Tačke gledišta o slobodi medija na Balkanu: Slučaj Makedonije i Srbije

25 Jun 2017

"Mali broj novinara poštuje najviše profesionalne standarde. Oni to rade uz malo ili bez institucionalne, sistemske podrške, jer su vođeni snažnim uverenjima u vrednost sopstvenog rada"

Petar Milin, Univerzitet u Šefildu, Engleska i Dževahire Pruti Zajazi (Xhevahire Pruthi Zajazi), ekspertkinja za savremene medije i pitanja civilnog društva

Petar Milin je viši predava? na Departmanu za studije novinarstva na Univerzitetu u Šefildu. Specijalizovan je za nauku o podacima, ali uzimaju?i u obzir da je Petar iz Srbije, CFOM ga je pitao da razmotri pritisak na slobodu medija tamo. Na tom polju se udružuje sa Dževahire Pruti Zajazi, ekspertkinjom za savremene medije i pitanja civilnog društva u Makedoniji, i oni ?e zajedno da predstave jednu ta?ku gledišta o stanju u medijima u Srbiji i Makedoniji.  Cilj je da se razvije šira diskusija o nedostatku slobode medija i nezavisnosti na Balkanu. Koautori su zamolili šest istaknutih novinara i medijskih stru?njaka iz regiona da komentarišu šta su Petar i Dževahire napisali; njihovi doprinosi su tako?e objavljeni u nastavku.

Mediji su u zagrljaju “meke cenzure” i moraju se osloboditi za demokratsku buduc?nost

Nakon što je Makedonija ba?ena u politi?ka previranja u 2015, novinarstvo je tamo pretrpelo nevi?enu krizu integriteta. Gra?ani više ne doživljavaju medije kao nezavisne izvore informacije. Objavljivanje procurelih prisluškivanih snimaka telefonskih razgovora 2015. potvrdilo je sumnje da su mnogi novinari bili pod obimnim nezakonitim nadzorom više godina. Snimci su otkrili i da su visoki zvani?nici davali uputstva provladinim novinarima i vlasnicima medija koji sadržaj vesti da objavljuju. Kasnije te godine, u julu 2015, glavne politi?ke partije u Makedoniji su potpisale takozvani Przino sporazum, u kojem jedan od osnovnih ?lanova garantuje zaštitu slobode medija. Ipak, u izveštaju o Slobodi medija 2016, Freedom House stavlja makedonske medije u kategoriju „nisu slobodni“, navode?i da su razlog za to politi?ki pritisci i uznemiravanje, koji rezultiraju autocenzurom. Sli?no tome, se u Indeksu za slobodu medija 2017. godine, koji su objavili Reporteri bez granica, naglašava ozbiljnost problema u Makedoniji, koja je na 111. mestu od 180 zemalja; i Evropska komisija u Izveštaju o napretku 2016. godine, navodi da medijska situacija u Makedoniji „ostaje ozbiljan izazov“, i potrebno je uložiti više napora u razvijanje kulture profesionalne etike, i u oflajn i u onlajn medijima.

Petar Milin-resized-300x296

Petar Milin

Smatramo da se mejnstrim, tradicionalni mediji sve više drže politi?kih i ekonomskih centara mo?i, a ne njihovih ?italaca i publike. Pored toga, u poslednjih nekoliko godina prijavljeno je oko 40 slu?ajeva fizi?kog nasilja, pretnji i zastrašivanja, uklju?uju?i sudske postupke protiv novinara.

Kao i u Makedoniji tako i u Srbiji, netransparentno vlasništvo, ograni?avanje nezavisnosti i nedovršene reforme su me?u najve?im problemima sa kojima se mediji suo?avaju. Prema poslednjoj publikaciji Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 66. mestu slobode medija. Ovo bi moglo izgledati donekle obe?avaju?e u pore?enju sa Makedonijom (111. mesto) ili ?ak sa nekim državama EU, kao što je Rumunija koja je na 52. mestu u Indeksu za 2015. godinu. Sa druge strane, Freedom House smatra da je medijski pejzaž u zemlji samo „delimi?no slobodan” i rangira ga na 80. mesto od 199 zemalja. U?estalost fizi?kih napada i pretni predstavnicima medija, posebno onima koji istražuju osetljiva pitanja, ostaje jedan od najve?ihj „hladnih efekata” slobode medija u Srbiji.

