TAMARA KALITERNA: Narcizam malih razlika

10 Jun 2011

Kako su se i zašto pobratimili Azerbejdžan i Srbija i za nepuna dva sata potpisali 12 međudržavnih sporazuma

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je u prisustvu muftije iz državotvorne islamske zajednice Srbije u sredu otvorio ambasadu svoje zemlje u Beogradu, koja nezakonito, bez upotrebne dozvole radi ve? 13 meseci. To je prva ambasada te kavkaske zemlje u regionu, a Srbija joj je dodelila lokaciju u opštini Rakovica, omiljenom strelištu NATO bombardera 1999.
U sredu su Srbija i Azerbejdžan potpisali za nepuna dva sata 12 me?udržavnih sporazuma. Re?ito, prvi je bio memorandum o saradnji u vanrednim situacijama, a za bolja vremena ostavljena je saradnja u zdravstvu, odbrani, ribarstvu, lovstvu, hortikulturi…
Hrvatskom pliva 576, Azerbejdžanom 97 vrsta riba, a ribolova?kog sporazuma sa Hrvatima nema. Azerbejdžan nastanjuje 106 vrsta sisara, 363 vrsta ptica i 52 vrste gmizavaca; u Srbiji je sisara manje (70), a gmazova više.
Manjak ptica osetio se poslepodne u odsudnom trenutku na Tašmajdanu, beogradskom parku, pred predsednicima Srbije Borisom Tadi?em i Azerbejdžana te gradona?elnikom Beograda Draganom ?ilasom. Izostao je uzlet goluba mira. Maslinove gran?ice nema bez Crne Gore, a slu?ajno odabrana golubica je simbol materinstva. U park nije došla prva dama Azerbejdžana Mehriban, ne samo zato što ju je Vikiliks (WikiLeaks) nabedio da je bezizražajna zbog previše plasti?nih operacija. Davno je knez Miloš Obrenovi? na Tašmajdan preselio srpsko groblje, tu je 1830. pro?itan sultanov hatišerif o ograni?enoj nezavisnosti Srbije, tu je prva seizmološka stanica u Srba.

Mizoginija brani demokratiju u Srbiji

Rekonstrukciju Tašmajdana Baku je potplatio sa dva miliona evra da bi se tu ugradio spomenik bivšem azerbejdžanskom predsedniku Gajdaru Alijevu koji je 1993. vojnim udarom došao na vlast u nezavisnom Azerbejdžanu. Prethodno je bio predsednik sovjetskog Azerbejdžana i general KGB-a. Godine 1998. uzeo je drugi mandat da bi 2003. godine vlast predao sinu. Ilham, ruski ?ak je nasledio o?ev tron, predsednik je Nove partije Azerbejdžana i nacionalnog Olimpijskog komiteta. On je prvi primer dinasti?kog prenosa vlasti u zemljama bivšeg SSSR-a. Dok nije radio kao predsednik države, tata ga je zaposlio kao potpredsednika državne naftne kompanije i šefa državne delegacije u Savetu Evrope. Dva meseca pre predsedni?kih izbora sin je postavljen za premijera, a onda ga je otac imenovao za jedinog predsedni?kog kandidata svoje partije koji je pobedio sa 76,8 odsto gasova. Posle dve godine pritiska Saveta Evrope, Alijev je oslobodio iz zatvora opozicionare koji su protestvovali zbog neregularnog izbora diktatora.
U martu 2005. je Alijev izabran za predsednika vladaju?e partije, iako zakon o politi?kim partijama to ne dopušta. Ista odredba postoji u ?lanu 115. Ustava Srbije. Ali, za razliku od Alijeva, Tadi? ima samo k?erke, a nije verovatno da bi žena bila predsednica Srbije.
Alijev je reizabran 2008. sa 87 odsto glasova, a referendum 2009. omogu?io mu je da bude doživotni predsednik. Predsednik imenuje sudije, pa i one u Ustavnom sudu. Više od 400 demonstranata protiv Alijeva uhapšeno je u martu 2011.
Vikiliks je objavio depešu ambasade SAD u Bakuu u kojoj se Alijev mla?i upore?uje sa šefom mafije. Azerbejdžan „nije slobodna država“, klasifikovao je Freedom House 2009.
O istom trošku je na Tašmajdanu postavljen spomenik piscu Miloradu Pavi?u, koji je u maju diplomatskom poštom doleteo iz Azerbejdžana u Beograd. Rukotvorina skulptora iz Bakua – Natigu Alijeva, iz bratstva Alijeva je otporna na zemljotrese, a kako model više nije mogao da pozira autor je putovao u Moskvu da vidi kako izgleda bron?ani Pavi? koga je za života ovekove?io ruski vajar Grigorij Potocki. Poput Natigua, i Potocki, graditelj Puškinovog spomenika u Banjaluci, je poznat samo u domovini i srpskim zemljama.
Pavi?, po sopstvenoj proceni „najpoznatiji pisac najomraženijeg naroda na svetu – srpskog naroda“, napisao je „Hazarski re?nik“. Azerbejdžanci i Srbi su se svaki na svoj na?in prepoznali u knjizi, iako su Hazari turkijska nomadska plemena sa obala Volge. Oni su na podru?ju današnje Rusije, Kazahstana, Ukrajine, Azerbejdžana, Gruzije, Krima i severoisto?ne Turske napravili prvu feudalnu državu u isto?noj Evropi. Isto?ni Sloveni su im pla?ali danak. Poprimili su judaizam u sedmom veku, praktikovali šamanizam i voleli Konfu?ija. Carstvo su im po?etkom 9. veka na?eli Vikinzi.
Azerbejdžan su osim Hazara nastanjivali Skiti, Seldžuci, kavkaski Albanci, a moskovska kolonija je od 1920. jer je Lenjin izra?unao da sovjetska Rusija ne može bez nafte iz Bakua.

