Svetska banka: Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu 2,6 odsto

16 Nov 2017

Srbija će sa sadašnjim rastom za 50 godina stići razvijene zemlje, sa većim za 20

Ekonomski rast Zapadnog Balkana u 2017. godini bi?e 2,6 odsto, naredne godine 3,3 odsto, a u 2019. iznosi?e 3,6 odsto, navodi se u ekonomskom izveštaju Svetske banke. Rast je bio ja?i i vo?en investicijama u Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu, a u Bosni i Hercegovini stabilan, podstaknut potrošnjom.

Ranija politi?ka kriza umanjila je rast u Makedoniji, kao i u Srbiji gde ?e, prema prognozi, zbog oštre zime koja je pogodila sektore poljoprivrede i gra?evinarstva, ove godine rast biti usporen na dva procenta.

„Uprkos ogromnoj nezaposlenosti, oko 230 hiljada radnih mesta je otvoreno u regionu u prvoj polovini ove godine što je porast od 3,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Više od polovine radnih mesta je u privatnom sektoru. Uprkos ovim rezultatima, u?eš?e radne snage ostaje izuzetno nisko. Osam i po procenata ljudi u regionu je nezaposleno. Dvoje od troje je nezaposleno duže od godinu dana“, rekla je na predstavljanju izveštaja regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Lindi Van Gelder.

Obezbe?ivanje fiskalne održivosti i dalje predstavlja prioritet za Zapadni Balkan, s obzirom na visok nivo javnog duga. U svim zemljama, osim u Srbiji, projektovan je ve?i fiskalni deficit u 2017, u odnosu na 2016. godinu. Iako su prihodi pove?ani, budžeti su i dalje preoptere?eni neproduktivnom teku?om potrošnjom, navodi se u izveštaju.

Vremenski uslovi i niže investicije usporile su rast Srbije, pa je projekcija sa po?etnih tri smanjena na dva procenta.

„Uprkos usporenom rastu, otvaranje radnih mesta je nastavljeno. Možda sporije nego prošle godine, ali ipak do juna 2017. stopa zaposlenosti je porasla za 4,3 procenta“, navodi autorka izveštaja Ekaterina Vostroknutova.

Ekonomski rast BiH u ovoj godini ?e, prema procenama Svetske banke, iznositi tri odsto. Nezaposlenost je pala za pet procentnih poena, ali je tako?e zabeležen pad aktivnosti na tržištu. Stopa nezaposlenosti od 20,5 procenata je, kako se navodi u izveštaju, još visoka, a kod mladih dostiže ?ak 45,8 procenata.

Na Kosovu se o?ekuje da ?e rast u 2017. godini porasti za 4,4 procenta. Izgledi su pozitivni, sa rastom koji ?e, prema projekcijama, dosti?i 4,8 procenata u 2018. i 2019., ali je ovaj trend podložan nepovoljnim rizicima, uklju?uju?i percepciju o politi?koj stabilnosti, kaže se u izveštaju.

O?ekuje se da ?e ekonomija u Crnoj Gori zabeležiti rast od 4,2 pocenta u ovoj godini, uz podršku robusne potrošnje doma?instava, rasta ulaganja koje predvodi izgradnja autoputa Bar-Boljare i povoljne turisti?ke sezone. Rast je stvorio radna mesta, ali su poboljšanja na tržištu rada delimi?no pokrenuta povla?enjem žena iz radne snage, navodi se u izveštaju.

Nakon duže politi?ke krize, Svetska banka projektuje da ?e se ekonomski rast u Makedoniji spustiti na 1,5 procenata u 2017. godini. Programi zapošljavanja pomogli su smanjenje stope nezaposlenosti na 22,8 procenata.

U izveštaju se upozorava da su ekonomski izgledi za Zapadni Balkan osetljivi na rizike od nesigurnosti i preokretanja politika. Iako ?e snažan rast u Evropi dati vetar u le?a regionu, stru?njaci Svetske banke upozoravaju da ?e se, sa normalizacijom globalne kamatne stope, zemlje Zapadnog Balkana suo?iti sa pove?anjem troškova zaduživanja. Da bi se rast održao, dodaje se, potrebno je smanjiti fiskalne neravnoteže i sprovesti strukturne reforme kako bi se postigao napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Srbija ?e sa sadašnjim rastom za 50 godina sti?i razvijene zemlje, sa ve?im za 20

Region Zapadnog Balkana dosti?i ?e nivo razvijenih zemalja EU za 60 godina ako raste po sadašnjim stopama od tri odsto, dok bi Srbiji za to bilo potrebno 50 godina, ali bi joj u slu?aju godišnjeg rasta od pet procenata bilo potrebno 20 godina, ocenili su danas stru?njaci Svetske banke.

