TAMARA KALITERNA: Dijalog bez budućnosti

07 Feb 2011

Ko će predvoditi "srpski pregovarački tim" u "tehničkom dijalogu" sa Kosovom i da li je Rambuje imao bolju budućnost...

Sto dana nakon što je pristao na dijalog sa Kosovom kako bi podmazao kandidaturu za EU, Beograd je izabrao Borka Stefanovića za šefa tima koji će se suočiti sa delegacijom Prištine. U Beogradu razgovore sa predstavnicima Kosova opisuju “pregovorima”, koji će, nakon dogovora o “tehničkim pitanjima”, u šta Srbija ubraja nestale ljude i hiljadu srpskih državljana albanske nacionalnosti sahranjenih severno od Ibra, završiti revidiranim statusom države koju je priznalo više od trećine članica UN.
Shodno, u Beogradu govore i o “pregovorima sa kosovskim Albancima”, a ne sa predstavnicima države Kosovo. Dijaloška platforma Srbije je državna tajna. U državnom vrhu tvrde da je zasnovana na Ustavu i na svim uzaludnim parlamentarnim rezolucijama, te da, shodno tome, Srbija nikada, nikako i nikome neće priznati nezavisnost Kosova.
O pregovaračkoj strategiji će raspravljati samo članovi skupštinskog odbora za Kosovo. Taj odbor se lane sastao pet puta. Od toga tri puta krajem godine, kada je raspravljao na osnovu dnevnog reda koji mu je izdiktirala Priština – o kosovskim izborima.

Pregovarač iz šešira

Stefanović je službenik Ministarstva spoljnih poslova, a baviće se unutrašnjim pitanjem Srbije. Jer, Kosovo je “deo teritorije Srbije”, piše u ustavnoj preambuli.
Stefanovića je iz šešira u kome su još bili Jovan Ratković, Dušan Bataković i Zdravko Ponoš izvukao sam predsednik Srbije Boris Tadić.
Stefanović je pretekao Ponoša, jer je Ponoš protégé Vuka Jeremića, šefa diplomatije. Jeremić više nije Tadićev protégé, što se naslutilo i pri decembarskom izboru potpredsednika DS. Ponoš je otpao i zbog sujeverja, jer je u Ministarstvu spoljih poslova zadužen za bilateralu.
Bataković je izgubio spor u ime Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u leto 2010. Pre toga je bio višegodišnji pregovarač o statusu Kosova u bečkim odajama, na njujorškim avenijama, u austrijskim banjama. Nije isposlovao barem srpski entitet na Kosovu, što je Slobodanu Miloševiću uspelo sa Republikom Srpskom. Bataković je isposlovao suverenu, teritorijalno celovitu državu Kosovo, jer mondenska banja nije asketska vojna baza u Dejtonu.
Tadić nije poverovao ni Ratkoviću, koga je uposlio kao savetnika za EU i NATO. Za ovo se Ratković kvalifikovao kao jedan od osnivača Otpora, dobitnik Oktobarske nagrade Beograda 1993. za stvaralaštvo mladih i Nagrade Tesla za geografiju 1994.

