SVENKA SAVIĆ: Ne očekujte da rađamo, rađamo, za naciju, za količinu…

08 mar 2019

"Partizanke su zaboravljene danas, one koje su dale živote za ovu našu sadašnjost"

Početkom 20. veka žene su se borile za pravo glasa, pravo na imovinu, pravo na rad – da postanu vidljive u društvu koje grade zajedno sa muškarcima. Na krilima njihove borbe mi danas uživamo ta prava (koja su nam ugrožena i nadalje).

Konstanta je društva da se od žena očekuje rađanje, rađanje, za naciju, za  količinu…

Polovinom 20. veka žene su ovoj listi dodale i pravo na planiranje porodice i sva druga prava koja proizlaze iz Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (1948). Mnoga od tih prava nismo uspele do danas da ostvarimo ili sačuvamo.

Krajem 20. veka se pokazuju novi oblici neravnopravnosti žena sa muškarcima u društvu, a najvažnija su da trpe različite oblike nasilja: fizičkog, psihičkog, ekonomskog….

U skoro dve decenije  21. veka lista neravnopravnosti različitih grupa žena svih boja kože i svih društvenih statusa proširena je dramatično: žene koje umiru od gladi i žeđi, zajedno sa svojom decom, one koje nemaju svoju domovinu (koje su izbeglice), one koje su ubijene…

Konstanta je društva da se od žena očekuje rađanje, rađanje, za naciju, za  količinu…

I sada prisustvujemo paradoksu. Nikada koliko danas nije pisano o značajnom doprinosu žena razvoju društva u različitim domenima “naše” elite: u politici,  umetnosti, nauci, obrazovanju, sportu, vojsci, policiji (i ostalim društvenim okvirima) – stvorena je “naša” ženska elita.

I nadalje je konstanta društva da se od žena očekuje rađanje, rađanje, za naciju, za  količinu…

A nikada nije bilo jasnije da su one tim svojim vrhunskim dostignućima manipulisane u okviru ustaljene šeme patrijarhalnog društva (dekanka jednog fakulteta podjednako radi kriminalne radnje koliko i neki dekani u Srbiji; ministarka podjednako priča šarena obećanja, koliko i onaj ko državom upravlja). Doprinosi žena sada bivaju  glorifikovani u okviru postojećeg političkog okvira, pa su među (“naše”) znamenite žene Srbije ubrojane one koje ubijaju svoje suparnice (supruga Miloša Obrenovića), ili Mileva (Marić) Anjštaj, koja nije napisala ni jedan naučni rad, ili one koje su učestvovale u radu Velike skupštine 1918. (tih nekoliko dana koliko je trebalo) da pomognu jednoj od partija da bude dominantna.

Partizanke su zaboravljene danas, one koje su dale živote za ovu našu sadašnjost.

Ne očekujte da rađamo, rađamo, za naciju, za količinu…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!