TAMARA KALITERNA: Krivci su i dalje među nama

19 Oct 2012

Zapis iz Lovasa, dve decenije od zločina

Dva dana nakon po?etka su?enja Goranu Hadži?u, premijeru ne?ega što se zvalo „Srpska autonomna oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem“, u Lovasu, hrvatskom seocetu tik do granice sa Srbijom održana je komemoracija za 22 ubijenih u minskom polju. Dana 18. oktobra 1991. pripadnici srpskih paravojnih formacija naterali su 51 stanovnika Lovasa da se uhvate za ruke, u?u i svojim životima „?iste“ minsko polje. Kad su prve mine eksplodirale, Srbi su po?eli da pucaju na preživele. Poginule su 22 osobe. Jedan civil je ubijen ranije jer nije mogo da hoda, pa ni da u?e u minsko polje. Minsko polje su postavili inženjerci JNA 11. oktobra, dan nakon što su osvojili selo, a posle šest dana im više nije trebalo. Mapu minskog polja nisu ostavili.

Hadži?ev tužilac je opisao kako je u Iloku, gradu Hrvatske koji je najbliži Srbiji, 50 „nesrpskih“ zarobljenika odvedeno u polje deteline koje su minirale srpske snage. „Zatvorenici su morali da se uhvate za ruke i hodaju poljem mašu?i nogama kako bi locirali i razoružali mine. Kada je prva mina eksplodirala, srpski vojnici su pucali po zarobljenicima i ubili 21 Hrvata, a ve?ina ostalih je ranjena“, kazao je tužilac Daglas Stringer. Na istok Slavonije su „polja koja ubijaju“ uvezena iz Azije. Na kambodžanskim „poljima koja ubijaju“, dve decenije ranije „crveni Kmeri“ ubili su za ?etiri godine najmanje 1.386.734 gra?ana. Tamo daleko još sude svojima za genocid i zlo?ine protiv ?ove?nosti.

Mrtvi se ne odazivaju

Posle ?etiri godine su?enja i 21 godinu nakon zlo?ina, 14 optuženika za ubistvo ukupno 70 civila u Lovasu dobilo je u Beogradu ovog juna 128 godina zatvora. Tužilaštvo je tražilo 160 godina. Osu?eni su iz paravojnih formacija “Dušan Silni”, “Beli orlovi”, iz JNA i teritorijalci. Beogradski sud je kao olakšavaju?e okolnosti naveo da su optuženi “oženjeni”, “imaju troje dece”, “nisu osu?ivani”, “iako bolestan uredno se odazivao pozivu za su?enje“.

Godine 2003. u Hrvatskoj se in absentia sudilo 18 za Lovas. Od njih je 14 bilo u Srbiji. Opravdano su bili odsutni iz Hrvatske. Jedan optužen u Hrvatskoj svedo?io je iz Beograda po službenoj dužnosti. Logistiku za ovakvo svedo?enje nabavila je Srbija. Spisak optuženih za lovaški zlo?in u Hrvatskoj i Srbiji se nisu poklapali. Krivci su i dalje me?u nama. Tužilaštvo za ratne zlo?ine Srbije može na linku www.centar-za-mir.hr/uploads/LOVAS_izvjestaji_sa_sudjenja.doc na?i koga je zaboravilo u optužnici za Lovas.

Satima kasnije je onima koji su preživeli pokolj u minskom polju dozvoljeno da izvuku ranjene. Ranjenici su privatnim vozilima preba?eni u Šid. Osoblje ambulante, potpisnici Hipokratove zakletve nisu hteli da ih le?e. Zakletva glasi: „U vršenju dužnosti prema bolesniku ne?e na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politi?ka ili klasna pripadnost. Apsolutno ?u poštovati ljudski život od samog po?etka“. Ni osam kilometara od Šida je manastir Privina glava ?iji je starešina Gavrilo blagosiljao paravojnike iz „Škorpiona“ koji su ubili šestoricu Srebreni?ana, od kojih su trojica maloletnici. Kle?i 18. oktobra 2012. transparent na pro?elju Crkve sv. Nikolaja u Šidu: „Sveti kneže Lazare, moli Boga za nas“.

