Svenka Savić: Univerzitet rigidan prema rodno osetljivom jeziku

21 Feb 2014

Kroz jezik se manifestuje i diskriminacija prema ženama

Lingvistkinja Svenka Savić ocenila je danas da su institucije koje treba da budu nosioci promena, kada je u pitanju upotreba rodno osetljivog jezika, veoma često “najrigidnije”, poput univerziteta.

Svenka Savić je na tribini povodom Dana maternjeg jezika na Filozofskog fakultetu u Novom Sadu kazala da je upotreba rodno oseljivog jezika potrebna jer jezik menja svest jednog parijarhalnog društva.

Ona je navela da država ne pruža podršku Odboru za standardizaciju srpskog jezika, čime demonstrira nedostatak brige za jezik. Svenka Savić se založila da rodno osetljiv jezik mora da bude normiran u srpskom jeziku.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov ocenila je da se u jeziku zakonskih i drugih propisa nedovoljno upotrebljava rodno osetljiv jezik, a još manje u komunikaciji. “Rešenje je u rukama žena. Njih je sve više na javnim funkcijama i na mestima odlučivanja pa od njih zavisi da li ćemo i koliko ćemo imati rodnu perspektivu u jeziku”, kazala je Danica Todorov.

Prema njenim rečima, upotreba rodno osetljivog jezika može se regulisati zaštitnim mehanizmima i delovanjem andtidiskriminacionih tela. “Kroz upotrebu rodno neosetljivog jezika ogleda se i diskriminacija u našem društvu. Recimo, kroz nazive zanimanja: uvreženo je da se kaže profesor isključivo u muškom rodu, a čistačica isključivo u ženskom rodu”, navela je Todorov.

Lektorka u dnevnom listu “Danas” Marjana Stevanović kazala je da treba poštovati “zlatno pravilo kongruencije” u srpskom jeziku, koje nalaže da se imenica i glagol moraju slagati u rodu. “Veoma je sporna teza da je muški rod neutralan. Upotrebom isključivo muškog roda smanjuje se vidljivost žena”, kazala je Stevanovićeva.

Asistentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov ocenila je da je, kada je upotreba rodno osetljivog jezika u medijima u pitanju, situacija danas mnogo bolja nego pre nekoliko godina. Prema njenim rečima, Radio-televizija Vojvodine doslednije koristi rodno osetljiv jezik od Radio-televizije Srbije.

Ombudsman: Učiti i jezike nacionalnih manjina

ombudsmanInstitucija pokrajinskog ombudsmana založila se danas da se učenicima srpske nacionalnosti ponudi mogućnost učenja jezika nacionalnih manjina u multietničkim sredinama.

“Paradoksalno zvuči činjenica da je u Vojvodini moguć upis učenika u bilingvalna odeljenja na engleskom, nemačkom, francuskom i nemačkom jeziku, a da ne postoje takva odeljenja na primer na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom ili drugom jeziku koji je u službenoj upotrebi na teritoriji određene jedinice lokalne samouprave”, navodi se u saopštenju za javnost.

Ombudsman se u saopštenju povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika založio i za promenu metodike nastave srpskog jezika kao nematernjeg jezika.

Ombudsman je naveo i da, prema istraživanja, postoji velika socijalna distanca izmejdu učenika različite nacionalnosti, koja je uzrokovana nepoznavanjem jezika, kako srpskog jezika kao službenog, tako i jezika koji je dominantno prisutan u određenim lokalnim sredinama, odnosno jezika koji su pored srpskog takođe u službenoj upotrebi.

“Vršnjačke grupe se međusobno odvajaju uglavnom zbog jezika kojim govore, a na taj način i prema nacionalnoj pripadnosti”, piše u saopštenju.

LSV: Omogućiti poslanicima da se obraćaju na maternjem jeziku

LSVRepublički poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) kritikovali su danas činjenicu da se u Skupštini Srbije poslanici mogu obratiti samo na srpskom jeziku, a ne i na jezicima nacionalnih manjina.

Poslanik Karolj Čizik rekao je na konferenciji za novinare povodom Dana maternjeg jezika da je u Skupštini Vojvodine moguće govoriti na šest jezika, dok u Skupštini Srbije to nije moguće.

“Maternji jezik je u krizi i mi se borimo za održavanje te višejezičnosti i za negovanje kulture, jer znamo da bez jezika nema kulture, a bez kulture nema nacije”, naveo je Čizik.

Republička poslanica Olena Papuga kazala je da se obrazovanju na maternjem jeziku u Srbiji ne pridaje velika pažnja, što dovodi do ubrzane asimilacije manjina.

Ona je podsetila i da je u Skupštini Srbije u više navrata ukazivala da pripadnici nacionalnih zajednica nemaju udžbenike na svojim jezicima za predmete koje slušaju u redovnom obrazovanju.

“Te niskotiražne udžbenike, kako se još zovu, može da izdaje samo Zavod za izdavanje udžbenika, a izdaju se samo ako postoje sredstva. Međutim, u budžetu Srbije, u delu namenjenom obrazovanju, ne postoji razdeo za niskotiražne udžbenike”, kazala je Papuga.

Prema njenim rečima, problemi su počeli kada je centralizovan Zavod za izdavanje udžbenika.

“Nikada nije bilo ovakvih problema kada je Vojvodina, do ukidanja pune autonomije, imala svoj Zavod za izdavanje udžbenika u Novom Sadu”, kazala je Olena Papuga.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!