Da bi se ostvario brži rast potrebno je da Srbija nastavi reforme, odnosno pove?a produktivnost i zaposlenost, kao i nivo ulaganja, a privredi stvore dodatni uslovi da postane konkurentna, re?eno je u Beogradu na predstavljanju jesenjeg ekonomskog izveštaja Svetske banke za region Zapadnog Balkana.

Prema oceni ekonomiste u Svetskoj banci Lazara Šestovi?a, najve?i izazovi u narednoj godini za vlasti ?e biti da budžet bude pod kontrolom, bez nepredvidivih velikih rashoda, nezavisno od toga da li ?e biti novog aranžmana sa MMF-om, da se pove?aju investicije države u javnom sektoru, kao i da se kontroliše da li ?e i koliko pove?ana potrošnja uve?ati uvoz i tako poništiti dosadašnje pozitivne efekte izvoza.

Kako je dodao, na budu?i rast mogu da uti?u iznos kredita koji se odobravaju privatnim preduze?ima, a koji je po?eo da pada od sredine ove godine, nakon 20 meseci neprekidnog rasta, kao i kontinuirani pad uvoza mašina u 2017.

“To nam signalizira šta bi moglo da se dešava u narednih godinu dana i to je jedan od parametara koji je uticao i na projekcije rasta u naredne dve godine i zašto je Srbija ispod proseka Balkana”, kazao je Šestovi? pojasnivši da najve?i deo rasta treba da dodje iz privatnog sektora i da je to jedan od razloga zašto je Svetska banka uzdržanija oko optimisti?nijih prognoza za Srbiju u naredne dve godine.

Problem je, kako je naveo, i što je u?eš?e države u privredi još uvek veliko, pa tako ima više od 600 preduze?a koji su u državnom vlasništvu i sva uzimaju deo javnih resursa koji bi mogli da se iskoriste za nešto drugo.

Šestovi? je ocenio i da su reforme u javnom sektoru i kod javnih preduze?a sporije od o?ekivanog, ali da ima pomaka.

Kao pozitivne primere naveo je reformu Železnica Srbije, a smatra da su najbolji kandidati za slede?i ozbiljan potez Vlade Srbije rešavanje statusa Azotare, MSK i Petrohemije.

“O?ekujemo i porast u potrošnji javnog sektora, a u kombinaciji sa rastom zarada u privatnom sektoru, doma?a potrošnja bi trebalo da se oporavi u 2018. godine”, kazao je Šestovi? navode?i da ?e to biti “glavni podsticaj za rast u narednih nekoliko godina”.

Svetska banka srednjoro?no gledano, prognozira i viši rast izvoza Srbije, ali ?e se, zbog porasta potrošnje i prihoda gradjana, deo toga preliti u uvoz.

“Neto uticaj izvoza ?e biti niži nego u prethodne tri ?etiri godine”, smatra Šestovi?.

Stru?njak Svetske banke o?ekuje i da ?e do?i i do pove?anja ubrzanja investicija.

Šestovi? je naveo da su investicije u Srbiji u proteklim godinama bile relativno male u poredjenju sa ostalim zemljama isto?ne Evrope, preciziraju?i da je postojao jaz u nivou investicija od pet do šest procentnih poena.

On o?ekuje i pove?anje kapitalnih rashoda koji su ostali na niskom nivou.

“Izvršenje investicija infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz budžeta je zabrinjavaju?e. Za devet meseci pad javnih investicija bio je 11 odsto”, kazao je Šestovi? i dodao da Sbija ima veliki broj kredita potpisan sa medjunarodnim finansijskim organizacijama, ali istovremeno i sopstveni novac iz budžeta, pa je teško shvatljivo da se nije više uradilo na primeni tih kapitalnih projekata.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva smatra da ?e privredni rast Evropske unije pomo?i i rastu bruto doma?eg proizvoda Srbije, a pozitivno ?e uticati i na privrede drugih zemalja regiona Zapadnog Balkana.

On je naglasio da za tako nešto moraju postojati pravi uslovi, zbog ?ega Srbija mora da nastavi sprovodjenje reformi.

Ndegva je istakao da srpskim vlastima treba ?estita i na dobroj kontroli u oblasti fiskalne politike, ali je nužno, kako je dodao, ubrzati reforme u oblasti javnih preduze?a.

Šef Svetske banke u Srbiji zadovoljan je dinamikom kojom se odvija restrukturiranje i privatizacija, a na kritike da je to previše sporo, odgovorio je da vlastima treba više vremena za tako složene procese.

(Slobodna Evropa / Beta)

Podelite ovu stranicu!