SVM: Položaj Vojvodine je test za vladavinu prava

02 Mar 2014

Političke stranke o Vojvodini (5)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine krajem decembra 2013. godine uputilo je otvorena pitanja relevantnim političkim strankama sa ciljem da se one konkretno i što preciznije odrede prema ustavno-pravnom statusu AP Vojvodine. Anketa je prosleđena na adrese 11 političkih partija (Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokarata Vojvodine, Ujedinjeni regioni Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Srpska radikalna stranka, Nova stranka, Vojvođanska partija), a odgovora je stiglo – sedam. Odabir političkih stranaka bio je uslovljen, sa jedne strane, željom da se svi relevantni politički faktori izjasne o ovom, kako smo smatrali, važnom političkom pitanju, a sa druge strane – da se stavovima pokrije praktično ceo spektar određenja prema vojvođanskoj autonomiji: od onih koji podrazumevaju da se Vojvodina kao autonomija praktično ukine do onih koji smatraju da je jedino rešenje za građanke i građane Vojvodine – status republike u federalizovanoj državi.

Odgovori nisu pristigli od četiri partije: Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke, Nove stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Naprednjaci su odbili da odgovore na pitanja, uz tvrdnju da im položaj Vojvodine nije „prioritet u predizbornoj kampanji“, dok su radikali smatrali da su njihovi odgovori bespredmetni s obzirom da odranije poznat stav prema ovom pitanju. Bez obrazloženja odgovori nisu stigli, bar ne do danas, i pored više čvrstih obećanja, ni od Ujedinjenih regiona Srbije i Nove stranke.

U sedam nastavaka „Autonomija“ objavljuje stavove političkih partija o Vojvodini, po abecednom redu.

ODGOVORI SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA

Da li je pitanje statusa Vojvodine rešeno Ustavom iz 2006. godine?
– Odredbe Ustava Republike Srbije iz 2006. godine pitanje teritorijalne autonomije, odnosno statusa AP Vojvodine regulišu na način koji prema stanovištu Saveza vojvođanskih Mađara ne može predstavljati dugoročno održivo rešenje statusa naše pokrajine. Postoje ozbiljni nedostaci, nedorečenosti i kontradiktornosti u ustavnom konceptu položaja AP Vojvodine, što je prema našem ubeđenju u presudnoj meri doprinelo političkoj eskalaciji i zloupotrebi pitanja statusa Vojvodine u dnevnopolitičke svrhe. Uvereni smo u to, da ako bi Ustav Republike Srbije iz 2006. godine sadržao preciznije ustavnopravne koordinate statusa pokrajine sigurno bismo mogli da izbegnemo situaciju da se jedno te iste ustavnopravne norme mogu tumačiti na dva posve različita i međusobno suprotstavljena načina u zavisnosti od političke opredeljenosti. Imajući u vidu to da takva situacija dovodi do pravne nesigurnosti i može da ugrozi značajan deo pravno-političkog poretka cele republike, smatramo da važeći Ustav nije u mogućnosti, niti raspolaže kapacitetom da ponudi dugoročno održivo rešenje statusa Vojvodine.

Koje se konkretne funkcije autonomije ostvaruju postojećim ustavnim rešenjima?
– Ustav nabraja niz oblasti u kojima autonomna pokrajina, u skladu sa zakonom, preko svojih organa uređuje pitanja od pokrajinskog značaja. Ako pogledate sektorske zakone u tim oblastima kao i sam Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, krug pitanja koja pokrajina putem akata svoje Skupštine ili Vlade može da uredi je izuzetno mali. Drugim rečima, broj izvornih nadležnosti je zanemarljiv. Zakonodavac je ustavne odredbe tumačio tako što je naglasak stavio na poveravanje određenih, konkretnih poslova državne uprave organima autonomne pokrajine i te poslove time proglasio pitanjima od pokrajinskog značaja. Ova situacija još jednom potvrđuje naš gore izneti stav da važeći Ustav i njegovo viđenje teritorijalne autonomije ne može predstavljati dugoročno održivo rešenje statusa AP Vojvodine, jer se prave i suštinske funkcije pokrajinske autonomije ostvaruju samo parcijalno. Budući da je Ustavni sud Srbije ocenio da AP Vojvodina čak ni svoju ustavom utvrđenu nadležnost za samostalno uređivanje sopstevnih organa ne može vršiti bez ograničenja, važeći Ustav i tumačenje odredaba važećeg Ustava oličenih u odlukama Ustavnog suda konkretne funkcije autonomije Vojvodine svode na najmanju moguću meru.

