SVETLANA SLAPŠAK: Mast

22 Aug 2011

Smisao zatvora za ratnog zločinca nije samo to da vremenom svog života otplati druge koje je uništio; smisao je i to da niko nikada više ne mora da zna bilo šta o njemu

Ve? duže vremena pokušavam da saberem zna?enja i povežem elemente doga?aja sa srpskom crkvom i njenim kulturnim podvižnicima, zlo?incem osu?enim u Hagu i u Srbiji i njegovim pisanjem, i reakcije doma?ega bunjišta, na kojem – hvala božanstvu koje štiti moj razum – još nisam primetila pominjanje zaštite umetni?ke slobode. Kako god da sklopim i rasklopim ta zna?enja, jedno i užasavaju?e stalno iska?e: kanibalizam. Zlo?inac, autor i samobranitelj, podupiran u svojim naporima kako od ?udovišne politi?ke stranke tako i od u najboljem slu?aju zastrašuju?e ignorantskog jednog ili više popova i ?itave crkve, jer se niko od njenih pastira još nije jasno ogradio, naime u odlomku koji je dostupan i široko citiran zasniva svoju odbranu – na masti. Jedno od zgarišta, gde je žive muslimane zatvarao a zatim spaljivao, ne pokazuje naime tragove masti. Osu?eni zlo?inac, snabdeven forenzi?kim znanjem nejasnog izvora, pobedonosno dokazuje da svoje žrtve uopšte nije spaljivao, jer nisu za sobom ostavile mastan trag. Smisao zatvora za ratnog zlo?inca nije samo to da vremenom svog života otplati druge koje je uništio; smisao je i to da niko nikada više ne mora da zna bilo šta o njemu, ponajmanje da sluša ili ?ita njegovo kanibalsko podrigivanje. Nema smrtne kazne, ali ima smrti informacija o njemu, smrti zanimanja za njega, smrti sveta u kojem je mogao živeti. Ništa ne opravdava taj glas sa druge strane dobra i zla, to mljackanje kanibala koji zaklju?uje da je žrtva bila suviše mršava i da se zato „ne ra?una“. Možda uistinu ne postoji zakon koji bi osu?ivao širenje stanovišta koja propagiraju istrebljenje drugih, ali verovatno postoji relativno veliki broj pravnih postupaka, gra?anskih tužbi i prijava koje bi se morale podneti protiv svih koji su knjigu objavili, promovisali, prikazivali i javno lagali o tome da nisu znali o ?emu je re?: jer jedino ta laž baš nikako ne prolazi.

Argument nedostaju?e masti se povezuje sa ?itavom džunglom metonimija, metafora i parabola koje su uklju?ivale mast, ?varke, svinje i njihove telesne otvore me?u srpskim nacionalistima, po?ev od verbalnog sodomizma Brane Crn?evi?a pa nadalje. Grad sa nemasnim pokojnim stanovništvom je možda zaista proklet: preti mu još i prenos ostataka Ive Andri?a, koji je zabeležio samo deo grozota. Novo doba ga je uveliko prevazišlo. Savršeno perverzna ideja da se svetski pisac ondese na mesto nekih od najgnusnijih zlo?ina, da se njegova svetska slava svede na lokalno potkusturicivanje, u neposrednoj je semanti?koj a bogme i idejnoj vezi sa argumentom masti. Proslavljanje posnog, pravoslavnog Višegrada se podudara sa zlo?in?evim tekstom. I da li su na ovaj primer kulturnog kanibalizma reagovali bar oni koji su godinama sticali ugled i novac mrve?i i prežvakavaju?i delo Ive Andri?a? Naravno da ne.

Još jednom: smrtne kazne nema. Prisilnog ?utanja mora biti. Ako ga ne reguliše zakon, moraju kontrolu preuzeti gra?ani koji tu titulu zaslužuju. Pitate me možda da li treba zabraniti knjigu? Sa stanovišta nekoga ko je dvadest plodnih godina svog života utrošio i u borbu da se nijedna knjiga ne zabrani, tvrdim da da; princip umetni?ke slobode ne važi u slu?aju rata, istrebljenja, genocida, rasizma, i svih verbalnih proizvoda koji to podržavaju. Izdavanje knjige ratnog zlo?inca je zlo?in, za koji treba kazniti izdava?a i urednika, kao i sve institucije i pojedince koji su u?estvovali u promociji zlo?in?eve knjige. Višegrad, ako je to ikako mogu?no, treba spasti od Kusturice. Jer re? je ipak o istoj pri?i.

(Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!