SVETISLAV BASARA: Strategija nekulture

30 Sep 2017

Pretpostavljam da ste već dokonali da je tema naše današnje kolumne takozvana "Strategija razvoja kulture Republike Srbije" u kojoj je naglasak - pardon, akcent - stavljen na "očuvanje srpskog jezika", koji je, je li, ugrožen, kao, uostalom, i srpska zemaljska i nedeljivost i celovitost

Ako ne znate – a verovatno ne znate – šta bi to moglo da znači “zemaljska nedeljivost i samovlasnost”, odmah ću vam prevesti na srpski – to vam je famozni “teritorijalni integritet i suverenitet”

Ako ne znate – a tek ovo nećete znati – šta znači “svetlokrug” (reč koja je bila u opticaju još u doba knjaza Miloša) i nju ću vam prevesti na srpski: to vam je “aura” ili “nimbus”. Ukoliko, međutim, reči “teritorijalni”, “integritet”, “suverenitet”, “aura” i “nimbus” latinicom, njihovim “matičnim” pismom, a ne ćirilicom, e onda radite na “rasrbljavanju” i ugrožavate srpski jezik, zbog čega je pravedno i dušepolezno da budete dodatno oporezovani.

Pretpostavljam da ste već dokonali da je tema naše današnje kolumne takozvana “Strategija razvoja kulture Republike Srbije” u kojoj je naglasak – pardon, akcent – stavljen na “očuvanje srpskog jezika”, koji je, je li, ugrožen, kao, uostalom, i srpska zemaljska i nedeljivost i celovitost. Sad će patriotska javnost bezbeli graknuti: Šta ja imam protiv toga? Za koga radim? Ko me plaća?

Patriotskoj javnosti na prvom mestu (i sastavljačima Strategije) skrećem pažnju da su najviši dometi srpske kulture – naročito u književnosti – postignuti uprkos, a ne zahvaljujući pređašnjim strategijama kulture, pa osnovano sumnjam da će tako ostati i u budućnosti. Ako smo to razrešili – pardon, apsolvirali – pređimo na drugi zamerku. Ponoviću ono što sam već više puta rekao: srpski jezik uopšte nije ugrožen, jeziku se, kao duhovnom fenomenu, kao i vidu i sluhu, ne može nauditi, ali se može rđavo videti, pogrešno čuti i mucavo pisati i govoriti.

Zato držim da bi tvorci “Strategije” bili bolje učinili da su prevideli osnivanje jednog radnog tela – u koje nipošto ne bi trebalo pripustiti lingviste – koje bi se pozabavilo izbacivanjem tuđica – naravno ne svih, ne treba ići u drugu krajnost – i standardizacijom novouspostavljenog jezikopravila. Sad će se – pretpostavljam – ponovo oglasiti patriotska javnost: Šta to treba da znači, zagrajaće! Malo mu je što su “nam” Hrvati ukrali jezik, sad hoće da pohrvati i ostatke pokradenog jezika, a možda i da nas pokatoliči. I pročaja.

Tu, nedavno, u NBS je održana i javna rasprava o Strategiji na kojoj, istini za volju, “nesaborna” mišljenja nisu (bar ne naglas) oglašena za izdaju, nego su bajagi “uzeta u obzir i razmatranje”. Ali budući da su nesaborni mislioci – ispravno – primetili da je Strategija zasnovana na našminkanim i upeglanim idejama blaženopočivših Ćosića i Ekmečića, siguran sam da će Strategija kulture Republike Srbije pre ili kasnije – kao i mnogo puta u prošlosti – biti produžetak kulturne politike nasilnim sredstvima.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!