Svenka Savić: Univerzitet rigidan prema rodno osetljivom jeziku

21 Feb 2014

Kroz jezik se manifestuje i diskriminacija prema ženama

Lingvistkinja Svenka Savi? ocenila je danas da su institucije koje treba da budu nosioci promena, kada je u pitanju upotreba rodno osetljivog jezika, veoma ?esto “najrigidnije”, poput univerziteta.

Svenka Savi? je na tribini povodom Dana maternjeg jezika na Filozofskog fakultetu u Novom Sadu kazala da je upotreba rodno oseljivog jezika potrebna jer jezik menja svest jednog parijarhalnog društva.

Ona je navela da država ne pruža podršku Odboru za standardizaciju srpskog jezika, ?ime demonstrira nedostatak brige za jezik. Svenka Savi? se založila da rodno osetljiv jezik mora da bude normiran u srpskom jeziku.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov ocenila je da se u jeziku zakonskih i drugih propisa nedovoljno upotrebljava rodno osetljiv jezik, a još manje u komunikaciji. “Rešenje je u rukama žena. Njih je sve više na javnim funkcijama i na mestima odlu?ivanja pa od njih zavisi da li ?emo i koliko ?emo imati rodnu perspektivu u jeziku”, kazala je Danica Todorov.

Prema njenim re?ima, upotreba rodno osetljivog jezika može se regulisati zaštitnim mehanizmima i delovanjem andtidiskriminacionih tela. “Kroz upotrebu rodno neosetljivog jezika ogleda se i diskriminacija u našem društvu. Recimo, kroz nazive zanimanja: uvreženo je da se kaže profesor isklju?ivo u muškom rodu, a ?ista?ica isklju?ivo u ženskom rodu”, navela je Todorov.

Lektorka u dnevnom listu “Danas” Marjana Stevanovi? kazala je da treba poštovati “zlatno pravilo kongruencije” u srpskom jeziku, koje nalaže da se imenica i glagol moraju slagati u rodu. “Veoma je sporna teza da je muški rod neutralan. Upotrebom isklju?ivo muškog roda smanjuje se vidljivost žena”, kazala je Stevanovi?eva.

Asistentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov ocenila je da je, kada je upotreba rodno osetljivog jezika u medijima u pitanju, situacija danas mnogo bolja nego pre nekoliko godina. Prema njenim re?ima, Radio-televizija Vojvodine doslednije koristi rodno osetljiv jezik od Radio-televizije Srbije.

Ombudsman: U?iti i jezike nacionalnih manjina

ombudsmanInstitucija pokrajinskog ombudsmana založila se danas da se u?enicima srpske nacionalnosti ponudi mogu?nost u?enja jezika nacionalnih manjina u multietni?kim sredinama.

“Paradoksalno zvu?i ?injenica da je u Vojvodini mogu? upis u?enika u bilingvalna odeljenja na engleskom, nema?kom, francuskom i nema?kom jeziku, a da ne postoje takva odeljenja na primer na ma?arskom, slova?kom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom ili drugom jeziku koji je u službenoj upotrebi na teritoriji odre?ene jedinice lokalne samouprave”, navodi se u saopštenju za javnost.

Ombudsman se u saopštenju povodom obeležavanja Me?unarodnog dana maternjeg jezika založio i za promenu metodike nastave srpskog jezika kao nematernjeg jezika.

Ombudsman je naveo i da, prema istraživanja, postoji velika socijalna distanca izmejdu u?enika razli?ite nacionalnosti, koja je uzrokovana nepoznavanjem jezika, kako srpskog jezika kao službenog, tako i jezika koji je dominantno prisutan u odre?enim lokalnim sredinama, odnosno jezika koji su pored srpskog tako?e u službenoj upotrebi.

“Vršnja?ke grupe se me?usobno odvajaju uglavnom zbog jezika kojim govore, a na taj na?in i prema nacionalnoj pripadnosti”, piše u saopštenju.

LSV: Omogu?iti poslanicima da se obra?aju na maternjem jeziku

LSVRepubli?ki poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) kritikovali su danas ?injenicu da se u Skupštini Srbije poslanici mogu obratiti samo na srpskom jeziku, a ne i na jezicima nacionalnih manjina.

Poslanik Karolj ?izik rekao je na konferenciji za novinare povodom Dana maternjeg jezika da je u Skupštini Vojvodine mogu?e govoriti na šest jezika, dok u Skupštini Srbije to nije mogu?e.

“Maternji jezik je u krizi i mi se borimo za održavanje te višejezi?nosti i za negovanje kulture, jer znamo da bez jezika nema kulture, a bez kulture nema nacije”, naveo je ?izik.

Republi?ka poslanica Olena Papuga kazala je da se obrazovanju na maternjem jeziku u Srbiji ne pridaje velika pažnja, što dovodi do ubrzane asimilacije manjina.

Ona je podsetila i da je u Skupštini Srbije u više navrata ukazivala da pripadnici nacionalnih zajednica nemaju udžbenike na svojim jezicima za predmete koje slušaju u redovnom obrazovanju.

“Te niskotiražne udžbenike, kako se još zovu, može da izdaje samo Zavod za izdavanje udžbenika, a izdaju se samo ako postoje sredstva. Me?utim, u budžetu Srbije, u delu namenjenom obrazovanju, ne postoji razdeo za niskotiražne udžbenike”, kazala je Papuga.

Prema njenim re?ima, problemi su po?eli kada je centralizovan Zavod za izdavanje udžbenika.

“Nikada nije bilo ovakvih problema kada je Vojvodina, do ukidanja pune autonomije, imala svoj Zavod za izdavanje udžbenika u Novom Sadu”, kazala je Olena Papuga.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!