SVETOZAR ČIPLIĆ: Test za sposobnost manjinskih zajednica

25 Jan 2010

– Upis u poseban birački spisak i izbori za Nacionalne savete će za same nacionalne zajednice i nacionalne man…

svetozar-ciplic.jpg– Upis u poseban birački spisak i izbori za Nacionalne savete će za same nacionalne zajednice i nacionalne manjine značiti da će one, sa takvom političkom legitimacijom i autoritetom, i Srbiji obezbeđivati neposredniji pristup evropskim fondovima, potrebnim za razvoj zemlje i svake nacionalne zajednice. EU i njene države članice će, nakon ovakvih izbora, i Srbiju i sve nacionalne zajednice sa novim nacionalnim savetima videti kao ozbiljnog partnera koji će biti sposoban i da konkuriše kod fondova i same doprinesu svom razvoju- izjavio je za „Dnevnik“ ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić komentarišući značaj procesa registracije pripadnika nacionalnih manjina u poseban birački spisak, kao deo prvih neposrednih izbora za nacionalne savete koji će se održati krajem maja ili početkom juna. Na izborma koji će imati dva sistema biranja, neposredni i elektronski, pravo glasa ima 650.000 pripadnika nacionalnih manjina, a bira se 19 saveta, na devet manjinskih jezika. Biće to i prvi jedinstveni elektronski birački spisak za izbore u Srbiji.
Pripadnicima manjina poziv na upis šalju i predstavnici EU i OEBS? Kakav je odziv?
– Do sada se u poseban birački spisak nacionalnih manjina upisalo više od 102.000 pripadnika svih nacionalnih manjina. Okvirni broj koji bi nam ukazao da će svih 19 nacionalnih Nacionalnih saveta biti birano na neposrednim izborima bio bi upis 325.000 birača. Pošto su posebni birački spisakovi otvoreni do 19.marta očekujemo da ćemo imati najveći broj upisanih. Treba imati u vidu da je veliki broj prijava pristigao loklanim samouprava, ali obzirom da su tamo obučena samo dva čoveka koji imaju mogućnost da ih unesu u posebni birački spisak broj prijava je znatno veći od trenutno registrovanih birača. To znači da će svi, ili najveći deo nacionalnih saveta, biti birano na neposredan način.
Verujete da će se skoro svi Saveti birati na neposrednim izborima i da li smatrate da postoji neki problem?
– Ne, ne postoji nikakav problem s obzirom da su i neposredni i posredni, elektronski izbori predviđeni zakonom. Upisom u birački spisak svaka nacionalna zajednica posredno izražava stav kako želi da bira. Ona nacionalna zajednica u kojoj je upis više od 50 posto, pokazuje želju da ide na neposredne izbore. Bilo koji izbor bio nacionalni savet će imati i zakonsku legitimaciju, s tim što će politička uvek biti veća kod onoga ko je neposredno biran. Bez obzira na način izbora nacionalni savet ima isti korpus nadležnosti.
Iz albanske nacionalne zajednice stigla su pitanja vezana za proširenje nadležnosti nacionalnih saveta i van onoga što propisuje Evropa. Da li će se oni uključiti u ove izbore?
– Albanci su svakako podneli zahtev za formiranje nacionalnog saveta nakon donošenja zakona u septembru prošle godine. Oni su ispunili uslov od pet posto potpisa neophodnih da se otvore izbori za jedan nacionalni savet, birački spisak, a potom i izbore, i nema dileme da će se održati izbori za albanski nacionalni savet. Taj proces ne može da se zaustavi. S druge strane verujem da korpus prava koji ima svaki nacionalni savet, a on je standardizovan u međunarodnoj zajednici i EU i on je maksimum koji dozvoljava i podrazumeva manjinska samouprava. Ona treba da bude izbalalansirani instrument i institucija kojom jedna nacionalna zajednica razvija i čuva svoj nacionalni identitet i kulturu, a s druge strane ostaje dovoljno sposobna da se inkorporira, uključi u celu političku zajednicu.
Na tome inistira i EU i međunarodne i evropske organizacije?
– Tako je, reč je o jedinstvenom stavu i OEBS, EU i svih donatora ovih izbora. Sada imamo jasan pravac kojim idemo, i to je sastavni deo našeg puta ka EU, imamo pomoć na njemu, a manjinska samouprava je garantovana i Ustavom Srbije. Manjinske zajednice moraju da preuzmu odgovornost i pokažu se sposobnim da ovo što im je garantovano kroz manjinsku samoupravu mogu da iskoriste, jer umesto njih niko drugi to više ne može da radi.

Upisana samo 93 Bunjevca

Zbog čega je zapravo raspušten Nacionalni savet Bunjevaca?
– Raspušten je zbog neisunjavanja jasnih zakonskih uslova, koji kažu kada jedan nacionalnisavet ne radi po zakonu.Činjenica je da šest meseci nemaju sastav koji zakon nalaže i od 21 člana su imali aktivnih 10, dakle manje od polovine.Pritom je od više od 20.000 Bunjevaca, nažalost, samo njih 93 upisano u poseban birački spisak. Činjenica je i veliko nezadovoljstvo među pripadnicima bunjevačke nacionalne zajednice i onima koji rukovode institucijama kulture među Bunjevcima. To je sve bio razlog za sticanje zakonskih uslova za raspuštanje ovog Saveta i formiranje privremenog tela koje rukovodi i upravlja bunjevačkim Nacionalnim savetom. Verujem da će i Bunjevci sada moći da ostvare sve one vrste slobode koji su i pred ostalima, a to je pre svega upis u poseban birački spisak.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!