I srpski i makedonski mediji pate od takozvane „meke cenzure”, gde oni koji drže politi?ku vlast tako?e (tajno) kontrolišu medijske ku?e. Subvencije medija i i reklamni plasmani predstavljaju glavnu polugu koja služi onima na vlasti, promoviše pozitivno pokrivanje i/ili sprovodi kampanje protiv kriti?ara i bilo kog nezavisnog intelektualca i profesionalaca koji se usu?uju da ospore najmo?nije snage.

Ta?ka gledišta konzumenata

Xhevahire Pruthi Zajazi-resized-163x300

Xhevahire Pruthi Zajazi

Kao što je o?igledno iz gore navedenog, sloboda medija na Balkanu je pod stalnom i dugotrajnom pretnjom. Pritisci na medije poti?u iz raznih izvora, najprodorniji izvor je mala grupa ljudi koja poseduje mo? i odlu?nost da zadrži svoje dominantne pozicije. Grupe politi?kih i poslovnih li?nosti – udžbeni?ki primer oligarhije jugoisto?ne Evrope – smatraju se glavnim donosiocima oluja. To je o?igledna, ali tužna istina. I to je samo deo toga.

Ove oligarhije ruše glavne institucije države i društva tako što ih podre?uju sopstvenim interesima, koji su ?esto kratkovidni, vulgarni i pohlepni. To je parazitski proces, onaj koji drži doma?ina blizu smrti, ali je ipak jedva živ. U ovoj postavci, ve?ina novinara i medija je, nažalost, obezbe?ivala uslove za održavanje takvog simbiotskog odnosa. Oni su deo problema. S druge strane, mali broj novinara poštuje najviše profesionalne standarde. Oni to rade uz malo ili bez institucionalne, sistemske podrške, jer su vo?eni snažnim uverenjima u vrednost sopstvenog rada.

Ova situacija, me?utim, ne važi samo za novinarstvo i medije. Ve?ina, ako ne i svi, glavni državni i socijalni sektori funcionišu na sli?an na?in. U obrazovanju, kulturi, nauci, zdravstvu i drugim oblastima, veliki broj profesionalaca je prinu?en da usvoji neku vrstu „sluge kulture”, nadaju?i se tra?ku svetlosti ili mrvicama da im padnu sa stola. Me?utim, jedan deo je ostao otporan i obavljaju visoko profesionalni rad, uprkos neprilikama. Na kraju, sivi „me?uvremenici” pasivno iš?ekuju ?udo, spoljnog aktera – možda EU ili SAD, ili Rusiju, Kinu, ili boga – da ih spase i ispravi stvari.

Ova situacija je virtualni zastoj. Službenici su zavedeni. Apati?ni nisu sposobni za otpor. A pravi stru?njaci su suviše izolovani, previše sami i na kraju suviše mali da bi predstavili koherentnu silu za promene. To je kao da se svi me?usobno pitaju: „Da li se ose?am sre?no?” „Pa da li si sre?an, pankeru?”

Reakcije iz profesije

Velimir ?urgus Kazimir, Srbija. Novinar i pisac; Osniva? Media Archive Ebart

“EU predsedava medijskim sistemom koji služi vladajuc?im strankama”

Velimir ?urgus Kazimir foto MC Beograd

Sloboda medija u Srbiji je danas ugroženija nego ikada ranije. Ovo je kriza koja se dešava ve? više od deset godina, ali je dostigla vrhunac poslednjih godina. Nestalni proces razvoja medijskih propisa u skladu sa standardima EU nedvojbeno je doprineo takvoj situaciji. Pozitivni ciljevi tog procesa su bili potkopani, pre svega, preovla?uju?om ulogom koju država preuzima u javnom domenu, a zatim i haoti?nim i netransparentnim procesom privatizacije medija. Ove stvari su ugrozile ne samo suštinu medijske nezavisnosti i javne odgovornosti, ve? i profesionalizam i željene standarde u srpskom novinarstvu. EU je omogu?ila razvoj informacionog sistema koji je u potpunosti u funkciji vladaju?ih partija, kao i nosiocima finansijskih snaga bliskim vlasti. Funkcionalni regulatorni sistem nije razvijen, jer su regulatorna tela za medije u potpunosti kontrolisana od strane vlasti, bez nezavisne nadležnosti i autoriteta. Samocenzura je mnogo o?iglednija od direktne cenzure, za koju nema potrebe. Onlajn novinarstvo, kao i društvene mreže, postaje sve važniji izvor informacija, ali ne može da se poredi sa uticajem i važnoš?u TV stanica sa nacionalnim pokrivanjem i dominacijom tabloidnih novina. Partije na vlasti ne vladaju samo nacionalnim, ve? i lokalnim medijima. Ovim je prouzrokovana šteta koja baca senku ne samo na budu?nost slobodnog novinarstva, ve? i na budu?nost i modernizaciju srpskog društva u celini.

