SVETISLAV BASARA: Rađanje ekspres lonca

25 Aug 2017

Ako se možda pitate kakvu je poruku povlačenjem ambasadskog osoblja Srbija htela da pošalje Makedoniji, reći ću vam da ta poruka i nije bila upućena makedonskoj, nego domaćoj, srpskoj javnosti

Srpsko državotvorstvo i njegova diplomatija – koja je, uzgred rečeno, bila najbolja i najefikasnija dok joj šef beše Kodža Miloš – tradicionalno se zasnivaju na temeljima triju narodnih umotvorina… 1. na priči o čobančetu koje je, da bi se našalilo sa selom, svaki čas vikalo “upomoć, vuk” i koje se, kad se vuk jedne zgode zgode zaista pojavio, našlo u nebranom grožđu; 2. na skaski o istom tom čobančetu koje se naljutilo na selo, pa u znak odmazde odseklo sopstveni Crveni Ban. I – 3. Na uzrečici/poskočici/poslovici – tresla se gora, rodio se miš.

Priču, pretpostavljam, znate, ali hajde ipak da obnovimo gradivo. Pre dva-tri dana sa srpskih televizora, board kompjutera, ekrana mobilnih telefona i ringli, gromoglasno je odjeknula vest da je naše Vrhovno Državotvorstvo povuklo celokupno osoblje ambasade u Skoplju “na konsultacije”, što je, inače, postupak kome se u diplomatiji pribegava isključivo nakon objave rata, ali se – osim možda Dragomira “Bucko lazmisla” Anđelkovića – malo ko uzrujao čuvši tu vest jer je svima bilo jasno da se Vrhovno Čobanče zbog nečega naljutilo na selo i da će uskoro uslediti i obrazloženje zbog čega je odseklo Crven Ban.

Crven Ban je ovoga puta otfikaren – saopšteno je sa Visokog Mesta – zato što su “makedonske vlasti sprovodile ofanzivnu obaveštajnu delatnost” prema osoblju ambasade, a kako su je “sprovodile” i kakva je to “ofanzivna delatnost”, o tome ćemo možda saznati nešto više kada Dačić obavi “konsultacije” sa svojim kaunterpartom – domarom skopske ambasade, a do tada nije zgoreg spomenuti – mada će biti džaba krečenje – da određene službe svih država na ovom svetu sasvim legalno i legitimno “drže na oku” ambasade u svojim prestonicama, kao što, zauzvrat, i ambasade sasvim legalno i legitimno, iako doduše defanzivno, “obaveštajno” deluju prema zemljama domaćinima. Zato – između ostalog, naravno – ambasade i postoje.

Budući da je defanzivnost apsolutno nespojiva sa jurišničkom suštinom srpskog nacionalnog bića, u diplomatskim kuloarima se onomad zašuškalo da je ambasada Srbije u Skoplju povremeno malo ofanzivnije delovala prema zemlji domaćinu, pa je, verovatno, i zemlja domaćin malo ofanzivnije delovala prema ambasadi, ništa, dakle, ni novo ni čudno.

Ako se možda pitate kakvu je poruku povlačenjem ambasadskog osoblja Srbija htela da pošalje Makedoniji, reći ću vam da ta poruka i nije bila upućena makedonskoj, nego domaćoj, srpskoj javnosti, slično kao što ni namera otpravnika onog grotesknog, freskopisanog voza (kud li se dede) nije bila da Albance u Prištini ubedi da je Kosovo Srbija, nego da u to ubedi Srbe na polaznoj stanici, to jest u Beogradu. Tresla se, dakle, (po ko zna koji put) gora, rodio se miš. Nevolja je što se miš polako pretvara u ekspres lonac, a znamo da na lestvici evolucije ekspres lonac od zahuktale lokomotive deli samo jedan korak.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!