Koji su učinci Skupštine i Vlade Vojvodine mogući u postojećem ustavnom okviru, u odnosu na građane na koje se njihove odluke (akti) odnose?
– Smatramo da je u svetlu odluke Ustavnog suda o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i Statutu AP Vojvodine jako teško proceniti domet akata pokrajinskih organa u odnosu na građane pokrajine. Naročito nakon što je ustanovljavanje dodatnih i dopunskih prava građana Vojvodine odlukama Skupštine, odnosno Vlade Vojvodine uspešno osporeno pred Ustavnim sudom (npr. pomoći porodicama u kojima se rode blizanci). S druge strane, postoji nesporna uloga organa teritorijalne autonomije da preuzmu određene delove strateškog planiranja na regionalnom nivou (npr. regionalni prostorni plan, strategija regionalnog razvoja i sl.) kao i činjenica da organi pokrajinske uprave veoma uspešno, pa čak možemo reći brže i efikasnije obavljaju poverene poslove državne uprave, što samo ponovo dokazuje opravdanosti postojanja tzv. srednjeg, odnosno regionalnog nivoa vlasti smeštene između centralnih organa i jedinica lokalne samouprave.

Kako je moguće da načelno postoji politički kompromis o “ekonomskoj autonomiji”, koji je ozvaničen usvajanjem Ustava 2006. godine, i to odredbama o visini pokrajinskog budžeta (sedam posto) u odnosu na republički, a da se u praksi ta ustavna garancija krši?
– Bez želje i namere da se udubljujemo u psihološke efekte i inherentne nedostatke kompromisnih rešenja kao takvih, treba istaći da rešenje koje ste vi nazvali „politički kompromis o ‘ekonomskoj autonomiji’“ predstavlja jednu od najslabijih karika u ionako nedostatnoj ustavno-pravnoj definiciji položaja AP Vojvodine. Očigledno, ove odredbe ni jedna od strana učesnica u kreiranju Ustava ne doživljava, niti ih je ikad doživljavala kao „svoje“, a to je ostavilo dubokog traga na realizaciji ove odredbe Ustava. Savez vojvođanskih Mađara je jedina politička stranka koja je od 2008. godine do današnjice, dosledno ukazivala na nepoštovanje ove ustavne garancije. Drago nam je da su nam se u poslednjih godinu dana pridružile i one političke stranke koje su nas za ovakav dosledan i iskren stav do nedavno kažnjavale. Takođe, predstavlja nam zadovoljstvo i dokaz ispravnosti naših stavova i to da je sadašnja republička vlast nedavno aktivirala radnu grupu za izradu nacrta zakona o finansiranju AP Vojvodine i time signalizirala da je prepoznala značaj pitanja finansiranja pokrajine.

Može li se govoriti o autonomiji pokrajine ako ta teritorijalna jedinica nema izvorne prihode, niti zakonski regulisano finansiranje, već se njen “budžet” formira političkim nagodbama, dok više od dve trećine ovih sredstava čine transferi kojima pokrajina ne raspolaže jer se njima finansiraju nadležnosti republike – plate u prosveti i kulturi?
– Polazeći od principa supsidijarnosti, odnosno načela da odluke treba donositi na nivou koji je najbliži građanima i da se problemi rešavaju na onom nivou vlasti koji taj konkretan problem može najefikasnije da reši, lako možemo doći do zaključka da zajamčeni vidovi prihoda predstavljaju osnovu budžetske samostalnosti, a ona je opet podloga da se stvore okviri za autonomno planiranje i procenjivanje svojih prioriteta. Ako pogledamo strukturu budžeta AP Vojvodine od 2008. godine pa do poslednjeg za 2014. godinu, možemo konstatovati da malopre opisana autonomija opredeljivanja prioriteta kao izraz autonomnosti jedne teritorijalne jedinice nije moguće ostvariti pod postojećim uslovima i ogromnim udelom ustupljenih i transfernih sredstava u budžetu pokrajine.