Ubistva u Lovasu su trajala do 20. oktobra. Prestala su ne zato jer je tog dana Beograd slavio oslobo?enje od fašista. Preostali Lovaš?ani su na Badnje 1991. ve?e pobegli iz sela. Masakr u Lovasu je bio i u optužnici Slobodana Miloševi?a. On uklju?uje i ubistva u susednom selu Opatovaci. U Lovasu je živelo 85,7 odsto Hrvata, a u Opatovcu sa 550 meštana, osim 43,4 odsto Hrvata bilo je i 21,1 odsto Ma?ara. Od 75 civila ubijenih u Lovasu i Opatovcu 12 su žene. ?etiri žrtve su mla?e od 20 godina, a 32 starije od 50 godina. Tihomir Pavoševi? je na dan napada na Lovas uzalud molio majku, sestru i baku da se sklone. Sve tri su ubijene. Od 68 ekshumiranih osoba iz masovne grobnice u Lovasu, osim ove tri žene, ima i po ?etvoro iz iste porodice – Sabljak, Luketi?, Krizmani?.

Mihaela Sabljak je posle 21 godine, ovog leta, našla mrtvog muža u šumi. Lovas je bio generalna proba bitke za Vukovar, 20-ak kilometara jugozapadno, 18. novembra 1991.

Lovas je na hrvatskim padinama Fruške Gore, a Opatovac na suprotnoj obali Dunava od Apatina. I hrvatski (Opatovac) i srpski toponim (Apatin) imaju isto poreklo: „opatija“ – mesto gde vlada niži po ?inu u katoli?koj hijerarhiji. Neko sre?nije selo Lovas – sa 300 stanovnika postoji i severnije, u Ma?arskoj.

Ukradeno na otetome

Svedok na su?enju Željko Cirba rekao je da je prva neugodna situacija bila za vreme žetve 1991. godine, kada je JNA zaustavila kombajne, traktore i prikolice. „Bilo je neugodno završavati žetvu u nazo?nosti cijevi, oružja“. Niko nije mogao verovati da susedi mogu dovesti u Lovas „jugo“ vojsku i ?etnike. Ljudi su ubijani po garažama, kapelicama. Sveštenik Burik je zagovarao smirivanje situacije, ubijen je par dana kasnije, pri?a Cirba. Kaže 18. oktobra 2012. kao vukovarsko-srijemski dožupan na minskom polju: „Kome smo mi išta skrivili. I jedan ubijeni je previše“.

?utnju prekida tišina.

U leto godine 1997. je na katoli?kom groblju na?ena zajedni?ka grobnica ubijenih na minskom polju. Pobacani su u kanal 25 metara dug i metar širok. Svedok Vukoman Jovanovi? je video da su iz grobnice, zbog sleganja tla, provirivale ruke i noge pokopanih. Doli?no su sahranjeni slede?eg prole?a. Kanal je sada zelena uzvisina, duga?ka 25 metara.

Na zgradi zadruge u Lovasu je spomen plo?a žrtvama „Srbo-?etni?ke okupacije“. Lokalna ?itaonica je pretvorena u zatvor, katoli?ka crkva stara 250 godina sravnjena sa zemljom, groblje obeš?aš?eno, ?etiri ku?e u centru sela srušene da bi se baš tu napravila pravoslavna crkva, Hrvatski dom, zgrada opštine, fabrika “Borovo”, poljoprivredno dobro, sušare, silos, pogon INA uništen, mašine odnete u Srbiju sa oko 200 privatnih traktora.

Svedoka Emanuela Fili?a su 22. decembra tukli u podrumu privatne ku?e gde je bila „milicija“ pendrekom, bejzbol palicom, daskom od podneva do sutradan ujutro. Nije mogao hodati, morali su ga voditi do ku?e. Tog dana, u ponedjeljak, re?eno mu je da se do ?etvrtka mora iseliti, jer ?e ga u protivnom ubiti. Svedoka Ivana Antolovi?a tukli su na katoli?ki Badnjak u podrumu opštine. Svedok Vjekoslav Babi?, traktorista, u garaži je tu?en 18 sati. Optuženikov otac, mehani?ar, održavao me je traktor pre rata. Svedok Josip Gr?anac je ?uo da je me?u prvima poginuo Latas Milan, star 80 godina. Na razmaku od 100 koraka video je ?etiri leša. Naoružani su ispitivali roditelje gde su im sinovi. Josipov deda je bio zato?en u Lovasu, posle toga u Šidu, a nakon toga u logoru Staji?evo u Vojvodini. Sva imovina mu je oplja?kana, zapaljene su njegova i ku?a njegova sina. Imali su svu mehanizaciju, trgovinu.

