TAMARA KALITERNA: Dijalog bez budućnosti

07 Feb 2011

Ko će predvoditi "srpski pregovarački tim" u "tehničkom dijalogu" sa Kosovom i da li je Rambuje imao bolju budućnost...

Sto dana nakon što je pristao na dijalog sa Kosovom kako bi podmazao kandidaturu za EU, Beograd je izabrao Borka Stefanovi?a za šefa tima koji ?e se suo?iti sa delegacijom Prištine. U Beogradu razgovore sa predstavnicima Kosova opisuju “pregovorima”, koji ?e, nakon dogovora o “tehni?kim pitanjima”, u šta Srbija ubraja nestale ljude i hiljadu srpskih državljana albanske nacionalnosti sahranjenih severno od Ibra, završiti revidiranim statusom države koju je priznalo više od tre?ine ?lanica UN.
Shodno, u Beogradu govore i o “pregovorima sa kosovskim Albancima”, a ne sa predstavnicima države Kosovo. Dijaloška platforma Srbije je državna tajna. U državnom vrhu tvrde da je zasnovana na Ustavu i na svim uzaludnim parlamentarnim rezolucijama, te da, shodno tome, Srbija nikada, nikako i nikome ne?e priznati nezavisnost Kosova.
O pregovara?koj strategiji ?e raspravljati samo ?lanovi skupštinskog odbora za Kosovo. Taj odbor se lane sastao pet puta. Od toga tri puta krajem godine, kada je raspravljao na osnovu dnevnog reda koji mu je izdiktirala Priština – o kosovskim izborima.

Pregovara? iz šešira

Stefanovi? je službenik Ministarstva spoljnih poslova, a bavi?e se unutrašnjim pitanjem Srbije. Jer, Kosovo je “deo teritorije Srbije”, piše u ustavnoj preambuli.
Stefanovi?a je iz šešira u kome su još bili Jovan Ratkovi?, Dušan Batakovi? i Zdravko Ponoš izvukao sam predsednik Srbije Boris Tadi?.
Stefanovi? je pretekao Ponoša, jer je Ponoš protégé Vuka Jeremi?a, šefa diplomatije. Jeremi? više nije Tadi?ev protégé, što se naslutilo i pri decembarskom izboru potpredsednika DS. Ponoš je otpao i zbog sujeverja, jer je u Ministarstvu spoljih poslova zadužen za bilateralu.
Batakovi? je izgubio spor u ime Srbije pred Me?unarodnim sudom pravde u Hagu u leto 2010. Pre toga je bio višegodišnji pregovara? o statusu Kosova u be?kim odajama, na njujorškim avenijama, u austrijskim banjama. Nije isposlovao barem srpski entitet na Kosovu, što je Slobodanu Miloševi?u uspelo sa Republikom Srpskom. Batakovi? je isposlovao suverenu, teritorijalno celovitu državu Kosovo, jer mondenska banja nije asketska vojna baza u Dejtonu.
Tadi? nije poverovao ni Ratkovi?u, koga je uposlio kao savetnika za EU i NATO. Za ovo se Ratkovi? kvalifikovao kao jedan od osniva?a Otpora, dobitnik Oktobarske nagrade Beograda 1993. za stvaralaštvo mladih i Nagrade Tesla za geografiju 1994.

