TAMARA KALITERNA: Kleptokratija u zagrljaju ohlokratije

03 Oct 2012

Od oktobarske revolucije do majskog prevrata

Ono što je izgledalo kao Oktobarska revolucija, skon?alo je kao Majski prevrat. Srbija 2012. je Srbija 1903. Na vlasti je brlog politi?kih teorija, pa i onih zgaženih 5. oktobra 2000. Dvanaest godina nakon 2000. Srbija je raspar?ana onako kako je Džon Milton raskomadao „Izgubljeni raj“. Kleptokratija u zagrljaju ohlokratije. U Lebanama je ?etiri meseca posle izbora koalicionim sporazumom poništena volja bira?a, pa su su sve partije ušle u vlast. Lebane su za sada jedina opština u Srbiji bez opozicije. Opština je me?u najsiromašnijm, ali zato nacionalno najguš?im opštinama u Srbiji: 92,3 odsto stanovnika ?ine Srbi.

Za vikend je v.d. predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vu?i? izvikan za predsednika partije. Vu?i? je bio jedini kandidat. Aklamacijom je glasalo 3.724 delegata. U Belorusiji se glasa urednije. Aklamacijom su u starom Rimu pozdravljali gladijatore, a u Vatikanu birali pape dok se Jovanu Pavlu nije smu?ilo. Vu?i? je predložio za svog naslednika sina svog prethodnika. Sin Tomislava Nikoli?a, Radomir, postao je drugi ?ovek stanke u kojoj je njegov otac donedavno bio predsednik. Nikoli? stariji veruje samo sinu, a ne i Vu?i?u, svom najbližem saradniku još iz Šešeljevih dana. Tata je sina doveo za sivu eminenciju SNS-a.

Republikanske dinastije

Dok je u maju tata bio kandidat za predsednika Srbije, u rodnom Kragujevcu kandidat za gradona?elnika je bio isti Radomir koji je u deset ta?aka ponudio faze preporoda Kragujevca: ujedinjavanje svih 15 javnih preduze?a u jedno. Jedan ?ovek bi upravljao u 15 firmi – od bazena do groblja. Sin je ponudio i gradnju “spalionice sme?a”, koja bi zimi glumila toplanu. Sinak je na osniva?koj skupštini SNS u Kragujevcu za njenog predsednika izabran jednoglasno. Sin je i šef odborni?ke grupe naprednjaka u Kragujevcu.

U zvani?noj internet prezentaciji predsednika Srbije piše da se „zaposlio 1971. u Gra?evinsko preduze?e „Žegrap“. Izdava? prezentacije je Nenad Jevremovi?, Zamenik generalnog sekretara.

U oligarhijskom nepotizmu br?kaju se još Milan Krkobabi?, generalni direktor PTT Srbije ?iji je godišnji budžet 220 miliona evra. On je zamenik predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Njegov 82-godišnji otac je predsednik iste stranke.

Kraljevi? Marko je presu?ivao u feudalnoj i patrijarhalnoj Srbiji da se velikaši oko trona ne pobodu zla?anim nožima: „Od oca je ostanulo sinu“, kaza Marko, a otac mu zbog toga dodeli neiscrpnu slavu: „Ime ti se svuda pominjalo dok je sunca i dok je mjeseca“.

Ideju Radomira Nikoli?a „15 u 1“ je razradio predsednik Ustavnog suda Srbije (USS) Dragiša Slijep?evi? u pakovanju „5 u 1“. On radi samo prekovremeno, jer druga?ije ne bi mogao da prima pet plata: po jednu kao sudija i predava?, a tri kao predsednik ne?ega. Ukupno 237.000 dinara mese?no. U ime „srpskih nacionalnih i državnih interesa“ predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica ?e tražiti od takvog predsednika USS-a da obesnaži sve dogovore Beograda i Prištine. Koštunica, koji se uvek oglašava u neradnu subotu, jer je tada publicitet zagarantovan, ne zna da vlada dogovore nije potpisala ve? samo parafirala. Paraf je potpis koji nije punoletan. Predsednik DSS je magistrirao na temi „Teorija i praksa jugoslovenskog ustavnog sudstva“.

