TAMARA KALITERNA: Nemoj Mile da ostavljaš druga!

jun 13 2012

Drinski incest čuvara svesrpske iluzije

Na „Dan D“, kada je 1944. počela saveznička invazija na Normandiju, Srbiju su 2012. istovremeno napale njene snage sa zapada i sa juga. Počeo je predsednik međunarodno nepriznatog entiteta zvanog „RS“ Milorad Dodik ultimatumom da neće podržati beogradsku vladu u kojoj bi bila LDP, jer bi takva vlada pokvarila odnose suverene Srbije sa jednom oblašću suverene BiH.

Entitet je u državnom smislu pokrajina, provincija, ili region. Sinonimi za „entitet“ su: član, biće, telo, kreatura, individua, materijal, stvar, organizam, kvantitet, nešto, jedinica, objekt, roba… Uprkos tome, predsednik RS se ponaša kao da je predsednik Srbije, birajući mandatara i politiku njene vlade.

Na južnom srpskom frontu je samozvani Štab za vanredne situacije koga priznaju samo njegovi organizatori, a predstavlja samoproklamovanu „opštinu severna Mitrovica“ u severnom entitetu Kosovske Mitrovice naredbom uveo novo zanimanje za sve punoletne sugrađanke i sugrađane sa državljanstvom Srbije – „dežurstvo na barikadama“. Ovo zanimanje ne priznaje Nacionalna služba za zapošljavanje čija je centrala u Beogradu. Protivno zakonima matice (član 60. Ustava Srbije), štab preti svim Srbima koji se bi da rade u Kancelariji Vlade Kosova u severnom entitetu Mitrovice.

Srbi protiv Srbije

Takozvani Štab je propisao novo radno vreme za ugostiteljske objekte i radnje koje inspektori Odeljenja za vanredne situacije policijskih uprava u Srbiji ne priznaju. Štab ograničava i pravo na rad zaposlenih u dućanima i kafićima, jer ih ”u slučaju opasnosti i oglašavanja sirena moraju zatvoriti”.

Još je Štab zabranio prolaz Euleksu kroz teritoriju koju smatra svojom, što je protivno sporazumu koji je Srbija potpisala 2008. Zakonima suverenog Kosova nije protivno da će se predsednik Srbije Tomislav Nikolić uhapsiti ako se usudi da na Kosovo uđe bez dozvole vlade u Prištini.

Taj 6. jun 1944. značio je početak kraja Hitlerove Nemačke.

Dodika su Boris Tadić i njegovi ovlastili da ih napadne. Tadić je Dodika dovukao na dva skupa u predsedničkoj kampanji 2012, a dovlačio ga je i 2008. Rastegljivi Dodik se pre toga zdušno odazivao pozivima Vojislava Koštunice. Odazivao se na svaki poziv iz Beograda, gde ima stan, pa ga obilazi o trošku građana Srbije, da vidi da li prokišnjava.

Bilo je i uzvratnih poseta: na predsedničkim izborima 2011. u RS Srbija je izabrala „Mileta“. Predsednik jedne jedinice u jednoj državi, Dodik, i predsednik jedne države Tadić aktivirali su 2011. deonicu bosanskog autoputa Banjaluka-Bosanska Gradiška dugu 26,5 km. Za vreme ovogodišnjih izbora u Srbiji, Amerikanac Džo Salter (Joe Salter) je u neobičnom triatlonu preplivao 400 metara, vozio bicikl šest kilometara i pretrčao 26 kilometara, usput žonglirajući sa tri loptice.

Prisutan puštanju asfalta u pogon je bio takođe sveprisutni Emir Kusturica. Dodik i Kusturica su bili zajedno i februara 2008. na mitingu „Kosovo je Srbija“, koji je završen u plamenu. Miting je organizovao ljuti Tadićev protivnik – Koštunica. U sporednim ulogama na mitingu su bili, na sve spremni, Nikolić i Novak Đoković.

Humanitarac Dačić

Dodik i Nikolić isto misle o Srebrenici. „Sa Nikolićem se slažem da u Srebrenici nije bio genocid, već veliki zločin“, izjavio je Dodik 10. juna 2012, a ranije je govorio da je „Jasenovac u osnovi srebreničkog zločina“.

Sarajevo je 2009. podnelo krivičnu tužbu protiv Dodika zato što je „poricao dokazane ratne zločine“ na Markalama u Sarajevu i na Kapiji u Tuzli. Sa 176 ubijenih svih uzrasta, pa i srpske nacionalnosti.

Najmasovnije stradanje Bošnjaka u ratu je razumljivo jer su najbrojniji, a ratovali su i sa Srbima i sa Hrvatima, tumačio je Dodik 2007.

