasenovcu priključiti komemoraciji u znak sećanja na proboj zatočenika iz ovog konc-logora koja je 22. aprila odložena zbog savskih poplava. Na komemorativnom skupu će govoriti predsednici države, Sabora, vlade i zatočenici. Hrvatska komemoracija je pod spomenikom „Kameni cvet“ Bogdana Bogdanovića za koji je dobio Oktobarsku nagradu Beograda 1966. Početkom 1990-ih je ovaj beogradski vajar grafitima da je ustaša, pretnjama linčem na stepeništu zgrade u kojoj je stanovao, otimanjem ateljea i alternativne arhitektonske škole u pomoravskom Malom Popoviću oteran u Beč. U Beču ga je austrijska vlada nagradila za životni doprinos nauci i umetnosti koje nemaju nacionalnost ni državljanstvo. Bivši gradonačelnik Beograda sahranjen je 2010. na Jevrejskom groblju, preko puta Novog groblja, spomenika kulture pod državnom zaštitom i jurisdikcijom čiji je deo projektovao 1959. godine.

U Spomen području Jasenovac evidentirano je 82.085 ubijenih na deset lokaliteta. Među njima je 45.923 Srba, 16.045 Roma, 12.765 Jevreja, 4.197 Hrvata, 1.113 bosanskih Muslimana. Ostali, kao svi antifašisti, obično nemaju nacionalnost.

Antun Miletić iz Vojnoistorijskog instituta u Beogradu sačinio je listu od 77.200 žrtava Jasenovca. Na listi je 41.936 Srba. Miletić je bio član Odbora SANU za sakupljanje građe o genocidu protiv srpskog i drugih naroda Jugoslavije u XX veku koji je Srbija samoinicijativno ukinula 1994. godine.

Muzej Holokausta (Holocaust) u Vašingtonu (Washington) saopštava da je ustaški režim u Jasenovcu ubio između 77.000 i 99.000 ljudi. Državni mediji i danas nude auditorijumu Srbije kako je „prema procenama koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, u jasenovačkim logorima nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti“. FNRJ ne postoji od 1963.

Veština etike i komunikacije

Državna RTS „evropske Srbije“ i državna agencija Tanjug, čija je krilatica „Tačno“, emitovali su 22. aprila da je obeležen „Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida koji su počinile hrvatske ustaše i nemački nacisti nad Srbima, Romima i Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata“.

Na drugom kraju Beograda tog dana je ministar odbrane itd. Aleksandar Vučić rekao da je „Srbija pametna i mudra“.

Na “Staro sajmište” su došli predstavnici Izraela i Nemačke, a vrh Srbije je predstavljala jedna od 17 vlasnica resora – ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. Izabraše je socijalisti za tako važan zadatak jer je i profesorka njihove „etike, veštine i komunikacije“.

Inače, Dan logora Sajmište je 9. maja, još od 1986.

Auditorijum Srbije se uvereva i da se logor “Staro sajmište” nalazio na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH). NDH je teritoriju „Jevrejskog logora Zemun“ (Semlin Judenlager) ustupila Nemcima i dozvolila formiranje logora. Logorom je upravljao nemački SS. Poseban, 7. odsek Specijalne srpske policije, zadužen za Jevreje i Rome, činili su oružani odredi Nedićeve „Vlade narodnog spasa” i Srpskog dobrovoljačkog korpusa Dimitrija Ljotića, koji je postao SS korpus (Serbischer SS-Freiwilligen Korps). Bili su neizostavni u racijama i hapšenjima, pa i Srba.

Od 17.800 Jevreja, koliko je živelo u Srbiji i Banatu, ubijeno je 83,1 odsto. Oko 6.320, ili 42,5 odsto je izgubilo život u „Jevrejskom logoru Zemun“ ili ubrzo nakon odvođenja iz njega. U logoru je za manje od dva meseca nestala gotovo polovina Jevreja sa teritorije Srbije, a Srbija postala prva teritorija pod nacističkom okupacijom koja je proglašena za „očišćenu od Jevreja“. U junu 1942. raportiralo se u Berlin: „Serbien ist Judenfrei“. Po istoričaru Kristoferu Brauningu (Christopher Browning), ubijanje srpskih Jevreja na Sajmištu je početak zatiranja evropskih Jevreja.

Izvan sveta mrtvih i živih

Beč, u koji su nemački vojnici umarširali marta 1938, tri godine pre nego u Srbiju, sačuvao je svoje Jevreje do oktobra 1942, a Berlin do maja 1943. U fašističkoj Italiji preživelo je 80 odsto Jevreja. Godine 2002. u Srbiji je živelo 1.185 Jevreja, šest stotina manje nego na prethodnom popisu. Sada ih statističari više i ne broje zasebno, toliko ih je malo.

Izuzev u Srbiji, Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta je 27. januara, kada je Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau (Auschwitz), najozloglašeniji nacistički logor smrti u Evropi. Lane je 1,43 miliona građanki i građana sveta došlo da bi odćutalo u memorijalu Aušvica. Najprobraniji Srbi tamo ne zalaze.

Srbija od 1992. godine obeležava dan svojih žrtava genocida tokom četiri godine. U Hrvatskoj je Srbija izvodila pokazne vežbe genocida od proleća 1991. do leta 1995, u Bosni od proleća 1992. do zime 1995, a na Kosovu od proleća 1996. do leta 1999. Duže od deset godina.

Jezička nezgrapnost može pomešati ubijene i ubice, aktiv i pasiv „srpske žrtve“. Tu uskače filosof jezika Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein): „Kao i u svemu metafizičkom, sklad između misli i stvarnosti je u gramatici“.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!