Sud u Šapcu podre?en USS-u stopirao je deset od 43 prekršajna postupka protiv SNS i Nikoli?a jer su lepili plakate gde je to zabranjeno. Postupio je tako od kada je Nikoli? predsednik Srbije. Uzmuvali su se i slikari. Miloš Šobaji? i mecosopran Dragana del Monako zajedno su odneli i poklonili u septembru Nikoli?u njegov portret, upisavši se na podužu listu darodavaca koja se formirala nakon što je Nikoli? s uspehom položio predsedni?ku zakletvu. Mecosopranistica Del Monako je ugovorila sastanak sa Nikoli?em. Mecosopranistkinje pevaju pokrajinske role u operama. Šobaji? do Nikoli?a nije slikao portrete.

Šobaji? je i dekan Megatrend univerziteta. Posle studija u Beogradu otisnuo se u Pariz na tri decenije. Vratio se 2005. godine. Kada privatno preduze?e više nije htelo da mu besplatno daje atelje, Šobaji? je to protuma?io kao izbacivanje slikara iz države.

Kult sli?nosti

Kad je 1989. Miloševi? postao šef Socijalisti?ke Republike Srbije, ?or?e Prudnikov je naslikao njegov džinovski portret. Posle je slikar tražio intervenciju Borisa Tadi?a, predsednika Srbije u stambenoj problematici, pokajavši se što je ovekove?io Tadi?evog prethodnika. I Prudnikov se posle Akademije doškolovavao na Zapadu. Portretista Miloševi?a je zara?ivao projektovanjem nameštaja i kuhinjske keramike.

Šobaji? slika razapeti crveni torzo otkinutih krila; pliva?a u naopakom svetu; zgr?ene prste koji o?ajni?ki pokušavaju da se otrgnu iz hrpe zgužvanih mašina; džinovsku ruku koja grabi izbezumljenog nesre?nika; ?oveka bez gornjeg dela tela; ?oveka bez lica, sputanog konopcima i lancima; metalne šipke kao kosti; ogromno stopalo zako?eno u vazduhu. I sve to u bojama krvi, vatre i zla. Što bi rekao kriti?ar Volfgang Koš: „Šobaji?evo slikarstvo možemo da povežemo s filmom hladnog horora“; „Sve u Šobaji?evom slikarstvu ide prema apsolutnom uzbu?enju i strahu od krize, dosade, terora“ (Franko Solmi iz Bolonje); „Monumentalne slike u dnu jedne aleje, duboke i ambisno crne“, piše Peter Handke. Doma?i kriti?ari kažu da slike ovog 68-godišnjaka ?oveka deluju „ratni?ki, baš muški“. Šobaji? je ekspresionista. Nacisti su uvrstili ekspresionizam u “izopa?enu umetnost”. Darodavac i poklonoprimac su hteli da pokažu da nisu nacisti, a poklonodavac i da nije tendenciozan, jer je sliku, koja vredi oko 30.000 evra, poklonio tek onako, bez povoda.

U dvorske slikare upisao se i 86-godišnji Petar Om?ikus, tako?e povratnik iz Pariza. Ovog leta su ga organizatori molili da povu?e portrete Dragice i Tomislava Nikoli?a, koje je hteo da izloži u Galeriji SANU. Om?ikus je prigodom izložbe izjavio da su mu modeli bili pre svega ljudi sa izrazitim licima.

?ova Dragomir An?elkovi? objavio je u Nikoli?-Vu?i?evoj „Pravdi“ u septembru tekst “Dolazi li kraj identitetskoj eroziji?”. Poru?io je da „mlade i sve druge gra?ane država je dužna da vaspita u patriotskom duhu jer je to pitanje njenog opstanka… Istupi Branislava Petkovi?a i Dragana Kolarevi?a u prilog vo?enja patriotske kulturne politike ne smeju da ostanu usamljeni… Od 1995. do 1999. godine sukcesivno je izvedena direktna agresija na srpske zemlje (Srpsku Krajinu, Srpsku, Srbiju i Crnu Goru)… Ministar kulture i informisanja Branislav Petkovi? nas je ubrzo posle imenovanja na važnu državnu funkciju podsetio na svoje patriotske stavove, naglasivši: ’Umetnost mora da bude patriotska, zato moramo da aktiviramo ljude koji su skrajnuti’. Pomo?nik ministra kulture za medije Dragan Kolarevi? je argumentovano ukazao na pogubne posledice kulturne okupacije Srbije te još vrlo živo a po naše nacionalno bi?e maligno delovanje hibridnih titoisti?ko-evroatlantisti?kih krugova… Antisrpska kulturno-nvo-medijska peta kolona je opasnija od svake elementarne stihije i krajnje vreme je da joj se stane na put“.

