Sva obećanja Donalda Trampa

12 Nov 2016

Hoće li predsednik Tramp ispunjavati sve ono što je obećavao kandidat Tramp? Po nekim pitanjima je već ublažio svoju retoriku, ali su najave bile toliko bombastične, da će neke možda i morati da ispuni. Evo pregleda

Slobodna trgovina

America First – za Trampa je njegova sopstvena zemlja u prvom planu. Kako bi ojačao američku ekonomiju, on zastupa protekcionističku politiku. Želi da zatvori SAD za stranu robu i smatra da je slobodna trgovina loša.
Shodno tome, Tramp hoće ponovo da pregovara o severnoameričkom Sporazumu o slobodnoj trgovini NAFTA sa Kanadom i Meksikom ili da od njega potpuno odustane. Iz ugovora o Transatlantskom trgovinskom paktu TTP, oko koga su pregovori okončani pre godinu dana, Tramp želi definitivno da se povuče. Osim toga on bi da uvede carinu, kako bi preduzeća zaustavio u tome da svoju proizvodnju izmeštaju u inostranstvo da bi je onda – bez plaćanja carine – mogli da uvezu u zemlju.

Migracija

U planu za prvih sto dana na funkciji predsednika, Tramp je najavio da će početi sa „ubrzanom deportacijom dva miliona ilegalnih imigranata”. „Onome ko bude deportovan iz SAD pa ponovo ilegalno uđe u zemlju preti kazna od najmanje dve godine zatvora”, rekao je Tramp. Već za prvi dan na funkciji, Tramp je najavio obustavljanje useljavanja iz „terorizmu sklonih regiona” i generalno pooštravanje bezbednosnih provera za useljenike. Tramp je takođe zatražio da se useljavanje muslimana u zemlju generalno više – ne dozvoljava.

Meksiko

„Ako nemamo granicu, onda nemamo državu”, rekao je Donald Tramp u jednom promotivnom spotu u predizbornoj kampanji. On je situaciju na granici sa Meksikom uporedio sa – švajcarskim sirom. Tramp je više puta najavio da će na južnoj državnoj granici podići zid kako bi zadržao ulazak ilegalnih migranata i trgovaca drogom. Troškove bi trebalo da nadoknadi – Meksiko.

NATO

Tramp se tokom predizborne kampanje više puta kritički izrazio o NATO i, između ostalog, zapitao zašto su uvek vodeću ulogu morale da preuzimaju SAD. U intervjuu za Njujork tajms je ukazao da neke članice NATO nisu uplatile novac u zajedničku kasu. Na pitanje da li bi SAD zemljama-članicama Saveza vojno pomogle – na šta ih obavezuje statut NATO – Tramp je odgovorio: „Ako se one pridržavaju svojih obaveza prema nama, onda je odgovor: Da.”

Klima

U prvoj televizijskoj debati sa Hilari Klinton, Donald Tramp je tvrdio da nikada nije rekao da smatra da su klimatske promene izmislili Kinezi. Jedan od njegovih tvitova iz 2012. godine govori, međutim, nešto drugo.
Tramp je više puta globalno zagrevanje nazvao prevarom. Kako bi „zaštitio američke radnike”, Tramp u okviru svog plana za prvih sto dana na funkciji predsednika želi da ukine isplatu suma koje se mere milijardama za program Ujedinjenih nacija, a protiv klimatskih promena. Umesto toga, on ta sredstva namerava da iskoristi za vodovodnu mrežu i infrastrukturu za zaštitu okoline u sopstvenoj zemlji. U maju je najavio da želi da napusti pariski Sporazum o klimi, što pravno, naravno, nije lako izvesti.

Egzekutiva i legislativa

Prvog dana na predsedničkoj funkciji Tramp želi da opozove svaku „protivustavnu” uredbu Baraka Obame. Osim toga, kako je rekao, želi da zamrzne broj zaposlenih u javnoj upravi i ograniči mandat za članove Kongresa.

Energija

U skladu sa svojim stavovima o klimi, Tramp želi da odobri „preko potrebne” energetske projekte, poput spornog gasovoda Kejston. Obama je njegovu izgradnju odbio zbog strahovanja da škodi klimi. Osim toga, Tramp želi da ukine i ograničenja za korišćenje sopstvenih energetskih rezervi kao što su nafta, gas i ugljen – i da na taj način takođe otvori nova radna mesta.

Porez

Tramp namerava da dostigne godišnji ekonomski rast od četiri procenta i otvori najmanje 25 miliona novih radnih mesta. To bi, između ostalog, trebalo da bude omogućeno – smanjenjem poreza. Korporativni porez želi da smanji sa 35 na 15 odsto kako bi preduzeća privoleo da ostanu u SAD. Porez na dohodak trebalo bi da bude pokriven sa 33 odsto za one sa visokim primanjima, a oni sa slabim primanjima bi korišćenjem „iznosa oslobođenih od plaćanja poreza” trebalo da budu oslobođeni izdataka. Porodica srednje klase sa dvoje dece trebalo bi da plaća 35 odsto manje poreza. Najbogatiji Amerikanci bi time, prema jednoj anketi Forbsa, godišnje mogli da uštede 275.000 dolara, a najsiromašniji 128 dolara. Mišljenja eksperata o tom pitanju su podeljena.

Zdravstveno osiguranje

Tramp je više puta najavio da će zdravstveno osiguranje – koje je Baraku Obami bilo veoma važno i koje je nazvano Obamacare ukinuti i zameniti sopstvenim sistemom zdravstvenog osiguranja, koje on osmisli. Međutim u prvom intervjuu nakon izbora, koji je dao za Wall Street Journal, Tramp je reterirao i rekao da će zadržati makar delove Obamine reforme.

Pobačaj

Za razliku od ranijih izjava, Tramp se sada zalaže protiv pobačaja. U martu je rekao da bi abortus trebalo staviti van zakona i da bi žene i lekari „nekako” morali da budu kažnjeni. Kasnije je tokom kampanje rekao da to može bude kažnjivo samo ako se pobačaj izvede ilegalno, ali ne da i žene budu kažnjavane. Sredstva za Planned Parenthood, zdravstvenu organizaciju koja između ostalog vodi i klinike za pobačaj, on želi da ukine, a abortus da dozvoli samo u vanrednim slučajevima. Ti izuzeci bi bili silovanje, incest, kao i kada je majka u životnoj opasnosti. Osim toga, on želi da imenuje u Vrhovni sud sudije koji su protiv pobačaja.

Oružje

Drugi amandman američkog Ustava, za Donalda Trampa predstavlja svetinju – a to je član koji Amerikancima dozvoljava da poseduju i nose oružje. „Ako postanem predsednik u to možete biti sigurni sto posto”, obećao je Tramp u jednom predizbornom spotu.

Pravni postupak protiv protivnika

Tokom druge televizijske debate, Tramp je zapretio Hilari Klinton da će je, zbog njene afere oko elektronske pošte, strpati u zatvor: „Ako pobedim ja ću mom državnom tužiocu da naložim da imenuje posebnog istražioca koji će se pozabaviti njenom situacijom”, najavio je Tramp. Tokom govora o planu za prvih sto dana rada, Donald Tramp je, između ostalog, najavio i da će pokrenuti postupak protiv žena koje su ga optuživale za seksualno zlostavljanje i s tim izašle u javnost. On ih je označio kao – lažljivice.

(Uta Štajnver, Deutsche Welle)