SVENKA SAVIĆ: Rođendan romologa Trifuna Dimića

01 mar 2019

Sećanja na prerano preminulog, najznačajnijeg romologa mlađe generacije

Da je ova godina prestupna, danas bi bio 29. februar – dan kada je rođen Trifun Dimić 1956. godine – naš najznačajniji romolog mlađe generaacije. Obeležavanje njegovog rođendana je naša obaveza: da se sećamo svega što je učinio za svoju romsku zajednicu, a ta nam se prilika pruža, eto, retko.

Prerano smo ga izgubili da bismo još za života mogli proceniti njegov značaj za razvoj romologije u Srbiji.

Danas, nakon 18 godina od smrti (2001) u Novom  Sadu, možemo se zapitati

Na čemu bi nam Trifun Dimić bio zahvalan, a šta bi nam zamerio?

Mislim da bi nam bio zahvalan na čuvanju sećanja na njega i na njegovo delo koje ostvarujemo na mnogo načina u kontinuitetu jedne dekade: naziv ulica u njegovom rodnom mestu (Gospođinci) i u mestu u kojem je živeo najduže (Novi Sad); njegovo ime nosi odeljenje Gradske biblioteke u jednom delu Novog Sada (Šangaju). Zavod za kulturu Vojvodine u kontinuitetu neguje sećanje na njega preko nekoliko aktivnosti: Memorijala Trifuna Dimića; štampanja knjiga njemu u čast (Trifun Dimić romolog i zbirku njegovih pesama), a nastavili su štampanje njegovih časopisa: Most, Romologija, Alav e Rromengo.

Posebno bi bio ponosan, verujem, što je na osnovu njegovog prevoda na romski jezik njegov sunarodnik i prijatelj Zoran Mulić komponovao Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog (izvedeno na Miholjdan 12. oktobra 2010. u Almaškoj crkvi u Novom Sadu). U Školi romologije na Univerzitetu u Novom Sadu svake godine jedno od predavanja je posvećeno Trifunu Dimiću romologu, koje vodi njegova dugogodišnja saradnica u Zavodu Olivera Marinkov.

Šta bi nam Trifun zamerio?

Što nismo našli dobre naslednike da nastave sve one aktivnosti koje je on započeo i paralelno „gurao“ dok ga srce nije izdalo. Pre svega mislim ovde na njegov prevodilački rad. Zato je važno da sve ono što je bio njegov ulog u prevođenju na romski jezik jače obznanimo, a onda analiziramo i zaključimo koji je sve doprinos njegovih prevoda standardizaciji romskog jezika (gurbetskog dijalekta). Preštampani njegovi prevodi objedinjeni u jednoj publikacijii dobar su izazov za razgovor o doprinosu pojedinca standardizaciji romskog jezika kod nas.

Rad na obrazovanju nije završen. Trifun je napravio nastavni plan i program za predmet Jezik i nacionalna kultura Roma (1996), održao brojne seminare za nastavnike romskog jezika u Vojvodini. Nastavili smo učenje romskog jezika kao izbornog predmeta u osnovnim školama u Vojvodini, ali se broj škola i broj nastavnika smanjuje, suprotno očekivanju Trifuna da će njih biti sve više i da će oni postajati sve obrazovaniji, odnosno da će više škola u celoj Srbiji otvoriti mogućnost za učenje romskog jezika svima.

Kada je reč o nastavku rada na romologiji – izneverili smo ga na mnogo načina: i nakon 18 godina od njegove smrti ta naučna disciplina nije još uvek zaživela u akademskoj sredini na državnim univerzitetima u Srbiji, tamo gde se obrazuju akademski kadrovi.

Ali, ono što je on radio kao romolog jeste danas osnovna literatura u alternativnim kursevima (kao što je i Škola romologije) u mnogim sredinama u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, posebno na Visokoj školi za stručno usavršavanje vaspitača (u Vršcu).

Trifun Dimić je odlično otpočeo pisanje (i štampanje) udžbenika za osnovnu školu (Bukvar na romskom jeziku, Pismenia), ali za sada nema tim naslednika u tom započetom poslu.

Ukratko, od svih poslova koje je jedan čovek nosio u ovoj zajednici nekoliko decenija, sada više nije dovoljno ni 10 obrazovanih mladih Roma i Romkinja koji su na tim poslovima angažovani da ga naslede. Potrebno je da ih bude još više da završe poslove koje je samouki Trifun Dimić tako dobro počeo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!