Šta je razlog što zakon o finansiranju Vojvodine nije donet od 2008. do 2014. godine?
– Ustavni zakon o sprovođenju Ustava Republike Srbije je zacrtao obavezu usklađivanja svih zakona sa tada novim ustavom iz 2006. godine do 31. decembra 2008. godine. Kao što je to već iz javnog diskursa poznato, to je bio ujedno i rok za donošenje novog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine. Formalno-pravno možemo reći da je Narodna skupština nedonošenjem zakona o finansiranju AP Vojvodine povredila rok koji je sopstvenim aktom sebi zadala. Međutim, tu osim moralne osude nema nikakve sankcije za propuštanje. Dobro je poznato i to da radom svakog predstavničkog tela, pa tako i radom vrhovnog legislativnog organa u Srbiji, upravlja politička volja, tačnije odluke političkih stranaka koje čine većinu u Narodnoj skupštini. Za Savez vojvođanskih Mađara iz svega ovoga proizlazi, da u proteklom periodu nije bilo spremnosti da se u ovom pitanju donese politička odluka, koja bi značila donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine.
Za postojeće teško stanje izuzetnu odgovornost snosi Vlada Mirka Cvetkovića. Prethodna republička vlada je naime donela Zakon o nadležnostima kojim je stvorila značajna očekivanja kod građana Vojvodine u pogledu dometa pokrajinske autonomije, a istovremeno finansijsku osnovu za vršenje novih nadležnosti nije obezbedila. Time je zapravo dala vetar u leđa onim političkim opcijama koje su izrazito protiv autonomije naše pokrajine.
U ovom trenutku izražavamo umereni optimizam da aktiviranje radne grupe za izradu nacrta zakona o finansiranju Vojvodine možda predstavlja upravo začetak procesa koji bi na kraju rezultovao političkom odlukom o potrebi da se takav zakon donese.

Da li politička tumačenja okvira autonomije upućuju na to da su postojeća ustavna rešenja nedorečena i da bi ih trebalo preciznije definisati?
– Na ovo pitanje možemo samo potvrdno da odgovorimo, jer smo svoje sumnje u kvalitete i kapacitete postojeće ustavnopravne regulative o položaju Vojvodine već izneli u okviru odgovora na prvo pitanje iz ove ankete.

U kojoj meri je postojeći ustavni okvir u skladu sa evropskim rešenjima o ustrojstvu regionalnih nivoa vlasti?
– Evropske zemlje pokazuju veoma veliku raznolikost regionalnog organizovanja. Postoje primeri regija koje imaju položaj federalnih jedinica ili raspolažu sa veoma širokim spektrom pitanja u kojima autonomno odlučuju, a postoje i regije koje po svojoj organizaciji i ulozi predstavljaju samo oblasne centre centralnih organa vlasti. Koji model ustrojstva regionalnog nivoa vlasti postoji u jednoj državi, to zavisi od veoma bitnih istorijskih, kulturoloških, nacionalnih faktora kao i od političke volje onih struktura kojima je pripala istorijska uloga i čast da polažu temelje uređenja države. Praktična iskustva nam govore da direktno preuzimanje bilo kakvog rešenja, bez da se domaći teren prethodno pripremi i da se izvrši adaptacija stranog modela na domaće prilike, ne može dati dobre rezultate, a to je naročito tačno u slučaju regionalnog ustrojstva države. Pri tome smatramo važnim iskustvo evropskih zemalja na ovom polju i slažemo se i sa konstatacijom da postoje rešenja koji zaslužuju najviše pohvale kao što su na primer Katalonija ili Južni Tirol.
Vojvodina je jedno veoma specifično područje sa bogatom istorijom i iskustvom u pogledu pitanja odnosa teritorijalne i centralne vlasti. Multikulturalnosti i multinacionalnost Vojvodine takođe čini ovu regiju jedinstvenom u Evropi. Stoga, smatramo da ove okolnosti treba da predstavljaju polaznu osnovu svakog diskursa o autonomiji Vojvodine uz uzimanje u obzir evropskih primera dobre prakse.

