Sudija Majić: Ovo je vreme nenaklonjeno pravu i pravdi

15 feb 2019

"Kada dođe do toga pravosuđe apsolutno gubi svoju funkciju, onda će i ovi što ćute da pređu na stranu onih koji su govorili"

Sudija Miodrag Majić kaže da je u svojoj zbirci tekstova „U ime naroda“ obuhvatio poslednje tri godine, odnosno vreme „izuzetno nenaklonjeno pravu i pravdi“.

„Spadam u one koji ne misle da će se ćutanjem, prikrivanjem bilo šta popraviti i mislim da u javnom životu imamo puno toga licemernog, malograđanskog, karikaturalnog“, rekao je on za televiziju N1.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, je čovek kog mediji opisuju kao sudiju koji otvoreno govori o bolestima nikad izgrađene grane vlasti – pravosuđa. Znatan deo javnosti ga zbog toga poštuje i percipira kao sudiju sa integritetom i stavom, ali ima i dosta kritičara. On piše blog na kome otvoreno govori o manama sistema, pritiscima na pravosuđe. Danas iz štampe izlazi njegova zbirka 23 odabrana teksta, koji su na blogu objavljivani u periodu od 2015. do 2018. godine. Naziv je „U ime naroda“, a ilustracije je uradio poznati karikaturista Dušan Petričić.

Do sada je dobijao, zbog svog bloga, razne epitete, a kaže da će epiteta svakako biti i nakon izlaska knjige. Na pitanje kako je zbirka dobila ime („U ime naroda“), kaže da se u ime naroda donose presude, a da je u tekstovima govorio u ime i za narod.

Majić je sredinom prošlog meseca pozvao Visoki savet sudstva da se oglasi kada je predsednik države Aleksandar Vučić tvrdio da su „sudije žute i da ne procesuiraju kriminalce“. Na pitanje da li se oglasio, kaže da jeste, u nekoliko navrata. „A ako mene pitate preretko i tiho, u svakom slučaju nedovoljno“, kaže. Mi ovde nismo ni blizu izgrađivanja jedne kulture koja je neophodna za rad pravosuđa, dodaje gost Novog dana.

„Puno puta sam rekao, a sada sam u to uveren, da se čini da naši političari, i to nije specifikum samo sadašnje vlasti – kad dobiju većinu na izborima, negde intimno veruju da su dobili pravo da potpuno vrše vlast u svim svojim segmentima, pa i u sudskoj. I da je to što imamo po Ustavu nezavisnu sudsku granu, nešto što je ‘dekor’ koji treba da postoji i nešto zbog čega bi nas više kritikovali u Evropi, ali da je njihovo intimno uverenje zapravo da onog momenta, kada si dobio većinu glasova, tebi prirodno pripada i pravo da sudiš. E sad, ne možeš to baš neposredno da obavljaš, onda kroz takve izjave, nastupe u kojima se unapred govori ko je kriminalac, a ko policajac ti zapravo ispunjavaš tu sudijsku funkciju„, kaže Majić.

On navodi da je to nešto na čemu mora da se radi, jer je takav model ponašanja nespojiv s jednim demokratskim društvom.

Vraćajući se na poziv VSS, kaže da je važno i potrebno da, kada stvari ne funkcioništu, reći – da, na to treba da reaguje VSS, ili – da, ali to je posao tužioca, a ne predsednika države. Dakle, objasniti ljudima u koje kanale stvari treba da se vrate, ističe.

Upitan šta je cena takvog stava, navodi da su to razne neprijatnosti, prozivanje u medijima, pa i situacija da prave sajtove na kojima se iznose razni stavovi. Govoreći o onima koji radije pristaju da ćute, kaže da ne može da im sudi, jer ljudi ne žele tome da se izlože, jer žele relativni mir. „Ali, to je i pitanje prirode, imate ljude koji nikad neće prećutati kad vide da neko džepari stariju ženu u prevozu, a neko će reći to nije moja stvar, nisam ja policajac. To je pitanje i vaspitanja i kulture„.

Majić kaže da ne bi mogao mirno da obavlja svoj posao, kada bi se svakog jutra budio i shvatio šta je sve video i o čemu sve tog dana mora da ćuti, ako želi da taj posao obavlja bez problema i pritisaka. Navodi da taj unutrašnji konflikt teško da bi mogao da savlada. Kaže da postoje sudije koje imaju jedno formalno opravdanje – pa ja ne sudim u slučaju Savamala, mogu tu da zažmurim, jer to nije moj posao. Ali, ako vam se nešto dešava 500 metara ispod prozora, a vi kažnjavate nekog za krađu krompira, a ovo ne smete da kažete da se uopšte događa, onda je to problematično, ističe.

