TAMARA KALITERNA: Gorak ukus u ustima

Aug 6 2012

Preletači, vazali i amazonske papige

Specijalista za dečje bolesti Rasim Ljajić po najnovijem je potpredsednik vlade, ministar trgovine spoljne, unutrašnje i telekomunikacija metastazirane Šešeljeve Srbije. Da je sposoban za sve, pokazao je kad se prihvatao da bude ministar za nacionalne i etničke zajednice, za ljudska i manjinska prava, za rad i socijalnu politiku, da upravlja koordinacionim telima za Preševo, Bujanovac, Medveđu, za Kosovo, Mešovitim komitetom za ekonomsku saradnju sa arapskim zemljama, posreduje između Beograda i Haškog tribunala što u federaciji Crne Gore i Srbije, što u napuštenoj Srbiji. Predsednik je Upravnog odbora fudbalskog kluba „Novi Pazar“.

Dok je bio ministar za rad i socijalnu politiku stopa nezaposlenosti u Srbiji se sa 13,5 odsto vinula na 25,5 odsto, 10.000 dece je jelo samo jednom dnevno, u Hagu su do sankcija gunđali na odnos Srbije prema sudu UN, u tri opštine na jugu Srbije je neproglašeno ratno stanje, Kosovo se izborilo za nezavisnost, privredna saradnja sa arapskim zemljama iskazuje se promilima, fudbalski klub je na pretposlednjem mestu Superlige.

Neisplativa tolerancija

Ljajić je medicinu završio je u Sarajevu, iako je Medicinski fakultet u Beogradu dva sata truckanja bliži Ljajićevom rodnom Novom Pazaru nego sarajevski. Ljajić je sa 26 godina izabran za generalnog sekretara Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, ispostave SDA BiH. Vrlo brzo je napustio SDA i formirao Sandžačku demokratsku partiju (SDP). Na izborima 2003. okušao se sa “Zajedno za toleranciju” uz partnersku Ligu socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Savez vojvođanskih Mađara, ali alijansa nije prešla cenzus. Zato je 2009. osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS), čiji je predsednik od iskona.

Nacionalnošću je Bošnjak, verom sunitski musliman. Ni u jednoj ministarskoj ulozi nije otišao u Srebrenicu, mesto zločina nad zločinima, kao ni na obeležavanje zločina nad Bošnjacima u Sjeverinu, Štrpcima…

Iskušenje mu predstavljaju neprekinute ministarske beneficije, pa kaže 2. avgusta: „Mislim da je odluka o ulasku u Vladu najbolja za moju stranku i najgora po mene jer je s moralne strane za mene i dalje problematična“. Devet poslanika SDPS zna šta je najbolje za njih pa su otvorili ovogodišnju sezonu preletanja. Sa liste „Izbor za bolji život” koju je predvodila Demokratska stranka (DS), zahvaljujući kojoj su i ušli u parlament prišli su novoj vladajućoj većini protiv koje se izjasnilo njihovo članstvo.

Govorio je Ljajić 9. novembra 2011: „Buduća vlada biće oformljena bez mene. Ne želim više da budem ministar, jer vreme je za smenu generacija i da se u Srbiji promovišu novi ljudi”.

Na četiri čaršijske strane

Ljajić, službenik u vladama Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Mirka Cvetkovića i Ivice Dačića je 13. jula overio prošlogodišnje obećanje: “I u predizbornoj kampanji sam govorio da neću sedeti u budućoj vladi, ma ko da je formira i bilo bi neozbiljno da taj princip i to obećanje prekršim”. Posle šest dana je prihvatio ponudu koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS) da bude ministar, a pride vicepremijer. Posle svega ostao mu je samo “gorak ukus u ustima”.

Gorak ukus u ustima je simptom čestog oboljenja: gastroezofagealne refluksne bolesti – GERB. Svakodnevno je oseća sedam odsto građana sveta. Najčešće se javlja nakon jela, savijanja ili napinjanja trbušnih mišića, a jednostavne promene životnih navika značajno smanjuju simptome GERB-a. Treba uzimati onoliko hrane i tečnosti da se ne rasteže želudac, održavati higijenu usta i zuba, izbegavati žvake, tvrde bombone, alkohol i nikotin, olabaviti kaiš, ne nositi usku odeću nakon jela, jesti konjsko meso, piti sok od svežeg kupusa.

Gorak okus Ljajiću ne stvara činjenica da će biti najbliži saradnik takođe sarajevskog studenta Sulejmana Ugljanina, ministra bez portfelja i lidera SDA Sandžaka čiji je Ljajić bio sekretar, koga je uoči i za vreme rata u BiH optuživao da je ekstremista koji ohrabruje separatizam i hoće „veliku Bosnu“ kojom vladaju bosanski muslimani. Progonjeni Ugljanin je 1993. pobegao u Tursku.