Može li se pitanje pokrajinske autonomije, zbog problema u njenom funkcionisanju, postaviti kao sporno u nastavku evropskih integracija, a s obzirom da se ono decidno navodi i u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije?
– Čini nam se da je pitanje pokrajinske autonomije izuzetno bitan elemenat u procesu evropskih integracija Srbije. Evropska Unija je u proteklom periodu prepoznala Vojvodinu kao jednu jedinstvenu regiju koja je „Evropa u malom“ stoga čini nam se nespornim da Vojvodina kao pojava i pojam uživa u punoj meri simpatije evropskih institucija i zvaničnika. Međutim, pošto ne postoji jedinstveni evropski okvir ili model formiranja regija u evropskim zemljama čini nam se da Evropa ne postavlja pitanje koji model regionalnog ustrojstva primenjujemo niti se postavlja pitanje stepena autonomije, nego je ovde više reč o poštovanju i sprovođenju odredbi sopstvenog ustava u svim domenima, pa tako i u pogledu unutrašnje teritorijalne organizacije države. Dakle, iz aspekta evropskih integracija nije toliko sporno kako izgleda autonomija već da li se sopstveni Ustav i zakoni poštuju, jer to predstavlja znak postojanja pravne države i vladavine prava što opet čini jedan od osnovnih, ako ne i najbitniji uslova za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. Izveštaji o napretku Srbije koje izrađuje i objavljuje Evropska komisija svake godine, kao i redovne rezolucije Evropskog parlamenta o evropskim integracijama naše zemlje to i dokazuju. Srbija ne može da se nada članstvu u Evropskoj Uniji, ako pri tome nije rešila i zaokružila pitanje svoje unutrašnje teritorijalne organizacije na šta je upravo i Ustav obavezuje. Zato smatramo da pitanje položaja Vojvodine predstavlja tzv. lakmus test postojanja vladavine prava i funkcionisanja institucija.

Koji su predlozi vaše političke stranke za rešenje tog problema?
– Smatramo da pitanje položaja Vojvodine i sprovođenje odredbi Ustava ne smeju predstavljati pitanja čije rešavanje zavisi od Evropske unije i stavova evropskih zvaničnika. Političku zrelost možemo pokazati upravo tako što ćemo sami prepoznati suštinski, a ne dnevnopolitički značaj ovog pitanja. Da bi ovaj cilj postigli potrebno je da se vodi jedan široki društveni i politički dijalog svih relevantnih subjekata koji treba da se vodi samo i isključivo u okviru postojećih institucija.
Budući da među relevantnim akterima na političkoj sceni u ovom trenutku ne postoji volja za jačanjem položaja AP Vojvodine putem promene Ustava, jedinu mogućnost predstavlja istovremeni rad na izmenama i dopunama Zakona o nadležnostima APV, donošenju novog Statuta i usvajanju Zakona o finansiranju pokrajine. Srednjoročno gledano, održivo rešenje za status AP Vojvodine bilo bi moguće iznaći u postupku promene njenog ustavnog položaja.

