TAMARA KALITERNA: Od gotovine veresija

28 Nov 2012

Kako je buknula dugo priželjkivana mentalna sabornost

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Marka? i sa slobode pakoste Srbima, domicilnim i uvezenim, a pri tome ni prstom nisu mrdnuli. Posva?ali su Beograd i Zagreb, koji ?e za sedam meseci biti vlasnik 28. glasa koji odlu?uje o prijemu Srbije u EU.

U razmaku od sedam dana u Srbiji su organizovana dva parastosa i jedan moleban žrtvama „Oluje“. Zajedni?ki imenitelj parastosima je osuda haške presude i što su bili u istoj crkvi. Prvi parastos je organizovala Asocijacija izbegli?kih udruženja Srba iz Hrvatske. Sasluživali su episkop SPC i gradona?elnik Beograda. Drugi je organizovala Koalicija udruženja izbeglica na ?elu sa patrijarhom SPC. Patrijarhu su sasluživali premijer, vicepremijer i tri ministra, svi iz vladaju?eg bloka u kome nije gradona?elnikova stranka. Protestnu šetnju zbog osloba?anja generala nakon parastosa predvodila je trojka u srpskim narodnim nošnjama, tipi?nim za južni, ali ne i isto?ni deo „Republike Srpske Krajine“ (RSK) koja je razvejana „Olujom“. Prva je bila parohija Milana Marti?a, a druga Gorana Hadži?a, obojice iza rešetaka.

Prema svecu i tropar

Izme?u dva beogradska parastosa, zbog presude su šetali studenti u Novom Sadu i Beogradu. Beogra?ani su šetnju završili molebanom u tre?oj crkvi. Prema kanonu, moleban koristi ciklus od devet pesama iz 8. veka. Studenti su pevali pesme o Draži Mihailovi?u (1893-1946), Kosovu (od 14. veka do zauvek), srpstvu (pre i posle nove ere), nepravdi prema Srbima („Crni dane, a crna sudbino/ O kukavno Srpstvo ugašeno“— Petar II Petrovi? Njegoš, „Gorski vijenac“, 1846.) Sasluživao je opet episkop.

Poglavar SPC Irinej je na parastosu sudio o stvarima prolaznim, ovozemaljskim: „Želimo da budemo u Evropi, ali ne po cenu da se odri?emo naše svete zemlje, naših ku?a i grobalja. Ako nas ne?e takve, mi ?emo nastaviti da živimo našim teškim životom, kakvim smo živeli i pre 500 godina“. Tada je Srbija stenjala pod osmanskim hara?lijama mole?i okupatore: „Hljeba, hljeba gospodaru, ne vidjesmo davno hljeba“.

Jedini koji je pozvao patrijarha da se pokaje jer je rekao da vlast „zahvali EU na ?lanstvu ako treba da se odrekne Kosova“, jeste premijer Ivica Da?i?, ?iji pristalica iz Gornjeg Milanovca slavi 29. novembar kao porodi?nu slavu – Titovdan.

U Hagu su izra?unali da je izme?u 150.000 i 200.000 Srba napustilo Hrvatsku. Prema podacima UNHCR-a, 132.922 se vratilo, od toga 48 odsto za stalno, a ostali povremeno. Povremeni povratak je guš?i u vreme letnje sezone

Da?i? je ukorio i donedavno koalicionog partnera zbog upotrebe presude generalima. Naime, Vuk Jeremi?, predsedavaju?i Generalne skupštine UN je za april 2013. zakazao raspravu o radu Haškog suda. Jeremi? je za RTS objasnio da je to u?inio nakon konsultacija sa državnim vrhom Srbije, što je Da?i? za Radio Slobodna Evropa, koji nije toliko „tiražan“ kao RTS, demantovao. Generalna skupština UN je dva meseca pre Jeremi?a, 21. septembra zakazala redovnu raspravu o Haškom tribunalu, slu?ajnoš?u za april 2013. Jeremi? je nagovestio da ?e na raspravu dovesti žrtve „Oluje“, me?unarodne pravnike, istori?are i celebrities, iako na tako ozbiljnom skupu mogu govoriti samo predstavnici vlada, pa slavni u Srbiji rizikuju da ih sa vrata otera livrejisani ku?epazitelj.

Terali lisicu isterali vuka

Gotovina i Marka? su naterali Jeremi?a i da se ponaša nepristojno, jer predsedavaju?i Generalne skupštine UN probleme zemlje iz koje dolazi ne stavlja u prvi plan. Podsetili su ga i da nije reagovao kada je predsednik Srbije Tomislav Nikoli? vre?ao sudove UN: Haški tribunal i Me?unarodni sud pravde, tvrde?i da u Srebrenici nije bilo genocida, iako presude i jednog i drugog suda potvr?uju genocid. A zbog osloba?aju?e sudske odluke o dvojici od 161 optuženog u Hagu koji su proveli u zatvoru više od sedam godina, Jeremi? saziva raspravu u svetskoj organizaciji.

Generala je uzelo u zaštitu od Srbije i Tužilaštvo BiH. Demantovalo je Tužilaštvo da postoji poternica za Gotovinom zbog ratnih zlo?ina u akciji „Maestral“ u septembru 1995, kako je objavio beogradski dnevnik „Press“, iz koga je suvlasnik Miroslav Miškovi? pobegao, a Dragan ?ilas se premišlja. Niko se nije ispri?ao zbog klevete, pa ni glodur „Pressa“, koji je do oktobra 2012. bio punopravan ?lan „Druge Srbije“.

