SVETISLAV BASARA: Neprirodna selekcija

16 Jul 2017

Istini za volju i narodne glavešine su čekale u redovima, ali ne za jeftini hleb, nego u redu za džakove od naroda opljačkanih deviza, za besplatne audije i mercedese, kuće na Dedinju i ostale stvari koje vole mladi - ni toga nije bilo baš za sve, samo za najjače i najsposobnije

Danas sledi nostalgi?no so?injenije u stilu emisije “Kod dva bela goluba”. Ili je možda bolje re?i “Kod dva usrana goluba”. Ne znam! Odlu?ite sami!

Elem, po?etkom davnih devedesetih, starogradske lole koje su se rano vra?ale ku?i – mislim rano ujutru – ?esto su pred pekarama naše zemlje ponosne nabasavale na velike grupe muškaraca i žena, uglavnom u poodmaklim godinama, kako u polumraku svitanja, po svakakvim kijametima, strpljivo ?ekaju da se otvore dveri pekarske, na bi li kupili takozvani “jeftini hleb” – ili se možda zvao “narodni”, zaboravio sam – u pogledu kvaliteta i sastava (mekinje, strugotina i sl.) vrlo sli?an onom kojim su liferanti-patrioti birvaktile snabdevali srpsku vojsku.

Objektivno posmatrano, ti su prizori izgledali ekstremno ?emerno ( još uvek ih ?uvam u kolektivnom pam?enju) ali sa ta?ke gledišta ?eka?a jeftinog hleba, dakle subjektivno, to su bili dostojanstveni skupovi prkošenja “nepravednim i ni?im izazvanim sankcijama”. Ono, fakat, dostojanstvo je netragom nestajalo u stampedu koje bi nastajao onoga trenutka kad bi se otvorile dveri pekara, jer, pazite, “jeftinog” (ili “narodnog”) hleba nije bilo dovoljno za sva gladna usta, pa su se – po principu prirodne – umal ne napisah “narodne” – selekcije (eh, taj Darvin) – korice hleba dokopavali isklju?ivo najja?i i najsposobniji.

Istini za volju i narodne glavešine su ?ekale u redovima, ali ne za jeftini hleb, nego u redu za džakove od naroda oplja?kanih deviza, za besplatne audije i mercedese, ku?e na Dedinju i ostale stvari koje vole mladi – ni toga nije bilo baš za sve, samo za najja?e i najsposobnije – a bilo je i takvih glavešina, Vulin na primer, koji je, kad je Rogonja doleteo sa paprenim ra?unom, pred vojnom komisijom u Bubanj Potoku strpljivo ?ekao u redu da ga upišu na spisak poginulih za otadžbinu, ali ga je komisija decidirano odbila.

A zašto, možda se pitate? Zato što se Vulin pred tom komisijom nikada nije ni pojavio, eto zašto. Pa zašto onda Vulin – možda se i to pitate – javno hvali i telali da je hteo herojski da pogine, ali da je – uprkos najboljim namerama – u tome bio spre?en iz zdravstvenih razloga? Eh, zašto! Zato što te i takve pri?e imaju odli?nu pro?u u populaciji koja je slepo poverovala – i još uvek veruje – da hleba nije imala (i nema) da jede zbog “nepravednih, ni?im izazvanih sankcija” i zavere Brisela i Vatikana, a ne zbog toga što su je do kole kože oplja?kali i upropastili oni zbog ?ijih su basnoslovnih brljotina sankcije i uvedene. A zašto… Nema kraja raznim “zašto”, zato se tokom vikenda odmorite, budite sre?ni što ste preživeli još jednu nedelju i što su centri za socijalni rad subotom i nedeljom ne rade.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!