Svi smo krivi i za Ovčaru i za Srebrenicu (AUDIO)

06 Sep 2013

Knjiga o vremenu u kojem se nismo bunili

Surove mirnodopske brojke govore o stotinama hiljada ljudi iz Srbije koji su milom ili silom bili u ratovima 90-ih, a u kojima ova država zvanično nije učestvovala. On govore i o stotinu hiljada onih koji su se iz njih vratili sa postraumatskim ratnim sindromom, kojim je „inficirano“ i 15 odsto civilnog stanovništva, a što je, procenuju stručnjaci, najčešći uzrok nasilja u miru kojem svakodnevno svedočimo. Ovo je samo delić naše stvarnosti, duboko zatrpane slojevima lažnih interpretacija onoga što nam se dešavalo poslednjih četvrt veka, a o čemu, pak, faktografski svedoči knjiga „Ponavljači lažne istorije“ novinarke Tamare Kaliterne, koja je predstavljena sinoć u Medija centru Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Njena autorka se nada da će tekstovi u kojima je, od 1990. do 2013. godine, dokumentaristički beležila događaje i aktere sunovrata pokrenutog u poslednjoj deceniji prošlog veka, nekima ipak pomoći da razumeju i shvate vreme „koje su svi trpeli, a nisu se pobunili, bar ne učinkovito“.

„Zato smo svi podjednako krivi i za Ovčaru i za Srebrenicu“, poručila je Tamara Kaliterna, koja je podsetila i na prošlost sadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, koji je krajem devedesetih godina prošlog veka bio ministar informisanja kada je na snazi bio drakonski Zakon o informisanju, koji je režim koristio za gušenje tadašnjih nezavisnih medija.

“Vučić me je tad materijalno unakazio, a moralno utešio, jer šta očekivati od zakona čiji je autor večita desna ruka četničkog vojvode”, ukazala je Kaliterna.

Tribina Kaliterna

Tamara Kaliterna, Ranko Končar, Latinka Perović, Branislava Opranović i Dinko Gruhonjić

Hronika jednog vremena

Istoričar Ranko Končar ocenio je da su novinarski tekstovi sabrani u knjizi „Ponavljači lažne istorije“ izvanredna hronika vremena koje mnogi još uvek nisu razumeli, ali koji i dalje brane mišljenja i ideje zbog kojih su Srbija i njeno društvo doživeli velika politička i moralna stradanja i civilizacijsko poniženje.

On je istakao da je tragičnost naše istorije u tome što su te ideje i famozni Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti danas „ponovo rehabilitovani i posmatraju se kao dokument koji je imao svoje političko i istorijsko opravdanje“.

„To je tragično shvatanje. I zato je jako važno postojanje ovakve knijge u kojoj su dokumentovane činjenice koji ogoljavaju tu lažnu predstavu i o razbijanju SFRJ, i o Kosovu, o zločinima, poltičkoj eliti, Memorandumu… Značajno je, jer se ona suprotstavlja dominantnom ratnohuškačkom i nacionalističkom diskursu i onima koji su zatvorili oči prema zločinu i koji su istoriju lažno interpretirali“, rekao je Končar, koji smatra da će zato faktografski podaci izneti u knjizi biti značajan izvor i za istoričare.

On je ukazao na veliku odgovornost elita koje su sprovodile ili podržavale politiku srpskog nacionalizma u periodu raspada Druge Jugoslavije, koje su tad postavljale pitanje granica SFRJ.

„To je bilo aposlutno neutemeljeno. Granice koje su se vukle 1945. godine jesu one granice koje su postojale i 1918. godine, s tim što su samo u toku Drugog svetskog rata svi narodi imali pravo da izraze svoj stav hoće li živeti u toj Jugoslaviji ili neće, što nisu imali 1918. godine. Prema tome, AVNOJ-evske granice nisu administrativne, već državne granice, koje su nacije konstituisale svojom voljom, na principu samoopredeljenja”, istakao je Končar.

Dodao je da je zato otvaranje pitanja granica i vezivanja tog pitanja za rešenje društvenog poretka bilo „istorijski suludo i nedoučeno”.

„Nije slučajno zato što su se na udaru tekstova Tamare Kaliterne našli Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, Jovan Rašković, Vasilije Krestić, Vojislav Šešelj, Borislav Jović, Vojislav Koštunica, akademici koji su pisali famozni Memorandum…“, kazao je Konačar, dodavši da je govoriti kritički o tim ličnostima u tom vremenu bila izuzetno velika velika hrabrost.

Delić istine

I istoričarka Latinka Perović ocenila je da je knjiga Tamare Kaliterne važan istorijski dokument.

„Vrlo je važno što ova knjiga postoji kao delić istine zajedno sa drugim delićima te iste istine, jer to oneomogućava da lažna istorija postane totalna istorija“, ocenila je ona.

Latinka Perović kazala je da je knjiga „Ponavljači lažne istorije“ svedočanstvo o raspadu SFRJ i najvećim ratnim zločinama u Evropi počinjenim nakon Drugog svetskog rata, kao i svedočanstvo o Vukovaru, Dubrovniku, Sarajavu, Srebrenici…, odnosno o „najvećem slomu Srbije u njenoj novijoj istoriji“.

„Sve su to bile različite faze politike koju je povezalo jedinstvo političke i intelektualne elite, s jedne strane, i sa druge strane njihovo jedinstvo sa masama“, ukazala je ona.

Tribina Kaliterna 1

Ogledalo kojeg se plašimo

Novinarka Branislava Opranović ocenila je da je knjiga Tamare Kaliterne „hronologija nečasne smrti jedne zemlje i hronologiju časti i beščašća njenih građana, koja surovo precizno iznosi fakte i događaje u kojima smo svi učestvovali“.

„To je ogledalo u koje se mnogi plaše da pogledaju. Zato je ova knjiga istorijska čitanka koju bi valjalo uneti u školske klupe pred svakog đaka, kako ne bi učili iz pogrešnih knjiga i tako i oni postali ponavljači lažne istorije“, rekla je Opranović.

Predsednik NDNV Dinko Gruhonjić ocenio je da je Kaliterna najbolji novinar dokumentarista na prostorima bivše Jugoslavije i da se činjenice koje je objavila o dešavanjima tokom polsednje dve i po decenije ne mogu opovrgnuti.

„Ova knjiga je ogoljena slika naše stvarnosti, dokument jednog vremena beščašća, obeščovečenja i civilizacijske propasti jedne nacije kojoj i dalje prisustvujemo, nemoćni da se suprotstavimo“, ocenio je Gruhonjić.

Izdavači knjigu Tamare Kaliterne “Ponavljači lažne istorije” su “Cenzura” iz Novog Sada i Žene u crnom iz Beograda.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!