Dodik ima tri odlikovanja – kao kum hrama u Banjaluci zaradio je najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve. Od Rusije je dobio dva – jedan je „za zasluge pred otadžbinom i kozaštvom“. Kozaci su Dodiku ustupili kozačke manire. Kao prekodrinski Velja Ilić, Dodik vređa novinarke i novinare. Članovima svoje stranke, funkcionerima vlade i drugim zvaničnicima je zabranio komunikaciju sa nekim medijima, a novinarima Alternativne televizije ulazak u izborni štab svog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Osnivanje ove TV kuće pomogli su Swedish Helsinki Committee, Open Society Institute, Press Now. Vređao je i rugao se poslanicima, nazivao ih papagajima.

Dodik i Ivica Dačić su diplomirali na istom beogradskom fakultetu. Lako je Dodik nagovorio Dačića kada je ovaj nejasnim povodom provodio vikend u Banjaluci da ne prihvatiti LDP za koalicionog partnera. Provoditi vikend u Banjaluci može samo pokajnik ili humanitarni radnik. Grad je mesto najvećeg etničkog čišćenja, trećinu stanovnika čine izbeglice, srušeno je svih 16 džamija, prvi put od Srednjeg veka tu više nema nema ni franjevaca, ni trapista, ni sefardskih Jevreja.

Kao i Dačić, bio je Dodik funkcioner Saveza komunista. Na prvim višestranačkim izborima izabran je za zastupnika socijalističke BiH kao kandidat Saveza reformskih snaga Ante Markovića, naljućeg neprijatelja Dačićeve SPS. Posle 11 meseci konvertovao se u zastupnika Skupštine srpskog naroda u BiH. Dodik je od osnivanja 1996. predsednik SNSD. Njegova zaštitnica Biljana Plavšić predložila ga je za premijera RS.

Predsednički geni

Od sedam Dodikovih prethodnika na položaju predsednika RS dvoje su haški optuženici i osuđenici, jedan je četnički vojvoda, drugi je optužen za izvoz oružja u Irak.

Agencija za istrage i zaštitu BiH krivično je prijavila 2009. Dodika i još deset saradnika mu jer je oštetio budžete RS i BiH za 145 miliona konvertibilnih maraka gradeći onih 26,5 kilometara puta do svoje predsedničke fotelje i predsedničku palatu u Banjaluci. U Dodikovom dvorcu su samo srpske trobojke, nema BiH zastava, iako je vazalstvo u Evropi iščezlo pre tri veka.

Nadređeni je u svemu štitio vazala, davao mu feud, hranu, odeću, stan, a vazal je radio sve što je gospodar tražio. Tacit je opisao da je na vrhu takvog društva bio poglavica, a saplemenici su za njega ginuli, ili, ako su našli detelinu sa četiri lista, sa njim delili plen od pljačke ili rata. Od 1992. godine u Beogradu postoji feud RS koji se zove Predstavništvo RS.

Policija RS je našla “određenu količinu naoružanja” dan uoči proslave Dana RS 9. januara sportskoj dvorani „Borik“ u Banjaluci. Bilo je spremno za ubistvo Dodika i Tadića. Da atentator, pravoslavni mudžahedin (61) nije dolijao, dvojica bi bila streljana zajedno, zagrljeni kao partizani Boro i Ramiz 1943. godine ili kao ona dva Unisova nebodera „Momo i Uzeir“ na Marijin Dvoru tokom sarajevskog rata.

Kad u dvoranu „Borik“ ne dolaze mete omatorelih atentatora, tu vežbaju gimnastičari kluba „Allegro“, što znači raspojasano, kao u popevci „Ide Mile lajkovačkom prugom“: „Nemoj Mile da ostavljaš druga/Dugačka je lajkovačka pruga“.

Atentator na dva predsednika jednim udarcem ćuti u zatvoru, a Dačić je pet dana uoči srpske izborne tišine dobio Zlatni znak policije RS. Onda je Duo DD: Dačić-Dodik u drugom sastavu, ali ne kao ženski pop-rok bend Duo DD iz ranih 60-ih opet propevao: „Nemoj Mile da ostavljaš druga/Dugačka je lajkovačka pruga“.

Pevao je Dodik istu pesmu u duetu sa Koštunicom kada su potpisivali Sporazum o specijalnim paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske, a u tri glasa kada je sa Tadićem i Koštunicom 2006. potpisao Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije. Četiri dana kasnije bili su izbori u BiH, a ceremonija potpisivanja je bila u Banjaluci jer su dvojica otišli jednome na noge.

Da ima nešto protiv incestuoznog uplitanja sa Pala, Beograd bi mogao da probudi visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu koji de facto vlada u BiH. Dosadašnjih sedam visokih predstavnika su menjali i dopunjavali ustave RS i Federacije, zakone, zabranjivali rad izabranim predstavnicima i državnim službenicima, smjenjivali političke funkcionere od opština do centralne vlasti u Sarajevu… Kao papirnati suncobrančić na sladoledu, Dodik čuva svesrpsku iluziju da se ne otopi.

(Autonomija)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+1 rating, 5 votes)
Loading ... Loading ...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on jun 13 2012. Filed under Autonomija, Autori, Izbori, Izdvajamo, Tamara Kaliterna, Utočište: Nacionalizam. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Prijava | Designed by Gabfire themes | GoDev