Tabloidi u Srbiji: Ni dno nije granica

22 Dec 2014

Bulevarsko novinarstvo nije srpski izum, ali srpski tabloidi postavljaju nove „standarde“. Hajke na nepoželjne političare mutirale su u progon običnih građana, neukus je prerastao u kafansko psovanje. Kazni nema

U Srbiji više ni pokojnici ne po?ivaju u miru. I njima se ulazi u bra?ni ili ljubavni?ki krevet, prebrojavaju krvna zrnca i preslišavaju grehovi. Žrtve ubistava više nisu ?ovek ili žena, ve? konobarica, narkomanka, prostitutka, a osumnji?eni ve? od prvog dana postaju krvolo?ne ubice, zveri i monstrumi. Zarad profita, urednici su spremni da svoje novinare zaduže za istraživanje ljubavnog života nedavno preminule devojke, da nam detaljno opišu kako je jedna druga mu?ena i ubijena, ucenjuju oca devoj?ice traže?i izjave, proganjaju porodicu osumnji?enog i predvi?aju mu silovanje u zatvoru.

Direktno sa groblja

Prilog srpskih listova tabloidnoj kulturi nesumnjivo je grobljanski žurnalizam. ?itaoci dobijaju potresne izveštaje sa sahrana, ko je za kim i koliko plakao i koju je „pesmu svirala truba paraju?i nebo dok se kov?eg spuštao u raku“. Novinarka Tamara Skroca kaže za DW da takva patetika teško da podiže tiraž. „Mislim da su urednici i novinari zamislili da bi trebalo da prodaje novine“, navodi Skroca, koja je i ?lanica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Generalna sekretarka toga Saveta Gordana Novakovi? ukazuje da Kodeks novinara Srbije jasno definiše preporuke kako bi novinari trebalo da se ponašaju u situacijama koje uklju?uju li?ni bol i tugu. „Postoji nekakvo takmi?enje ko ?e objaviti više detalja, ali to što je policija spremna da oda detalje iz istrage, novinare uopšte ne amnestira od zloupotrebe emocije porodica i neobaveštenosti.“

Gde je granica?

Tabloidi nisu srpski izum, ali u Srbiji oni imaju višestruku ulogu: da zabavljaju i anesteziraju mase, satanizuju nepoželjne pojedince i veli?aju vo?e za ?iji ra?un rade. Pojedini od njih pri tom ne biraju re?i, bilo da je cilj nekoga diskreditovati ili podi?i u visine. ?uven je panegirik jednog tabloida o kapacitetu testisa premijera Srbije Aleksandra Vu?i?a, dok je albanski premijer Edi Rama nakon posete Srbiji na naslovnoj strani dobio etiketu „Šiptar bez srama“.

Granice dobrog ukusa razvodnjene su u informativnom, ali i zabavnom programu. Nevladine organizacije nedavno su izrazile oštar protest zbog vica koji je popularni voditelj ispri?ao o bosanskim deovj?icama. „Ta emisija traje godinama, niko je nije ni sklonio, ni prevaspitao, ni usmerio“, kaže Skroca. „Ne postavlja se pitanje ne?ijih ose?anja, a mislim da bi to trebalo da bude kriterijum. Ako ne znamo gde je granica, onda se zapitajte samo kako je ?oveku o kojem se govori. Mediji tu granicu prelaze na dnevnom nivou.“

Kazni nema

Ošte?eni gra?ani protiv takvih medija imaju dobre šanse na sudu, ali ?ak i ako dobiju spor, ne podrazumeva se i da ?e odre?eni medij biti kažnjen. Iako postoji od 2003. godine, dnevni list Kurir je tek nedavno premašio 300. broj. „Oni se redovno preregistruju i više nemaju obavezu da pla?aju kazne kao nekadašnje ugašeno pravno lice“, objašnjava Tamara Skroca. „Ali Kurir nije jedini, takvih medija ima nekoliko, vrlo sli?nog profila. Imam utisak da se takvim medijima gleda kroz prste jer su potrebni svakoj vlasti.“

Me?utim, državni sekretar u Ministarstvu kulture i javnog informisanja Saša Mirkovi? kaže da zakon daje podršku regulaciji i samoregulaciji i da je nužno da mediji sami urede svoju profesiju. „Ako se država umeša u to, postoji opravdana sumnja da tu dolazi do gušenja sloboda. Ne može država da uradi nešto što bi novinarska struka trebalo da uradi sama za sebe“, navodi Mirkovi?.

No samoregulacija je uglavnom mrtvo slovo na papiru. Gordana Novakovi? kaže da Savet za štampu, ?ija je generalna sekretarka, može tek da odlu?i da neki medij objavi odluku ili opomenu Saveta. „Smatramo da je to dovoljno da onaj koji je ošte?en dobije moralnu satisfakciju, a medij pokazuje odgovornost time što priznaje da je uradio nešto što nije u skladu sa kodeksom“, kaže ona.

Nekadašnji RRA, a danas Regulatorno telo za elektronske medije, ima ovlaš?enja da ozbiljnije sankcioniše medije, ali su od svog osnivanja izrekli svega 77 mera opomene i 14 mera upozorenja, dok je dozvola za rad privremeno oduzeta samo radiju Fokus.

Kupci tabloidne robe

?vrsto pravilo kapitalizma kaže da ?e na tržištu uvek biti odre?ene robe ako ima zainteresovanih kupaca. Prema podacima o tiražu i gledanosti, pretežni broj srpske javnosti koji prati medije bira upravo tabloidne sadržaje. Komunikolog Jelena Kleut kaže da ulogu igra i ekonomska dimenzija. „Tabloidni sadržaji su jeftini, a u kvalitetne je potrebno uložiti novac, platiti novinarima da se posve?eno bave jednom temom“, objašnjava ona za DW. „Profitni mediji za to jednostavno nisu zainteresovani. Kao rezultat, tabloidi su daleko jeftiniji i pristupa?niji ljudima.“

Naša sagovornica kaže da, nasuprot uvreženom mišljenju, konzumiranje tabloida ne mora nužno biti povezano sa niskim obrazovnim nivoom ili lošim ukusom. „Tabloidne pri?e su po pravilu izrazito personalizovane, veoma li?ne. Takve vesti su pri?e u klasi?nom smislu“, kaže Kleut. „Gra?ani ne prate vesti samo zato da bi bili informisani. Na tragu ove ideje pojedini istraživa?i tvrde da publika preferira tabloidne vesti o pojedincima zato što ljudi o takvim vestima mogu da pri?aju sa drugima. One postaju predmet svakodnevnih razgovora, zgražavanja, ?u?enja, lamentiranja.“

Pri tome se od jeftinog novinarstva sasvim dobro živi. U javnoj sferi koja je definisana kapitalisti?kim relacijama, „profit je osnovni razlog stradanje moralnih vrednosti“, kaže Divna Vuksanovi?, profesorka teorije kulture i filozofije medija. Upozorenje na pohlepu za novcem je jedino relevatno u kapitalisti?kom ambijentu, dodaje ona.

(Sanja Kljaji?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!