Igor Micevski, Makedonija. Bivši novinar BBC World Service i istraživa? na Institutu za komunikacijske studije

„Makedonija ?e se mu?iti da pobegne iz totalne kolonizacije medija”

Igor-Micevski-resizedMožda je pao makedonski autoritarni režim, ali je on ostavio za sobom ono što se može nazvati „Habermasovom no?nom morom”. Ona je stvorila pseudo-javnu sferu koja je zaražena lažnim vestima (fake news) koja je kolonizovala medije. Ovaj proces je imao tri faze: u prvoj fazi je vladaju?a partija zauzela regulatorno telo za emitovanje – organ za nadzor audio-vizuelnog sadržaja, stvaraju?i efikasno sredstvo za sankcionisanje neposlušnih; u drugoj fazi je uspostavljena operativna kontrola nad privatnim i javnim emiterima ?ime je pove?ana njihova finansijska zavisnost; i kona?no,  postojali su dosledni i temeljni pritisci da se minira samooganizaciona sposobnost novinara i medijskih stru?njaka da se odupru istom. Režim je pao, ali se može o?ekivati da ?e ostaci ove strukture ostati. Potraga za slobodom medija može biti dug put za društvo. Ipak, Makedonija sada ima novu šansu.

Danica Vu?eni?, Srbija. Novinarka.

„Srpski mediji su zaklju?ani u kulturu prinude i samocenzure.”

Danica VucenicPre mnogo godina, premijer Srbije Zoran ?in?i? (koji je ubijen 2003. godine), govore?i o politi?koj i društvenoj prošlosti Srbije, rekao je nešto ovako: „U Srbiji nikada nismo imali nikakvog dobrog i progresivnog vremena tokom cele naše istorije”. Isto važi i za slobodu medija.

Više ili manje, položaj medija u Srbiji dosledno je ostao na istom nivou, što je ispod bilo kojeg prihvatljivog i zamišljenog standarda. Danas, kao i uvek, u velikoj meri ostaje na milosti vlasti. Preovladavaju?e snage ostaju iste – suzbijanje slobode govora, nedostatak poštovanja razli?itih mišljenja i svih oblika kritike. Ipak, najgore je psihološki to, što ?ak i u 21. veku, ?ak i na vrhuncu digitalne ere, ?ak i kada Srbija napreduje na putu pridruživanja EU, medijska zajednica se suo?ava sa najstrašnijim ekonomskim i politi?kim pritiskom, i najstrašnijim siromaštvom, degradacijom i samocenzurom.

Dozvolite mi da naglasim jednu važnu ta?ku: zato što država nije prošla kroz proces istine i pomirenja, Srbija i dalje pati od postojanja post-konfliktnog društva. Sadašnju vladu vode politi?ke partije ?iji su lideri bili na vlasti tokom devedesetih, tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Nekoliko novinara je u to vreme ubijeno, a ovi predmeti su i dalje uglavnom nerešeni.

Zoran Ri?liev, Makedonija. Medijski stru?njak BIRN Makedonija

„Mediji imaju zadatak da novinarstvo postane stub nove demokratije”

Zoran Ricliev-resized-1Posle 11 godina, socijaldemokrate u koaliciji sa albanskim strankama u parlamentu su kona?no formirale novu vladu, ostavljaju?i VMRO-DPMNE u opoziciji. Ova nova situacija je pokrenula tektonske promene u medijskom sektoru koje su i dalje u toku. Mediji u Makedoniji su veoma polarizovani u poslednjoj deceniji. Ve?i deo je bio pod uticajem i finansiranjem države i vladaju?e stranke, a mnogo manji deo je sastavljen od finansijski veoma slabih nezavisnih i pro-opozicionih medija. Ovo je podelilo sektor u malu grupu mo?nih medija i u mnoštvo malih i slabih, uglavnom sastavljenih od onlajn i lokalnih medija, ostavljaju?i polje istraživa?kog i fact-checked novinarstva u samo nekolicini medijskih organizacija. Stoga, nakon politi?kih promena, novinari u Makedoniji se nadaju da je najgore prošlo, barem u smislu slobode medija. Velike nade su uložene u novu vladu da ?e eliminisati ekstremne prakse prethodne vlasti, uklju?uju?i ucenjivanje, disciplinovanje i kontrolu medija, koje je kulminiralo ?ak i u kolonizaciju društvenih mreža.

