Svaka zemlja imala je veću korist nego štetu od članstva u EU

01 Apr 2011

Međak je na panel diskusiji “Konkurentnost privrede Vojvodine” rekao da je, pored ekonomskog razvoja, najveća prednost svake zemlje članice što ima priliku da ravnopravno sa drugim članicama učestvuje u donošenju odluka i time štiti državne interese. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić rekao da Srbija iz pretpristupnih fondova EU od 2007. godišnje dobija oko 200 miliona evra i da bi do kraja 2013. ukupno na trebala da dobije 1,4 milijardu evra.

Svaka evropska zemlja imala je veću korist nego trošak od članstva u Evropskoj Uniji i iz tog razloga nijedna zemlja do sada iz nje nije istupila, izjavio je danas pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Vladimir Međak.
Međak je na panel diskusiji “Konkurentnost privrede Vojvodine” u Novom Sadu rekao da je, pored ekonomskog razvoja, najveća prednost svake zemlje članice što ima priliku da ravnopravno sa drugim članicama učestvuje u donošenju odluka i time štiti državne interese.
“Nema tog luksuza da države iz Evrope ne postanu jednog dana članice EU, jer se odluke u tom slučaju donose mimo vas. Drugi razlog je ekonomski razvoj, jer se sve zemlje beleže duplo veći stepen rasta po sticanju članstva”, naveo je Međak.
Dodao je da je treća korist od članstva proces promene unutar svake države po kriterijumima EU, što je čini boljom i uređenijom nego što je bila, a to se najbolje vidi na primeru institucija koje su u Srbiji formirane tokom poslednjih deset godina. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić rekao da Srbija iz pretpristupnih fondova EU od 2007. godišnje dobija oko 200 miliona evra i da bi do kraja 2013. ukupno na trebala da dobije 1,4 milijardu evra.
“Sticanjem statusa kandidata, što pretpostavljamo da će se destiti do kraja godine, Srbiji bi se otvorile još tri nove komponente za dobijanje sredstava od EU, a to su regionalni i ruralni razvoj i razvoj ljudskih resursa”, rekao je Mirić.
Prema njegovim rečima, sredstva iz te tri komponente Srbija bi mogla da počne da dobije 2013. godine, zbog čega je odlučeno da se sistem gradi već sada, a ne kada zemlja dobije status kandidata.
Dr Vladimir Medović sa Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) rekao je da u svesti građana Srbije postoji bojazan da bi članstvom u EU zemlje mogla da izgubi deo svog nacionalnog i kulturnog identita.
Uz ocenu da u situaciji kada je društvo podeljeno po mnogim pitanjima sitne stvari mogu da odluče, Medović je kao najbanalnije primere naveo opasnost od zabrane pečenja rakije i popularnih svinjokolja.
“To jesu neracionalne stvari, ali se u prošlosti pokazalo da se u državama kandidatima koriste u kampanjama”, ocenio je on.
Dodao je da je jedna od krupnijih neracionalnih stvari i činjenica da Srbija ni nakon godinu i po dana od odbravanje kredita od milijardu evra nije postigla dogovor sa Rusijom o načinu potrošnje, dok u isto vreme od EU svake godine zemlja dobija 200 miliona evra bespovratnih sredstava.
Učesnici današnjeg panela su se složili da Srbija ima realne šanse da do kraja godine stekne status kandidata za članstvo u EU, ako do oktobra usvoji set sistemskih zakona i uznapreduje u reformi pravosuđa, jer je većina primedbi Evropske komisije političke prirode.
Dvodnevni panel organizovali su Centar za strateško ekonomska istraživanja „Vojvodina-CESS“ i Pokrajinski sekretarijat za informacije, sa ciljem da se novinari i ekonomski stručnjaci razgovaraju o temama makroekonomskih kretanja, konkurentnosti domaće privrede, stanja fizičke, poslovne i obrazovne infrastrukture.

(Atunomija)

Podelite ovu stranicu!