Kada je bokser Ugljanin, čije ime na turskom znači „čovek mira“ 2004. godine postao predsednik opštine Novi Pazar bljesnule su zapretane podele i trvenja između SDA i SDP: ubijen je kandidat za odbornika, pucalo se po gradu, „molotovljevi kokteli” padali su na sedišta stranaka i zgradu opštine. Tučama, vatrenim oružjem, minama ratovalo se za muslimanske duše. Ugljanin, dečji lekar kao i Ljajić, kao i Ljajić bošnjački elemenat srbijanskog režima takođe nije pognuo glavu na bošnjačkim stratištima od 1991. do 1995.

Da je Ljajić spreman na sve pokazao je kada je sa Ugljaninom seo za istu sofru u petak kada je Ugljanin organizovao iftar povodom ramazanskog posta sa đakonijama iz Novog Pazara. Pokazao se kao majstor okretnih veština i pokretnih mišljenja. “Rasim” na arapskom znači “planer”.

Ni ovogodišnjim mandatarima, bez obzira iz kog su tabora, ne treba verovati. Boris Tadić, saznavši za predsednički poraz, u noći kada su se brojali glasovi bio je odlučan: “Sigurno neću biti novi premijer”. Desetak dana kasnije rekao je da je „spreman da preuzme ulogu premijera”.

Kada su naprednjaci ponudili Ivici Dačiću premijerstvo, lider socijalista je ponudu prihvatio, iako je mesec i po dana govorio da ga mesto predsednika vlade ne interesuje. Uz to je prešao u rivalski tabor.

Pad u blato

Rivalima je priskočio i Zaharije Trnavčević kada mu je Dačić ponudio da vodi nacionalni agrarni savet. Trnavčević, rođen u Kraljevini Jugoslaviji je povodom 50. godišnjice RTS-ovog Dnevnika, u specijalnom izdanju te emisije čitao vremensku prognozu. Napustio je DS posle 18 godina vernosti, u 85. godini života osnovao vlastitu stranku, a u skupštinu ušao sa Liberalno-demokratskom partijom. Deset radnih dana posle Dačićevog obećanja Trnavčeviću, ministar poljoprivrede povukao je prvi potez: SMS-om je otpustio 1.658 agronoma-savetnika.

Prvi preletač višepartijske Srbije je 1993. godine bio lider Nove demokratije Dušan Mihajlović. Podržao je vladu SPS-a, JUL-a i radikala, iako je na izborima učestvovao na listi sa DEPOS-om. Tek je ovog jula ministar policije i potpredsednik prve antimiloševićeve vlade Srbije sleteo sa vrletnog puta i zaglavio u blatu.

U petoglavoj vladi Srbije do njenog sastavljanja niko nije mogao ni sa kim. Lider naprednjaka Aleksandar Vučić govorio je da ga nikakva sila neće naterati da bude sa Dačićem, Ljajićem i Mlađanom Dinkićem, liderom Ujedinjenih regiona Srbije (URS). Sam Dinkić se ovog leta kleo da ni pod kakvim uslovima neće sa Vučićevom strankom.

Radikal Aleksandar Martinović je drvljem i kamenjem gađao naprednjake, a dva meseca nakon izbora prešao je u “mafijašku “ i “izdajničku” Srpsku naprednu stranku (SNS).

Preletači se nagrađuju za izdaju. Vlajko Senić koji je napustio Srpski pokret obnove (SPO) postao je funkcioner URS; Goran Knežević je dva puta bio gradonačelnik Zrenjanina – kao kadar DS i kao personal SNS; odbornica sa liste LSV Lidija Šamanović je prišla koaliciji SNS i SPS i za to nagrađena funkcijom predsednice opštine Bač; u Zrenjaninu se odbornik SPO Ljubomir Stanisavljev priklonio savezu SPS i SNS i postao zamenik predsednika gradskog parlamenta. U ovoj opštini gde radi manje od trećine stanovništva novoj vladajućoj koaliciji pristupila je i Livia Ursulesku iz LSV, čiji je lideri optužuju da je dobila 15.000 evra za promenu dresa u borbi niskim udarcima. Toliko evra košta vrsta amazonske papige.

Jovan Dučić je naučio da je „slava strašno sunce mučenika“. Društveni položaj, moć i novac kojim politika preko noći obasipa, u balkanskim političarima ponižava vrednost odgovornosti i doslednosti.

Vazalsko-seniorski odnos je doživotni odnos nadređenog i podređenog, u kojem svako preuzima obaveze. Lenski gospodar je vazala štitio od napada, na sudu, davao mu hranu, odeću, stan i deo ratne lovine. Vazal je radio sve što gospodar zatraži.

Vazalstvo nestaje ukidanjem kmetstva i feudalizma. Kao anahronizam vazalstvo se u zaostalim delovima Evrope zadržalo i do 18. stoleća. U onom delu evropskog kontinenta iz koga je Evropa pobegla zaostalo je do dana današnjega. Vazalstvo je nešto poput izumrlog vunenog mamuta, trtične kosti – zakržljalog dela kičme ili granice Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica.

(Autonomija)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+7 rating, 7 votes)
Loading...Loading...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on Aug 6 2012. Filed under Autonomija, Autori, Izdvajamo, Tamara Kaliterna. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev | Google+