Do izbora dva puti?a

Što je za najve?u zemlju na Kavkazu Nagorno-Karabah, to je za Srbiju koja nije najve?a na Balkanu, Kosovo. Što su za Srbiju pravoslavci, to su za Azerbejdžan muslimani. Azerbejdžanski Irinej upravlja šiitima.
Spoljnopoliti?ki prioritet Bakua je kao i beogradski: obnova teritorijalnog integriteta svim sredstvima. Jedina je razlika što su azerbejdžanski mirovnjaci na Kosovu, a srpski nisu. Nezavisni Nagorno-Karabah ?ini isto onoliko procenata teritorije Azerbejdžana koliko je Kosovo bilo deo Srbije. Kao i na Kosovu, religija nije bila casus belli, ve? ljudska prava Jermena pod vlaš?u Azerbejdžana. Jermeni ?ine 99,9 odsto stanovništva Nagorno-Karabaha, a Albanci 92 odsto stanovništva Kosova.
U ?etvrtak je ista udarna trojka – Tadi?, Alijev junior i gradona?elnik Novog Sada Igor Pavli?i? nazo?ila otkrivanju spomenika azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju, poklonu Azerbejdžana Novom Sadu.
Hadžibejli je ro?en 1885, prvi je Musliman koji je komponovao opere i operete i uglazbio sve himne Azerbejdžana „herojske, svete, patriotske, slavne zemlje, za koju ?emo radosno umreti i prolivati krv“. Dva puta je bio sovjetski deputat. Valcere nije skladao, a dopalo ga je da stanuje na lepom plavom Dunavu.
Socrealisti?ki umetni?ki eksperiment je na Beogradskom keju, izme?u ulica episkopa Visariona i Marka Miljanova. Za Miljanova se zna ko je – Crnogorac, od oca Srbina i majke Albanke katolkinje. Visariona ima više – Pavlovi? je bio episkop ba?ki 1731-1756, a Kosti? episkop banatski dva veka kasnije. Kome su vlasti ba?kog grada ugodile podarivši mu ulicu utvrdi?e karakterološka analiza – stariji je sagradio Vladi?anski dvor, bio preke naravi, hteo da bude crkveni, svetovni i vojni poglavar u Ba?koj.
Dok je na keju Tadi? obe?avao Alijevu saradnju i u „izgradnji autoputeva kroz Srbiju“, radnici „Vojvodinaputa – Ba?kaputa“ blokirali su dva izlaza iz Novog Sada ka Subotici, traže?i isplatu zarada kojih nema od februara i deblokadu ra?una koja traje 300 dana kako bi mogli da rade. Ovo preduze?e sa 400 zaposlenih gradi i održava puteve.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!