Mediji su bili glavni alat populista u kontroli društva, a u mnogim slu?ajevima je i dalje tako. Šteta je u?injena, a sada moramo le?iti telo politike uspostavljanjem demokratskih procesa. Makedonija je nekada bila jedna od najnaprednijih zemalja u regionu, ali je sada poslednja u smislu demokratskih i finansijskih kapaciteta i evrointegracija. Makedonija je zašla dublje u krizu, ali sada se može videti svetlost na kraju tunela. Medijski sektor u Srbiji u celosti je u boljoj situaciji, ali je tamo pravac i dalje ka dole, jer je jasno vidljivo da vladavina Aleksandra Vu?i?a pokazuje sli?an ili skoro identi?an pravac prema onom koji je nedavno vodio makedonski premijer Nikola Gruevski. Glavni zadatak novinarske zajednice je sada da izvrši uticaj i osigura da nova vlada oživi demokratske principe i povrati novinarstvo kao snažan stub demokratskog društva.

Maja Blaževska, Makedonija. Al Jazeera Balkans, dopisnica iz Skoplja

„Mi novinari smo ostali bez zaštite kada su siledžije napale parlament.”

Maja Blazevska-Resized-1Pre nekoliko nedelja, dok smo izveštavali o paralizi makedonskog parlamenta u politi?koj krizi, uputili smo zvani?an zahtev za snimanje kratkog izlaganja u plenarnoj sali. Kancelarija generalnog sekretara je odbila naš zahtev, navode?i da se ozvu?enje unapre?uje, te da nije mogu?e da nam dopuste da snimamo tamo.

Ubrzo nakon toga, u no?i 27. aprila, demonstranti, uklju?uju?i maskirane ljude sa namerom da izvrše nasilje i kriminalci, ušli su u parlament i pretukli su parlamentarce i novinare bez napora policije da zaustavi napade. Bili smo svedoci toga, bili smo direktne mete nasilnika, i bili smo šokirani što uopšte nije bilo obezbe?ene zaštite u takvo opasnoj situaciji. Ovaj incident puno govori o slobodi medija u Makedoniji u poslednjih nekoliko godina.

Dinko Gruhonji?, Srbija, nastavnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Šef dopisništva Novinske agencije Beta za Vojvodinu. Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

„Spoljni svet ne mari: nezavisni mediji moraju da se suprotstave tiraniji državne kontrole”

Dinko Gruhonjic foto Vukasin ZivaljevicTradicionalne medijske platforme, mejnstrim mediji u Srbiji su, uz veoma mali broj izuzetaka, u potpunosti pod uticajem režima. S druge strane, pre svega na internetu postoje mediji koji još uvek uspevaju da rade nezavisno od uticaja vladaju?e politike i njima bliskih tajkuna. Kako je mogu?e da ipak postoje nezavisni mediji?

Medijsko tržište u Srbiji je veoma siromašno, odnosno ono suštinski ne postoji zbog neprestanog mešanja države u tokove novca. U takvim okolnostima, koje je kolega Petar Milin efektno opisao, jedini na?in da se zadrži nezavisna pozicija jeste projektno finansiranje od donatora iz inostranstva i crowdfunding. Do sada se pokazalo da je izlazak na divlje medijsko tržište, kojim caruju bahati politi?ari i tajkuni, siguran put ili u propast medija ili u profesionalni sunovrat, kada su novinarski sadržaji u pitanju. Zbog toga profesionalno novinarstvo, koje gaji analiti?ki i istraživa?ki pristup, postoji samo na internetskim ostrvima. Ali je veoma važno da se skrene pažnja na njegovo postojanje.

Uticaj takvih, pre svega alternativnih medija, u zemlji poput Srbije još uvek ne može da se meri sa uticajem mejnstrim medija. Razlog je jednostavan: re? je o zemlji sa veoma kratkom demokratskom tradicijom i sa ogromnim naslagama jednoumlja i autoritarizma. Re? je o zemlji u kojoj su slobodni gra?ani na margini. Re? je o zemlji koja se nalazi u nekoj vrsti “klopke”, jer slobodni gra?ani i slobodni mediji imaju mo?ne neprijatelje unutar države, a uglavnom nemaju prijatelje u razvijenom svetu, koji “žmuri” na oba oka zarad navodne politi?ke stabilnosti na Balkanu. Zbog toga je važno da se skrene pažnja na postojanje altrenativnih medija. A isto toliko je važno da alternativni mediji rade na tome da ja?aju sopstveni javni uticaj kroz me?usobno povezivanje i bližu saradnju.

(CFOM)

Podelite ovu stranicu!