Na pitanje kolika je cena koju plaća, kaže da je ona ta – koju je spreman da podnosi. Ja sam svesno tu odluku doneo, a cena je – osećate da, kad vas neko prozove u nekoj emisiji, kolege se odmah razbeže od vas, valjda da se taj virus ne prenese, navodi. Osećate da ste pod jednom lupom svakodnevno, da se vaši protezi mere drugačije nego oni kod ljudi koji su poslušni, da bi bilo dobro da sami napravite neku brljotinu, pa da se to na sva zvona objavi, pa do tog da čitate o sebi stvari koje apsolutno nemaju veze sa realnošću – a većina ljudi na to nije spremna, kaže.

Vreme o kojem se u zbirci govori su poslednje tri godine. A kaže da je to vreme „izuzetno nenaklonjeno pravu i pravdi“. Glavni likovi su oni koji se i sreću u svakodnevnom životu – uplašene sudije, tužioci neotporni na pritiske, ima i ljudi koji potpuno časno obavljaju svoj posao, prenosi.

„Spadam u one koji ne misle da će se ćutanjem, prikrivanjem, pravljenjem da je sve u redu, bilo šta popraviti. Mislim da mi imamo i u javnom životu, puno toga licemernog, puno toga malograđanskog… U svim dokumentima koje sada šaljemo, u okviru naših akcionih planova približavanja EU, ćemo predstavljati stvari fenomenalno, toliko da postaje karikaturalno. U situaciji kad svi znaju da stvari u određenim oblastima ne funkcionišu, vi predstavljate da je to najviši standard koji Evropa sada ima… To je vrlo slično kao ono što imamo u privatnoj kulturi – kad svi znaju da u porodici postoji nasilje, a na proslavi se svi smeškaju i govore da je fenomenalno i slikaju se sa ženom i dečicom“, navodi, dodajući da se dosta iz tog privatnog i prenosi na javno.

Na pitanje da li je više onih koji ćute ili onih koji su spremni da kažu, navodi da je uvek više onih koji ćute. U našoj branši, makar kad ih je i ovako malo, dovoljno je ljudi koji mogu da artikulišu šta je problem u pravosuđu, navodi. „Kada dođe do toga da prevlada ideja da se ovako dalje ne može, da je pravosuđe došlo dotle da apsolutno gubi svoju funkciju, onda i ovi što ćute vrlo brzo, kad dođe do promene, pređu na onu stranu onih koji su govorili“, navodi.

O predlogu Ustavu i najavi pooštravanja kazni

Govoreći o predlogu Ustava, kaže da, ukoliko takav ostane, ne samo da ne veruje u promenu sistema, već bi se u to kladio – a da će vreme biti sudija i pokazati da li će biti u pravu oni koji su tvrdili da ćemo imati depolitizovano, nezavisno pravosuđe, ili ovi drugi. Voleo bih da, zbog pravosuđa, izgubim tu opkladu, navodi gost N1, koji kaže da ćemo u suprotnom izgubiti i zaostajati bar deset godina.

Govoreći o najavljenim promenama kazni za najteža krivična dela, kaže da bi bilo idealno da su stvari tako jednostavne. „Kad bi se time rešili problemi ljudi koji siluju, ubijaju, koji kradu – to bi sve države uradile. Međutim to se ne dešava, i sama nauka je davno raščistila da promena kazni, bez nekih drugih mehanizama, ne dovodi do toga“.

Svaka vlast koja dođe, makar jednom zagrabi u krivično zakonodavstvo, i makar jednom iskoristi tu kartu da bi se predstavila popularnijom, ističe. „Mnogo ozbiljnije treba pristupiti tom problemu, videti zbog čega je nasilje u takvom porastu, da li je to u našoj kulturi koja se razvija kako se razvija, da li nemaština utiče, da li taj institucionalni prostor nije dobar, ali je to mnogo teže… Ovo je vrlo jednostavno – od sutra ćemo predvideti drakonske kazne i to ćemo rešiti, ali – to se neće desiti“, zaključuje Majić.

(N1)

Podelite ovu stranicu!