SVETISLAV BASARA: Vremenska granica

08 Jan 2016

Ne može se poreći da je liturgija, ako se sme tako reći, otvaranje prozora ka večnosti, a ne ka zidnom kalendaru

Ne tr?ite pred rudu! Nije u pitanju nau?nofantasti?na pri?a, mada ?e u njoj biti i natruha fantastike. Danas, na drugi dan Boži?a, ponovo otvaramo temu o starom i novom kalendaru i upornom odbijanju srpske crkve (i srpskih nacionalista, ina?e listom ateista) da se crkveni kalendar upodobi svetovnom, u kom bismo slu?aju – poput ostatka sveta i ve?ine pravoslavnih zemalja – najpre proslavljali Boži?, pa tek onda Novu godinu, a ne ovako, obrnutim redosledom.

Kako stvari stoje, izgleda da ?emo mi Srbi dok je sveta i veka Boži? i ostale praznike – kako to novindžije vole da kažu – “obeležavati” po starom, kao što nam se lako moglo dogoditi – samo da nije stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca – da i svetovna posla još uvek vodimo po julijanskom kalendaru jer je takozvani gregorijanski, ako po?em niste znali, u Srbiji stupio na snagu tek 1919 godine.

Meni li?no razlika od trinaest dana uopšte ne smeta, kao što mi – dok sam živeo na bratskom pravoslavnom Kipru – uopšte nije smetalo praznovanje po novom kalendaru. To mu do?e kao vožnja levom i desnom stranom puta, trodnevno ?udo koje brzo postane nešto sasvim obi?no. Srpski crkveni oci – ili bar ve?ina njih – žestoko se protive ideji prelaska na gregorijanski kalendar zato što bi to – citiram po se?anju – izazvalo “poreme?aj u liturgijskom poretku”. Može biti da bi i izazvalo neki poreme?aj, ne poznajem dobro materiju, ali se isto tako ne može pore?i da je liturgija, ako se sme tako re?i, otvaranje prozora ka ve?nosti, a ne ka zidnom kalendaru. Ne znam odakle mi ovo, ali imam snažan utisak da bi – u slu?aju da se, recimo, Ruska pravoslavna crkva presaludumi i pre?e na gregorijanski kalendar – SPC koliko sutra u?inila isto.

Za crkvene oce, fakat, imam razumevanja; njima je konzervativnost takore?i u opisu radnog mesta, kakva bi to, kona?no, bila crkva koja bi u svemu išla ukorak sa vremenom i olako prihvatala svaku novotariju. Ali šta re?i na svojevremeni komentar Slobodana Antoni?a (i mnogih drugih) da se – opet citiram po se?anju, izvini Antoni?u ako sam nešto pobrkao – “o promeni kalendara ne sme ni misliti dok vapi krv jasenova?kih žrtava”. Iz te re?enice – da ne zalazimo u sitnija crevca – provejava, ?ini mi se, slede?a misao: mi, naprosto, ne smemo koristiti isti kalendar kao i ustaše. Dobro, de, to se da rešiti. Kalendar je stvar izbora. Ali šta da radimo sa Suncem koje ravnopravno obasjava sve na svetu, pa i naše dindušmane. I zašto, na kraju, srpskim nacionalistima smeta mogu?nost da se sa “ustašama” grani?imo u kalendaru, to jest u vremenu, a ne smeta im što se grani?imo u prostoru. Izgleda da je, brat Rus, filozof religije Vladimir Solovjov, bio poprili?no u pravi kada je napisao – i ovo citiram po se?anju – da Srbima pravoslavlje služi uglavnom da bi se razlikovali od katolika i da bi ih zbog te razlike mrzeli.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!