Vremena su kokusna

Dok je od 2003. do 2007. radio u ambasadi u Vašingtonu, Stefanovi? je najzaslužniji za stvaranje srpskog kokusa u Kongresu SAD. Kokus ima 28 ?lanova. U njemu su tri senatora, sva trojica iz opozicione Republikanske partije. U SAD postoji kokus mlekara, za dokumentarne filmove, za globalno zagrevanje, kikiriki, filantropiju…
Na inicijativu srpskog kokusa, doneto je nekoliko kongresnih rezolucija, koje nikog ne obavezuju. Uprkos protivnaporima kokusa, SAD su druga po redu od 72 države sveta koje su priznale nezavisno Kosovo. Slede?a Stefanovi?eva vrlina je prijateljstvo sa Rahmom Emanuelom, bivšim šefom kabineta demokrate Baraka Obame.
Stefanovi? je bio aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU). Na velikom saboru 2007. pod naslovom “Borba za Kosovo u Vašingtonu”, Stefanovi? je pozdravio goste – Milorada Dodika, Olivera Duli?a, Aleksandra iz loze Kara?or?evi?, Predraga Bubala iz šire porodice Voje Koštunice. KSU su 1990. osnovali predstavnici Srba iz rasejanja, neposva?ani ro?aci sa prezimenom Kara?or?evi? i izabranici Srpske pravoslavne crkve. U osniva?kom papiru KSU se konstatuje da su “ratovi devedesetih zatekli Srbe nespremne za borbu”, a da su “godine komunizma i ratova ispile energiju, kapacitete i talente srpskog naroda, opustošile njegovu privredu i moral”.
Kad se povratio iz rasejanja, Stefanovi? nije birao zadatke. Utabao je prodaju 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, najve?e naftne kompanije jugoisto?ne Evrope ruskoj kompaniji „Gasprom njeft”, na na?in koji nezavisni ekonomisti smatraju štetnim po Srbiju; smanjio je za gotovo 15 miliona evra srpski dug od 37 miliona evra Izraelu u aferi oko iznajmljivanja špijunskog satelita; organizovao je posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu. U julu 2009. godine brinuo je o transportu devetoro srpskih turista koji su poginuli u Egiptu.
Kada se u julu londonski sud usprotivio izru?enju Srbiji bivšeg ?lana Predsjedništva BiH Ejupa Gani?a jer „postoje prima facie dokazi da se to traži iz politi?kih pobuda“, Damir Arnaut, zastupnik Gani?a je otkrio deal Srbije da ne?e tražiti ekstradiciju Gani?a ako BiH zapo?ne krivi?nu istragu protiv njega. Me?unarodni tužioci su ve? bili utvrdili da nema elemenata za krivi?ni progon Gani?a. Stefanovi? je uprkos tome nagovarao Arnauta da Bosna optuži Gani?a za ratni zlo?in re?ima: “Hajde, mogli biste, samo kada biste hteli’“.
Stefanovi? je posredovao i u “slu?aju Miladina Kova?evi?a”, koji je 2008. godine u Bostonu teško povredio Amerikanca Brajana Štajnhauera. Borko i njegov stric Mirko Stefanovi?, koji je generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, dugogodišnji su prijatelji Petra, Miladinovog oca, a bivši vicekonzul Srbije u SAD Igor Miloševi? i Borko Stefanovi? su kumovi. Miloševi? je sredio pasoš mla?em Kova?evi?u, kako bi Miladin mogao da pobegne iz SAD.
“Kosovo se može predstavljati samo pod pokroviteljstvom UNMIK-a. Sve drugo je protivno Rezoluciji 1244”, Stefanovi?ev je kosovski refren. Slu?ajno, on je basista u bendu “Generacija bez budu?nosti”.
Stefanovi?ev zamenik u pregovorima o Kosovu je savetnik ministra za Kosovo Vlada Jovi?i?, o kome se ništa ne zna.

Uloga Rambujea u svetskoj revoluciji

Na dvomese?nim pregovorima u Rambujeu o mirovnom sporazumu Jugoslavije i Kosova. koji su krunisani sa 78 dana NATO bombardovanja, Albance su predstavljali Ibrahim Rugova, predsednik Republike Kosovo, predsednici njene vlade i skupštine, šef dva prethodna pregovara?ka tima, jedan osniva? i jedan ?lan UJDI-ja, dobitnici Sedmojulske i nagrade AVNOJ-a, ?lan Akademije nauka i umetnosti Kosova, u?esnik NOR-a i Hašim Ta?i, politkomesar OVK koji je bio šef pregovara?a.
Šef jugoslovenskog tima u Rambujeu bio je Ratko Markovi?, autor zakona o ukidanju autonomije Kosova. Prvi do njega je bio Nikola Šainovi?, metalurg, funkcioneri SPS-a sa Kosova, delegati Egip?ana, Muslimana, Goranaca, Turaka, Roma, diplomant Više upravne škole u Nišu, službenik “Investbanke”, ?lanica Privremenog izvršnog ve?a za Kosovo i Metohiju zadužena za kulturu i sport.
Pošto je u zamku u stilu nekolicine kraljevskih Lujeva bilo budoara, Šainovi? i Milan Milutinovi? su u Rambuje poveli i supruge, a Milutinovi? još Hadži Dragana Anti?a iz “Politike”. Uspomene na lepša vremena su razmenjivali u Scheveningenu, gde prvi odrobijava 22, a drugi je odležao šest godina zbog zlo?ina nad kosovskim Albancima.
Sporazum iz Rambujea koji je nudio suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, NATO upravu na Kosovu koje je srpska pokrajina, baš onako kako piše u svim ustavima Srbije, razoružanje OVK, 4.000 srpskih policajaca u pokrajini, a 2002. referendum kojim bi se utvrdila volja naroda o statusu Kosova, Srbija odlu?no nije potpisala.

Ode mast u propast!

Predvi?alo se u Rambujeu da ?e mir u pokrajini ?uvati 28.000 vojnika. “Beograd je tolerantan, ali nije glup”, otpisao je Miloševi? na tu ponudu Kontakt grupe, u kojoj je bila i Rusija.
Rezolucijom 1244 i “Kumanovskim mirom” koji je iznu?en bombardovanjem, Kosovo je okupiralo 55.000 inostranih vojnika.
Ameri?ki Savet za me?unarodne odnose je 2003. predložio da se Beogradu plati 2,5 milijarde dolara ako pristane na nezavisnost Kosova. Zavisno od finansijske nabildovanosti ponu?a?a, Srbija je procenjivala vrednost prirodnih bogatstava i imovine na Kosovu od 2,5 do 500 milijardi dolara. Indignirana tarifom za “najskuplju srpsku re?”, Srbija je ostala bez 2,5 milijardi dolara, a Kosovo besplatno dobilo nezavisnost. Kad je Stefanovi? iz Novog Sada preko Beograda stigao u Vašington, ponuda Saveta je zastarela.

Podelite ovu stranicu!