Sukob interesa: Emir Kusturica potpisivao ugovore sa svojom firmom

11 Oct 2017

Prema ugovorima koje je Kusturica potpisivao kao direktor državnog Parka prirode Mokra gora, njegova privatna firma trebalo je da postane vlasnik dela novih objekata, dok bi sve troškove materijala snosio Park prirode

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je Emir Kusturica, filmski reditelj i predsednik skupštine Parka prirode Mokra Gora, prekršio ?etiri ?lana Zakona o Agenciji: dva koja se odnose na sukob interesa, te po jedan o zabrani vršenja više javnih funkcija bez saglasnosti Agencije i o obavezi prenošenja upravlja?kih prava u privatnoj firmi prilikom stupanja na funkciju.

Zbog toga je Kusturici u martu 2017. godine gra?en bez gra?evinske dozvole i kako, šest godina nakon otvaranja, nije imao upotrebnu dozvolu i nije radio. Objekat je u julu ove godine, iz ?etvrtog pokušaja, dobio upotrebnu dozvolu.

Kada je novinarka CINS-a u martu poslala pitanja Kusturici, izme?u ostalog i u vezi sa postupkom koji je vo?en u Agenciji za borbu protiv korupcije, Kusturica je naveo da nije bilo sukoba interesa, da nije imao obavezu da od Agencije traži saglasnost za drugu funkciju kao i da je blagovremeno preneo upravlja?ka prava u svoje dve privatne firme.

Novinarka CINS-a je mejlom od Kusturice tražila komentar na odluku Agencije, ali komentar nije stigao do objavljivanja teksta.

Sukob interesa: ugovori o struji, gra?evini i ugostiteljstvu

Osim Parka prirode, na Mokroj gori ve? godinama posluje jedna od Kusturi?inih firmi, Lotika, koja je ujedno vlasnik turisti?kog naselja Me?avnik, poznatijeg kao Drvengrad, te planinskog doma Mladost.

Agencija za borbu protiv korupcije je detaljno analizirala nekoliko ugovora zaklju?enih izme?u Parka prirode i Lotike od 2010. do 2012. godine. Deo ugovora, potpisanih od 1. avgusta 2011. godine do 25. novembra 2012. godine, odnosi se na gra?evinske radove. Konkretno, ugovori su se odnosili na izgradnju rezervoara za vodu i skladišta za divlja? u sastavu Vizitorskog centra. Tri od šest ugovora bilo je za radove poput izrade cementne košuljice, hidroizolacije osnovne plo?e i zidova i radove na završnoj plo?i, dok su se preostala tri odnosila na ?iš?enje terena.

U ugovorima o konkretnim gra?evinskim radovima je navedeno da troškove materijala snosi naru?ilac, dakle državni Park prirode, ?iji je Kusturica u trenutku potpisivanja bio direktor. Svaki ugovor je sadržao ?lan po kome ?e ugovorena cena i utvr?ene koli?ine biti uzete kao osnov kada se nad ovim objektima bude utvr?ivao vlasni?ki udeo.

„Imaju?i u vidu da je Emir Kusturica bez sprovo?enja postupka javne nabavke, zaklju?io navedene ugovore sa svojim privrednim društvom (…) kao i ?injenica da Park prirode nije platio za izvršene radove, ?ija ukupna vrednost iznosi 29.470,00 evra, upravo ukazuje na to da je imenovani zaklju?ivanjem navedenih ugovora doveo sebe u sukob interesa i da je javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za sebe i povezano lice“, navedeno je u obrazloženju Agencije.

Za neke od ugovora su napravljeni i zapisnici o primopredaji izvršenih radova. U svakom od njih je konstatovano da su radovi ura?eni prema sklopljenom ugovoru i da naru?ilac nema primedbi. Na mestu naru?ioca potpisan je Emir Kusturica, u ime Parka, a na mestu izvršioca Radoje Andri?, kao predstavnik Kusturi?ine firme Lotika.

Sam Andri? je tako?e bio tema odluke Agencije u kojoj je navedeno da je Kusturica bio u sukobu interesa i zbog toga što je Andri?, koji je bio zastupnik Lotike prilikom zaklju?enja ugovora, ušao u radni odnos u Parku prirode.

„Nisam u sukobu interesa kada nijednim Ugovorom koji sam zaklju?ivao kao direktor Privrednog društva Park prirode “Mokra Gora” nije ugrožen javni interes. Javni interes nije i ne može da bude ugrožen pravnim poslom kojim je nesporno ugovorena višestruka korist za Park prirode“, naveo je Kusturica u odgovoru novinarki CINS-a u martu ove godine.

Kao problem Agencija je izdvojila i to što je Lotika pružala ugostiteljske usluge Parku prirode, ali nije konkretno navela na koje se ugostiteljske usluge to odnosi. Pružanje ugostiteljskih usluga Lotike Parku prirode bilo je i predmet izveštaja Državne revizorske institucije, nakon kojeg je Kusturica podneo ostavku na mesto direktora Parka.