Da li vaša politička stranka:
A) Podržava i smatra zadovoljavajućim postojeći nivo pokrajinske autonomije?
Ako je odgovor pozitivan – objasnite koji su konkretni efekti aktuelnih nadležnosti kad je u pitanju mogućnost ekonomskog i političkog razvoja APV unutar države i u procesu evrointegracija koji uključuje i raznovrsnu međuregionalnu saradnju. Ako je odgovor negativan – objasnite šta je u postojećem okviru sporno i zbog čega.
B) Smatra da Vojvodina treba da ima veći stepen autnomije, koji uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u domenu pitanja od regionalnog interesa?
Objasnite kakvo bi to rešenje bilo, zašto to smatrate boljim rešenjem i koji bi bili njegovi efekti.
C) Predlaže drugačiji oblik i nivo autonomije Vojvodine?
Objasnite konkretno koji je to nivo autonomije i sa kojim nadležnostima pokrajinskih organa vlasti.
D) Zagovara ukidanje pokrajinske autonomije?
Objasnite zbog čega smatrate da bi to bilo svrsishodno.
– Savez vojvođanskih Mađara kao regionalna i ujedno stranka mađarske nacionalne zajednice oduvek se zalagala za jačanje položaja Autonome pokrajine Vojvodine, jer smo na stanovištu da čvrsta i osnažena autonomija Vojvodine može u presudnoj meri da doprinese izgradnji građanskog društva i očuvanju i uspešnijoj realizaciji interesa mađarske nacionalne zajednice u pokrajini. Zalažemo se za uspostavljanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u oblastima i pitanjima za koje se polazeći od načela supsidijernosti i od istorijskih, kulturoloških, nacionalnih i jezičkih specifičnosti Vojvodine utvrdi da su od naročitog značaja za pokrajinu. Ovaj nivo autonomije treba da bude propraćen i adekvatnim finansijskim sredstvima i budžetskom samostalnošću koja bi se postigla ubiranjem izvornih prihoda Autonomne Pokrajine Vojvodine. Međutim, svesni smo činjenice da sadašnji ustavnopravni okvir ne omogućava realizaciju ovakvog koncepta autonomije. Osim političke dimenzije, razlog tome je okolnost da drugi delovi države nisu pokriveni sličnim vidovima autonomnih regija, usled čega je legislativna delatnost skoncentrisana u rukama republičkog zakonodavca bez pravljenja razlika između pitanja od republičkog i pokrajinskog značaja. Zato izražavamo uverenje da suštinska autonomija, a samim tim i suštinsko rešavanje statusa Vojvodine ne može proteći bez odgovarajućeg diskursa o regionalizaciji države i definisanja oblasti i pitanja sa čijim uređivanjem i sprovođenjem treba zadužiti pokrajinski nivo.

Postoji li vojvođanski separatizam?
a) Ako smatrate da postoji, navedite koji su njegovi razlozi i motivi, čime se konkretno manifestuje (odluke i aktivnosti pokrajinskih organa) i kakvi su njegovi efekti i posledice (precizno ih navedite).
b) Ako smatrate da ne postoji, objasnite kako takve ocene razumete, te kako vidite to što su one konstanta u političkom vokabularu već duže od dve decenije.
– U proteklih dvadeset godina smo mogli biti svedoci raznoraznih, u mnogim slučajevima tragičnih i tužnih događaja. Ovaj period je bio buran i u pogledu položaja AP Vojvodine, jer je ona doživljavala izuzetno velike i nagle promene. Od statusa kvazi-federalne jedinice sa potpunim ingerencijama u pogledu zakonodavstva, izvršne vlasti i sudstva, do svođenja njenog položaja i značaja ispod nivoa jedne jedinice lokalne samouprave. Međutim, ono što je presudno uticalo na politički vokabular jeste činjenica da su ove drastične i nagle promene bile propaćene političkim odlukama vodećih struktura uz odgovarajuće ustvanopravno pokriće. Opravdanje takvih odluka je bila javno deklarisana namera nekadašnjih vodećih struktura da se „spreči eskalacija vojvođanskog separatizma“. Ovakvi stavovi su onomad očigledno pogodili istorijski momenat i tzv. duh vremena. Međutim, smatramo da u sadašnjem trenutku pominjanje tzv. vojvođanskog separatizma osim što je neprimereno i anahrono takođe, dovodi do nepotrebne tenzije, usporavanja i sužavanja manevarskog prostora svih učesnika dijaloga o statusu Vojvodine, a naše društvo nema vremena za gubljenje.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!