Daske koje srpstvo zna?e

Pohrlili su skrajnuti: Kolarevi? je proglasio Jugoslovensko dramsko pozorište za “antisrpsko” uz spisak 47 “nepodobnih” umetnika, koji su zapravo nisu iz njegove partijske opcije. Okuraženi, glumci iz drugog pozorišta, Ateljea 212, tražili su nakon tri godine glavu upravnika Kokana Mladenovi?a. Za platu od 62.000 dinara glumci prose?no igraju 54 predstave godšnje. Pre Mladenovi?evog dolaska u Atelje igrali su 35 predstava godišnje. Deset glumaca nije htelo da igra u predstavi “Otac na službenom putu” koja je pokupila 26 festivalskih nagrada. Spisak nezadovoljnih Mladenovi?em poklapa se sa spiskom patriota koji nisu hteli da igraju u politi?ki izazovnoj predstavi „Zoran ?in?i?“.

Ministar Petkovi? je promovisao knjigu Milana Luki?a, pravosnažno osu?enog na doživotnu robiju jer je u Višegradu žive spalio najmanje 140 žena, dece i staraca. Ministru sa liste SNS nije smetalo što je knjigu objavila Srpska radikalna stranka, arhineprijatelj SNS.

U Ministarstvu pravde udomili su se najsporniji. Pomo?nik ministra pravde ?edomir Backovi? nije 2005. godine za Advokatsku komoru Vojvodine “bio dostojan” da bude advokat jer je pravosnažno osu?en zbog tu?e u kafani. Dejan Carevi?, šef kabineta ministra pravde pripadao je „odeljenju za ubistva” Miloševi?eve Državne bezbednosti. Na?elnik tog odeljenja Ratko Romi? robija sedam godina zbog atentata na Vuka Draškovi?a. U mandatu ovog odeljenja ubijeni su Ivan Stamboli?, sudija Nebojša Simeunovi?, novinar Slavko ?uruvija. Danilo Nikoli?, državni sekretar u Ministarstvu pravde je bio predsednik Okružnog suda u Nišu koji je oslobodio episkopa Pahomija, optuženog za pedofiliju.

Milana Raki?, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i prostornog planiranja, radila je kod ministra odbrane Prvoslava Davini?a na papirima koji su u aferi “Satelit” koštali Srbiju 27,85 miliona evra odštete. Milorad Drecun, izvešta? RTS iz tri jugoslovenska rata se za predsednika Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju preporu?io pamfletima „Drugi kosovski boj“, „Kosmetska legenda“, “Brate gde je naša Srbija”, “Rat za Kosovo”, “Alahovi ratnici”, „Nevidljivo ubijanje Srbije od NATO i UN-a“. Drecun je napustio Socijalisti?ku partije Srbije u zimu 2000. Poslanica Milanka Kari? predložena je za izvestioca u Evropskoj uniji o privatizacijama u Srbiji. Ima ?etvero dece, supruga na Interpolovoj poternici, izborni slogan „Porodica je snaga Srbije“, nezavršen studij prava, snimljen CD sa srpskim narodnim pesmama „Marijo bela kumrijo“ (Streptopelia roseogrisea risoria ) gde „gora je?i“, a „bulbul poje“.

Novokomponovani premijer Da?i? je u ekspozeu 27. jula zastupnicima obe?ao preporod naroda. Termidorska reakcija je tako?e 27. jula 1794. u ime preporoda naroda uhapsila i bez su?enja giljotinirala Robespijera, Sen Žista i 20 njihovih sledbenika da bi kastrirala Francusku revoluciju.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!