Vremena su kokusna

Dok je od 2003. do 2007. radio u ambasadi u Vašingtonu, Stefanović je najzaslužniji za stvaranje srpskog kokusa u Kongresu SAD. Kokus ima 28 članova. U njemu su tri senatora, sva trojica iz opozicione Republikanske partije. U SAD postoji kokus mlekara, za dokumentarne filmove, za globalno zagrevanje, kikiriki, filantropiju…
Na inicijativu srpskog kokusa, doneto je nekoliko kongresnih rezolucija, koje nikog ne obavezuju. Uprkos protivnaporima kokusa, SAD su druga po redu od 72 države sveta koje su priznale nezavisno Kosovo. Sledeća Stefanovićeva vrlina je prijateljstvo sa Rahmom Emanuelom, bivšim šefom kabineta demokrate Baraka Obame.
Stefanović je bio aktivista Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU). Na velikom saboru 2007. pod naslovom “Borba za Kosovo u Vašingtonu”, Stefanović je pozdravio goste – Milorada Dodika, Olivera Dulića, Aleksandra iz loze Karađorđević, Predraga Bubala iz šire porodice Voje Koštunice. KSU su 1990. osnovali predstavnici Srba iz rasejanja, neposvađani rođaci sa prezimenom Karađorđević i izabranici Srpske pravoslavne crkve. U osnivačkom papiru KSU se konstatuje da su “ratovi devedesetih zatekli Srbe nespremne za borbu”, a da su “godine komunizma i ratova ispile energiju, kapacitete i talente srpskog naroda, opustošile njegovu privredu i moral”.
Kad se povratio iz rasejanja, Stefanović nije birao zadatke. Utabao je prodaju 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, najveće naftne kompanije jugoistočne Evrope ruskoj kompaniji „Gasprom njeft”, na način koji nezavisni ekonomisti smatraju štetnim po Srbiju; smanjio je za gotovo 15 miliona evra srpski dug od 37 miliona evra Izraelu u aferi oko iznajmljivanja špijunskog satelita; organizovao je posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu. U julu 2009. godine brinuo je o transportu devetoro srpskih turista koji su poginuli u Egiptu.
Kada se u julu londonski sud usprotivio izručenju Srbiji bivšeg člana Predsjedništva BiH Ejupa Ganića jer „postoje prima facie dokazi da se to traži iz političkih pobuda“, Damir Arnaut, zastupnik Ganića je otkrio deal Srbije da neće tražiti ekstradiciju Ganića ako BiH započne krivičnu istragu protiv njega. Međunarodni tužioci su već bili utvrdili da nema elemenata za krivični progon Ganića. Stefanović je uprkos tome nagovarao Arnauta da Bosna optuži Ganića za ratni zločin rečima: “Hajde, mogli biste, samo kada biste hteli’“.
Stefanović je posredovao i u “slučaju Miladina Kovačevića”, koji je 2008. godine u Bostonu teško povredio Amerikanca Brajana Štajnhauera. Borko i njegov stric Mirko Stefanović, koji je generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, dugogodišnji su prijatelji Petra, Miladinovog oca, a bivši vicekonzul Srbije u SAD Igor Milošević i Borko Stefanović su kumovi. Milošević je sredio pasoš mlađem Kovačeviću, kako bi Miladin mogao da pobegne iz SAD.
“Kosovo se može predstavljati samo pod pokroviteljstvom UNMIK-a. Sve drugo je protivno Rezoluciji 1244”, Stefanovićev je kosovski refren. Slučajno, on je basista u bendu “Generacija bez budućnosti”.
Stefanovićev zamenik u pregovorima o Kosovu je savetnik ministra za Kosovo Vlada Jovičić, o kome se ništa ne zna.

Uloga Rambujea u svetskoj revoluciji

Na dvomesečnim pregovorima u Rambujeu o mirovnom sporazumu Jugoslavije i Kosova. koji su krunisani sa 78 dana NATO bombardovanja, Albance su predstavljali Ibrahim Rugova, predsednik Republike Kosovo, predsednici njene vlade i skupštine, šef dva prethodna pregovaračka tima, jedan osnivač i jedan član UJDI-ja, dobitnici Sedmojulske i nagrade AVNOJ-a, član Akademije nauka i umetnosti Kosova, učesnik NOR-a i Hašim Tači, politkomesar OVK koji je bio šef pregovarača.
Šef jugoslovenskog tima u Rambujeu bio je Ratko Marković, autor zakona o ukidanju autonomije Kosova. Prvi do njega je bio Nikola Šainović, metalurg, funkcioneri SPS-a sa Kosova, delegati Egipćana, Muslimana, Goranaca, Turaka, Roma, diplomant Više upravne škole u Nišu, službenik “Investbanke”, članica Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju zadužena za kulturu i sport.
Pošto je u zamku u stilu nekolicine kraljevskih Lujeva bilo budoara, Šainović i Milan Milutinović su u Rambuje poveli i supruge, a Milutinović još Hadži Dragana Antića iz “Politike”. Uspomene na lepša vremena su razmenjivali u Scheveningenu, gde prvi odrobijava 22, a drugi je odležao šest godina zbog zločina nad kosovskim Albancima.
Sporazum iz Rambujea koji je nudio suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, NATO upravu na Kosovu koje je srpska pokrajina, baš onako kako piše u svim ustavima Srbije, razoružanje OVK, 4.000 srpskih policajaca u pokrajini, a 2002. referendum kojim bi se utvrdila volja naroda o statusu Kosova, Srbija odlučno nije potpisala.

Ode mast u propast!

Predviđalo se u Rambujeu da će mir u pokrajini čuvati 28.000 vojnika. “Beograd je tolerantan, ali nije glup”, otpisao je Milošević na tu ponudu Kontakt grupe, u kojoj je bila i Rusija.
Rezolucijom 1244 i “Kumanovskim mirom” koji je iznuđen bombardovanjem, Kosovo je okupiralo 55.000 inostranih vojnika.
Američki Savet za međunarodne odnose je 2003. predložio da se Beogradu plati 2,5 milijarde dolara ako pristane na nezavisnost Kosova. Zavisno od finansijske nabildovanosti ponuđača, Srbija je procenjivala vrednost prirodnih bogatstava i imovine na Kosovu od 2,5 do 500 milijardi dolara. Indignirana tarifom za “najskuplju srpsku reč”, Srbija je ostala bez 2,5 milijardi dolara, a Kosovo besplatno dobilo nezavisnost. Kad je Stefanović iz Novog Sada preko Beograda stigao u Vašington, ponuda Saveta je zastarela.

Podelite ovu stranicu!