Nezadovoljni tužilac za ratne zlo?ine Srbije Vladimir Vuk?evi? ?e nakon presude generalima „da aktivira predmete“ zlo?ina u “Oluji” i otvoriti šest novih za koje ima dokaze. Neko pedantan iz Ministarstva pravde Vuk?evi?a bi mogao optužiti za decenijsko prikrivanje dokaza, a vladina Kancelarija za Srbe van Srbije da radi na njihovu štetu.

I Žalbeno ve?e Haškog tribunala je bilo protiv Gotovine, kada je lane odbacilo zahtev njegove odbrane na temelju pravila 54bis da Srbija dostavi izveštaje Vojske Jugoslavije o tome da su srpski civili svojevoljno napustili „RSK“. Gotovinini advokati odbijeni su ta?no godinu dana pre nego su Gotovina i Marka? oslobo?eni.

Stjepan Mesi? iz Predsedništva Jugoslavije svedo?io je 27. februara 2008. da mu je po?etkom 1991. godine Bora Jovi?, tako?e iz Predsedništva rekao: “Srbi u Hrvatskoj su vaši gra?ani, radite s njima šta god ho?ete. Ako ho?ete, nabijte ih na kolac”.

Slobodan Miloševi? Stjepanu Mesi?u: Srbi u Hrvatskoj su vaši gra?ani, radite s njima šta god ho?ete. Ako ho?ete, nabijte ih na kolac.

Vojska krajinskih Srba se povukla pre po?etka „Oluje“ autobusima sa registracijama gradova iz Srbije. Pravci povla?enja civila su ranije utvr?eni. Jedan korpus se predao, jer nije znao sve instrukcije, dodaje Mesi?.

U selu Trži? na Kordunu u julu 1995. bila je generalna proba evakuacije civila na traktorima. Žiteljima komandant 13. pešadijske brigade vojske „RSK“ nare?uje: „Na dati signal se povu?i u reon gde je to predvi?eno“. Kako proizilazi iz presude Mom?ilu Periši?u, na?elniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, Periši? je komandovao i onima u vojsci „RSK“.

Iako je srpska strana odgovorna za smrt više od 80 odsto civila u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, njeni ?ine 68 odsto optuženih, piše Marko Attila Hoare, koji je bio istraživa? u Tribunalu i u timu koji je sastavljao optužnicu Slobodana Miloševi?a

Patriote – manekeni

Mentalna sabornost lebdi nad Srbijom nakon presude generalima i dostiže samo onu u vreme NATO bombardovanja 1999. Protestovali su zbog presude u istom stroju ?lanovi udruženja raseljenih sa Kosova, borci od 1990. godine, potomci ratnika od 1912. do 1918. godine, partizani… Njima se ponosila i zahvaljivala im porodica generala Vladimira Lazarevi?a, osu?enog na 15 godina zbog zlo?ina na Kosovu. Komšija Milorad Dodik iz Republike Srpske bi, bez da utvrdi njihovu nevinost, oslobodio Radovana Karadži?a i Ratka Mladi?a, a ratni vojni invalidi Srbije bi da predsednik svih gra?ana Srbije pomiluje samo Srbe optužene i osu?ene za ratne zlo?ine.

Iako je srpska strana odgovorna za smrt više od 80 odsto civila u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, njeni ?ine 68 odsto optuženih, piše Marko Attila Hoare, koji je bio istraživa? u Tribunalu i u timu koji je sastavljao optužnicu Slobodana Miloševi?a.

Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješi? nije otputovala u Zagreb da produži važenje Protokola o saradnji sa Hrvatskom u evro-integracijama. Grubješi?ka je radila u ispostavi beogradske turisti?ke agencije u Puli, u Evropskom pokretu u Srbiji. Otkazane su modne revije u Hrvatskoj, koncerti pop soula, ali i onih sa niže muzi?ke skale. „Patriote“ su kao i one Miloševi?eve decembra 1989. organizovale bojkot hrvatske robe, onomad slovena?ke. „Kraševe“ bajadere su postale neprobavljive, a kuvar sa omota za „Vegetu“ ima jasenova?ki profil. „Patriote“ bi da naude i onim Srbima koji su ostali u Hrvatskoj, uskra?uju?i im prihod od prodaje hrvatske robe u inostranstvu, ovdašnje Srbe teraju da kupuju skuplje, samo da nije „hrvatsko“, a one gra?ane Srbije koji rade u hrvatskim prodavnicama da imaju manju platu zbog manjeg prometa.

Bojkotovana Slovenija je u EU, Hrvatska stiže tamo za sedam meseci, a Srbija se zavla?i u jazbinu u kojoj je toplo, gnjecavo i nema daška svežine.

U Hagu su izra?unali da je izme?u 150.000 i 200.000 Srba napustilo Hrvatsku. Prema podacima UNHCR-a, 132.922 se vratilo, od toga 48 odsto za stalno, a ostali povremeno. Povremeni povratak je guš?i u vreme letnje sezone.

„Rat povezuje, a pravo razdvaja“, rekao je Heraklit.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!