Lokalni lekar, Srbin, zet je glavnooptuženog u beogradskom procesu koji je dobio 20 godina. Kaže da su i neki stanovnici Lovasa bili u jedinici „Dušan Silni“. Selo su napadali i topovi JNA. Kada su ranjeni vra?eni nezbrinuti iz Šida u ordinaciju bez struje i lekova, kapetan JNA mu je naredio da uništi evidenciju o povre?enima. Svedok Tomislav Šelebaj, ratni dobošar, kaže da su pozvane na minsko polje opkolili rezervisti iz Valjeva u šarenim uniformama.

Zlatni zubi iz Aušvica

Ljubica Adamovi? je bila sa maloletnom decom u podrumu: „Petronije je tražio da mu predaju sve što imaju u ku?i. Iz džepa je izvadio tri zlatna zuba i pokazao. Da bi izbjegle mu?enje dale smo mu marke i zlatninu koju smo imale. Odveli su mi svekra. Želim saznati tko mi je ubio svekra“.

Stjepan Peuli? je svedo?io kako su Srbi tražili da Hrvati na ku?e izvese bele tkanine. Video je kad je žena prezimenom Mom?ilovi? gurala u kolicima stvari iz ku?e Katice Pavli?evi?. Stvari je odvezla u ku?u optuženikove majke. Svedoku su uzeli k?erkine dukate.

Martin Šafarik ispri?ao je da su svi meštani i meštanke koji nisu Srbi morali dolaziti u zadrugu, gde su raspore?ivani na rad. Prvih mesec dana morali su nosili su bele trake na rukavima. Osim hranjenja stoke, izvoza drva iz šume svedok je morao prikupljati i sahranjivati leševe sa minskog polja koji su 4 – 5 dana ležali u kamionu. Morali su i?i i po ku?ama i tavanima i prikupljati leševe.

Svedok Marin Pejak je kazao da je „Vojska Hrvatima zapovijedila da moraju nositi bijele trake oko ruke te da na kapije ku?a moraju staviti bijele plahte, ru?nike“. Svedokinja Branka Bali? kaže da su iz dvorišta njenog ujaka „Trnda“ i jedan vojnik odvezli njen auto sa stvarima dece i svim dokumentima. Videla je iz susedinog podruma kako joj D. G. ubija oca 10. oktobra u 9.40 sati.

Na zidu trpezarije u kojoj je 18. oktobra 2012. do?ekano manje od 30 ljudi iz Srbije koji se stide je slika zaštitnika sela: Sveti Mihovil nosi nakostrešeni klas, a ne ma? kao njegov dvojnik arhangel Mihailo. Pri?a V. M. koji hoda na štakama: „Niti jedan od 20 ?etnika nije bio iz Lovasa. Po nadimcima bi rekao da su iz Zemuna. Odredi ?etnika su mi ulazili u ku?u, ukrali sve vrijednosti koje sam imao, tukli ženu i dijete. Od povreda tijekom zlostavljanja troje mještana je umrlo. Njima su ?etnici otpilili noge i ruke. Vojska se nije uplitala u maltretiranje“.

U zgradi u kojoj je sa ostalim meštanima svedok bio zato?en, u vreme zato?enja bio je i Hadži?. Uhapšen lane u Srbiji. on je epilog Haškog tribunala. Od 1993. godine Tribunal je optužio 161. Procentualno, 58 odsto se izjasnilo da su Srbi, 25 odsto su Hrvati, a devet procenata Bošnjaci.

Na odlasku, turaju nam tek uzbrane jabuke u ruke. Tuma?i Platon u VII epigramu – dati i primiti jabuku, zna?i prihvatiti ponu?enu ljubav.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!