O ispla?ivanju novca firmi Lotika na ime ugostiteljskih usluga pisao je i CINS. Na primer, u poslovnim knjigama Parka evidentirano je da je oko 1,8 milion? dinara u 2011. godini ispla?eno firmi Lotika. Od toga je 355.000 dinara bilo za „troškove preno?išta za poslovne partnere koji su prisustvovali sve?anosti povodom završetka radova na Vizitorskom centru“.

Agencija je u svojoj odluci o Kusturici konstatovala da zaklju?ivanje ugovora sa Lotikom i prijem Andri?a na posao u Park prirode “izgledaju kao da je javni interes podredio privatnom i da je javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za sebe i povezana lica”.

Duple funkcije i neprenošenje upravlja?kih prava

Kusturica je prekršio Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije i tako što je nešto više od dve godine, od 13. juna 2014. godine do 9. novembra 2016, istovremeno bio predsednik Skupštine Parka prirode Mokra gora i ?lan Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.

Reditelj je u izjašnjenju Agenciji naveo da nije morao da od ovog organa traži saglasnost s obzirom na to da: „Filmski centar nema ovlaš?enja za rukovo?enje i donošenje pojedina?nih odluka, da nije primao naknadu i da nije prisustvovao sednicama ovog upravnog odbora“.

Tako?e, Agencija je odlu?ila da je Kusturica prekršio i ?lan zakona po kom je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese upravlja?ka prava u svom privrednom društvu na pravno ili fizi?ko lice koje nije povezano lice, do prestanka obavljanja javne funkcije.

Kusturica je u aprilu 2016. godine upravlja?ka prava u tri svoje privatne firme preneo na Mirjanu Kusturicu, a u ?etvrtoj na Boška Obradovi?a iz Arilja. Kusturica je i Agenciji i u ranijem odgovoru novinarki CINS-a naveo da je upravlja?ka prava u firmi Lotika preneo najpre usmenim a onda i pismenim ugovorom, ali je u odluci Agencije navedeno „da usmeni ugovor ne može biti osnov za prenos upravlja?kih prava u privrednom društvu“.

Kada dokaže da je prekršen Zakon, Agencija može izre?i meru upozorenja, meru javnog objavljivanja da zakon nije ispoštovan ili doneti javnu preporuku za smenu funkcionera.

U delu odluke koji se odnosi na izre?enu meru „javno objavljivanje odluke o povredi zakona“ Agencija je navela da su se povrede zakona dogodile dok je Kusturica bio na funkcijama koje više ne obavlja, kao i da se izricanjem mere upozorenja ne bi ispunila svrha „s obzirom na to da je Emir Kusturica izvršio više povreda Zakona o Agenciji (…) stekao korist za sebe i povezano lice, koje posledice se ne mogu otkloniti“, pa je ovo jedina odgovaraju?a mera.

Drugi nisu pronašli problem

Aktivnosti Emira Kusturice kao direktora, odnosno, predsednika Skupštine Parka prirode Mokra gora ispitivali su i drugi državni organi, ali niko od njih nije utvrdio nepravilnosti. Tokom 2015. godine poslovanje Parka je kontrolisalo Više javno tužilaštvo u Užicu, koje je utvrdilo da nema obeležja krivi?nih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Tako?e, celokupnu dokumentaciju u vezi sa izgradnjom Vizitorskog centra i skladišta hrane za divlja? proveravala je 2016. godine i Komisija za razmatranje nerealizovanih preuzetih ugovornih obaveza Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Komisija je pregledala završne izveštaje o ova dva projekta i prihvatila zapisnike o tehni?koj kontroli koje je izradilo preduze?e Vodo-inženjering iz Beograda.

Jedine nepravilnosti utvrdila je Državna revizorska institucija 2011. godine, na osnovu ?ega su pokrenuta dva postupka. Postupak pred Prekršajnim sudom je zastareo, dok je u postupku za privredni prestup Privredni sud u Užicu osudio Park prirode na uslovnu kaznu od 20.000 dinara.

Sumnja u procenu vrednosti razmenjenih dobara

Agencija za borbu protiv korupcije je analizirala i ugovor izme?u Parka prirode i Lotike od 13. oktobra 2010. godine, kojim su se dve firme saglasile o razmeni nepokretnosti i dobara: rezervoara za vodu u izgradnji i vodovodnih cevi i prate?eg fitinga u vrednosti od oko 5,7 miliona dinara.

Kusturica je u izjašnjenju Agenciji naveo da ovim ugovorom „Park prirode sti?e stvari ve?e vrednosti od stvari koje daje u razmenu“.

Me?utim, Agencija je zauzela stav da sama ?injenica da Kusturica kao direktor Parka zaklju?uje ugovor sa svojim privrednim društvom dovodi u sumnju i samu procenu vrednosti tih dobara. Tako?e, navode da je ovaj rezervoar, u vlasništvu Lotike, „bio deo projekta vodosnabdevanja Mokre gore pija?om vodom, a sa prevashodnom funkcijom snabdevanja vodom Vizitorskog centra Parka prirode (…) iz ?ega proizlazi da je Park prirode i bez izvršene razmene imao pravo da koristi predmetni rezervoar“.

(CINS)

Podelite ovu stranicu!