Sveti oganj stigao na ruski pogon

17 Apr 2015

Ko je ruski milijarder koji je pomogao dolazak u Srbiju Blagodatnog ognja i zašto je ovaj događaj imao i notu više od crkvene, pitanja su nakon velike pompe koja je pratila ovu ceremoniju

Ko je ruski milijarder koji je pomogao dolazak u Srbiju Blagodatnog ognja i zašto je ovaj doga?aj imao i notu više od crkvene, pitanja su nakon velike pompe koja je pratila ovu ceremoniju. Dok neki smatraju da je sve posredno finansirao državni vrh Rusije, drugi tvrde da o mešanju politike nema ni govora.

Prvi put od patrijarha Germana plamen sa Hristovog groba u Jerusalimu uo?i Uskrsa stigao je u Srbiju.

“Ideja je bila da Blagodatni oganj, koji je jedna velika svetinja, do?e do što ve?eg broja ljudi. Mi, na žalost, do sada nismo imali finansijskih mogu?nosti da to u?inimo. Pa smo sada uspeli uz pomo? dobrotvornih fondova koji pomažu Rusku pravoslavnu crkvu”, kaže za RSE advokat Goran Petronijevi?, jedan od inicijatora ovog doga?aja.

On objašnjava da je finansijer Fond Svetog Vasilija Velikog, ?iji osniva? je ruski milijarder Konstantin Malofejev, a da su organizatori Srpska pravoslavna crkva, vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Medija centar Nogina i Kurinoja – Ruski ekspres iz Beograda.

Da li je posle više bezuspešnih pokušaja proteklih decenija da i vernici u Srbiji Uskrs proslave uz plamen koji kod hriš?ana ima sveti zna?aj, jer simbolizuje vaskrsenje Hrista, bilo potrebno da taj poduhvat plati neko sa upitnom biografijom, pitanje je koje postavlja deo doma?e javnosti.

Andrej Šari, urednik u Ruskom servisu RSE, smatra da je politika umešala svoje prste.

“Zbog toga što ?e predsednik Srbije do?i 9. maja u Moskvu, gde ?e dovesti i srpsku vojsku koja ?e u?estvovati na paradi povodom Dana pobede. Sve u cilju da se pokaže da Rusija nije baš sama, da još ima Srbiju koja je podržava na me?unarodnoj sceni. A zauzvrat bra?a Srbi dobijaju svetu vatru iz Jerusalima. I svi su zadovoljni, niko ne?e pitati odakle novac za to”, kaže Šari.

Pojedini mediji pišu da je Malofejev blizak sa Vladimirom Putinom, pa i da je to dokaz da je dolazak Blagodatnog ognja finansiran po direktnom nalogu ruskog predsednika.

“Verujem da ?e taj plamen, kao nikada do sada, na potpuno o?igledan na?in srpskom narodu pokazati istinu da svetlost dolazi sa istoka, svetlost istinskog života, moralne ?istote i duhovnosti”, saopštio je izme?u ostalog Malofejev ovim povodom.

Goran Petronijevi? ne zna koliko je sve koštalo.

“Najve?i trošak u svemu tome je pla?anje privatnog aviona od Tel Aviva do Beograda. Najbitnije pitanje zaista je zbog ?ega to nismo mogli sami da organizujemo. Kako nas nije sramota da nemamo nekoga, nekog dobrotvora, ko ?e to da plati. A politi?ke implikacije, uvla?enje u hladnoblokovske ratove, su obi?ne gluposti. Sve i svašta sam ?uo ovih dana, stvarno ne znam zašto se tako pri?a”, kaže Petronijevi?.

Darodavci novope?eni bogataši

Dok se ne na?u doma?i donatori koji bi organizovali ovakve doga?aje, kao što se to radi u Gr?koj i Rusiji, bi?e prisutne i kontroverze jer ostaje dilema ko pla?a i zbog ?ega.

Andrej Šari podse?a da se Malofejev ne razlikuje od ve?ine novope?enih ruskih biznismena, ali i skre?e pažnju na detalj iz njegove novije biografije.

“Pre godinu dana postalo je poznato da Malofejev finansira separatiste na istoku Ukrajine. Zna se da su neki od tih proruskih dobrovoljaca finansirani direktno od njegovih firmi, a preko fondacija koje su sada dovezle sveti plamen u Beograd,” kazao je Šari.

Darodavci Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno od devedesetih na ovamo, osim dugogodišnjih vernika bili su i novope?eni bogataši, biznismeni sumnjivih biografija, ali i neki od vo?a u ratovima devedesetih koji su izdašnim donacijama preko no?i pokušali da operu svoje grehe.

Staro je pravilo, kaže verski analiti?ar Živica Tuci?, da Crkva ne može od svakoga da primi novac.

“Katkada kada se primi dar i ne zna se potpuno ko je taj ?ovek. Ali Crkva mora u tome da bude oprezna i da uvek preispita ko je darodavac. Dar mora da je na ?ist na?in zara?en i da ne služi za li?nu promociju”, objašnjava Tuci?.

U pri?i oko Blagodatnog ognja o?itavala se i još jedna dimenzija od kada je saopšteno da stiže u Srbiju. Opšta pompa, ina?e suprotna crkvenim normama i skromnosti koju propoveda pravoslavlje, bila je o?igledna. Mediji su iz sata u sat izveštavali o svetom plamenu koji prati državno-crkvena delegacija, po dolasku do Hrama Svetog Save preuzeo ga je patrijarh Irinej, a zajedno sa vernicima, uz postrojenu vojnu gardu, uo?i uskršnje liturgije do?ekao i predsednik Srbije Tomislav Nikoli?.

Tako je jedan lep doga?aj, smatra Živica Tuci?, izašao iz crkvenih okvira.

“Time je u?injeno da je predsednik bio sastavni deo tog ceremonijala. To, u samom do?eku, sigurno nije bilo primereno ovom trenutku. Pretpostavljam da ?e, ako plamen iz Jerusalima bude dolazio i ubudu?e, biti organizovano da se tome ne daje politi?ka dimenzija”, kaže Tuci?.

Komentarišu?i dolazak Blagodatnog ognja i njegovo prenošenje u zemlje regiona, Željko Tomovi?, zastupnik kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, rekao je za RSE da se radi o novini koja ?e svakako imati uticaj na vernike.

“Nadam se da to nije postavljanje neke nove pravoslavne geopolitike ili bilo koje druge vjerske politike koja bi imala nekog globalnog zna?aja. To bi zbilja bilo nešto što nema veze ni sa Jerusalimom ni sa vjerom”, kazao je Tomovi?.

Nakon što je primljen u Beogradu, Blagodatni oganj odaslat je u pravoslavne crkve i manastire širom bivše Jugoslavije gde su uz njegov plamen vernici do?ekali Uskrs. U BIH u Republiku Srpsku, na Kosovo, u Hrvatsku i Crnu Goru.

To pokazuje, smatra Živica Tuci?, koliki je zna?aj dat ovom doga?aju.

“Kao da je to bio pokušaj jedne nacionalne homogenizacije. Jedno isticanje da je Crkva ta koja drži sve prostore gde žive Srbi, pravoslavci, na okupu”, zaklju?uje Tuci?.

Blagodatni oganj po dolasku u Srbiju predat je manastiru Gra?anica, Pe?koj patrijaršiji, manastirima De?ani i Sopo?ani, hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, Cetinjskom manastiru i podgori?kom Hramu Hristovog vaskrsenja, kao i Sabornom hramu Svete Trojice u Pakracu.

(Zoran Glavonji?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!