Svaka zemlja imala je veću korist nego štetu od članstva u EU

01 Apr 2011

Međak je na panel diskusiji “Konkurentnost privrede Vojvodine” rekao da je, pored ekonomskog razvoja, najveća prednost svake zemlje članice što ima priliku da ravnopravno sa drugim članicama učestvuje u donošenju odluka i time štiti državne interese. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić rekao da Srbija iz pretpristupnih fondova EU od 2007. godišnje dobija oko 200 miliona evra i da bi do kraja 2013. ukupno na trebala da dobije 1,4 milijardu evra.

Svaka evropska zemlja imala je ve?u korist nego trošak od ?lanstva u Evropskoj Uniji i iz tog razloga nijedna zemlja do sada iz nje nije istupila, izjavio je danas pomo?nik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Vladimir Me?ak.
Me?ak je na panel diskusiji “Konkurentnost privrede Vojvodine” u Novom Sadu rekao da je, pored ekonomskog razvoja, najve?a prednost svake zemlje ?lanice što ima priliku da ravnopravno sa drugim ?lanicama u?estvuje u donošenju odluka i time štiti državne interese.
“Nema tog luksuza da države iz Evrope ne postanu jednog dana ?lanice EU, jer se odluke u tom slu?aju donose mimo vas. Drugi razlog je ekonomski razvoj, jer se sve zemlje beleže duplo ve?i stepen rasta po sticanju ?lanstva”, naveo je Me?ak.
Dodao je da je tre?a korist od ?lanstva proces promene unutar svake države po kriterijumima EU, što je ?ini boljom i ure?enijom nego što je bila, a to se najbolje vidi na primeru institucija koje su u Srbiji formirane tokom poslednjih deset godina. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Miri? rekao da Srbija iz pretpristupnih fondova EU od 2007. godišnje dobija oko 200 miliona evra i da bi do kraja 2013. ukupno na trebala da dobije 1,4 milijardu evra.
“Sticanjem statusa kandidata, što pretpostavljamo da ?e se destiti do kraja godine, Srbiji bi se otvorile još tri nove komponente za dobijanje sredstava od EU, a to su regionalni i ruralni razvoj i razvoj ljudskih resursa”, rekao je Miri?.
Prema njegovim re?ima, sredstva iz te tri komponente Srbija bi mogla da po?ne da dobije 2013. godine, zbog ?ega je odlu?eno da se sistem gradi ve? sada, a ne kada zemlja dobije status kandidata.
Dr Vladimir Medovi? sa Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) rekao je da u svesti gra?ana Srbije postoji bojazan da bi ?lanstvom u EU zemlje mogla da izgubi deo svog nacionalnog i kulturnog identita.
Uz ocenu da u situaciji kada je društvo podeljeno po mnogim pitanjima sitne stvari mogu da odlu?e, Medovi? je kao najbanalnije primere naveo opasnost od zabrane pe?enja rakije i popularnih svinjokolja.
“To jesu neracionalne stvari, ali se u prošlosti pokazalo da se u državama kandidatima koriste u kampanjama”, ocenio je on.
Dodao je da je jedna od krupnijih neracionalnih stvari i ?injenica da Srbija ni nakon godinu i po dana od odbravanje kredita od milijardu evra nije postigla dogovor sa Rusijom o na?inu potrošnje, dok u isto vreme od EU svake godine zemlja dobija 200 miliona evra bespovratnih sredstava.
U?esnici današnjeg panela su se složili da Srbija ima realne šanse da do kraja godine stekne status kandidata za ?lanstvo u EU, ako do oktobra usvoji set sistemskih zakona i uznapreduje u reformi pravosu?a, jer je ve?ina primedbi Evropske komisije politi?ke prirode.
Dvodnevni panel organizovali su Centar za strateško ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS“ i Pokrajinski sekretarijat za informacije, sa ciljem da se novinari i ekonomski stru?njaci razgovaraju o temama makroekonomskih kretanja, konkurentnosti doma?e privrede, stanja fizi?ke, poslovne i obrazovne infrastrukture.

(Atunomija)

Podelite ovu stranicu!