Sudbina Lejle Dejmon, rođene nakon masovnog silovanja u BiH

18 jula 2018

"Moj život je poruka jer je nešto što se zaista desilo u Bosni, i događa se i dalje, širom sveta"

Lejla Dejmon, studentkinja univerziteta Salford u Velikoj Britaniji, jedna je od mnogo dece rođene nakon masovnih silovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini. Odrasla je u Londonu. Često govori o o tragediji rata koju je proživela ta zemlja.

Da je dete silovane Bošnjakinje, Lejla Dejmon znala je od malih nogu. Ispričali su joj roditelji koji su je je odveli iz sarajevskog sirotišta, gde je ostavljena devet dana nakon rođenja, na Božić 25. decembra 1992. godine kao neželjeno dete rata. Dvadeset godina kasnije kaže da je celi njen život jedna velika poruka i opomena.

„Moj život je poruka jer je nešto što se zaista desilo u Bosni, i događa se i dalje, širom sveta. Istovremeno je nada jer pokazuje kako se sve moglo završiti“, kaže Lejla Dejmon.

Lejlu su u ratu iz sarajevskog sirotišta odveli novinari BBC-a Den i Sian Dejmon. Njenu majku Dejmonovi su intervjuisali nakon što je rodila Lejlu, psihički i fizički slomljena tragedijom koja je zadesila, odrekla se svog deteta. Biološku majku Safu, Lejla je upoznala pre tri godine, ponovno u Bosni. Tek tada je saznala za užase logora u kojem je majka bila zatočena.

„Ona je najsnažnija žena koju poznajem, Toliko sam danas ponosna na nju jer je uspela da preživi. Iz ženske perspektive, mnogi ne bi imali snage da urade, to što je ona uradila. Danas to znam. Srele smo se. Ona je napokon našla svoj mir i drago mi je zbog toga“, kaže Lejla.

Nikada Lejlini oditelji nisu tajlili njen identitet. Podsticali su je i učili o Bosni i traumama te zemlje

„Stalno govorim o tome, koliko su zaista veliki moji roditelji. Uvek su me podržavali, govorili o mom poreklu. Pokušavali da objasne rat. I danas me prate u svim kampanjama koje radim i jako sam srećna što ih imam“, poručuje Lejla.

Zahvaljujući roditeljima, Lejla je prigrlila spoznaju o svom poreklu. Studentkinja Pavnog fakulteta kroz organizaciju War child pomaže u drugim zemlama pogođenim ratovima, na javnim predavanjima govori o višegeneracijskim posledicama stravičnog seksualnog nasilja u ratovima.

„Imam snagu i volju da pokušam da utičem na javno mnjenje o Bosni i Hrecegovini. I nastaviću da govorim u ime dece rata i svih žena koje su zaboravljene poput moje majke, jer mislim da je to nesto što je nepohodno da bi se ova zemlja izlečila“.

Bosnu i Herecgovinu Lejla često posećuje. Kaže da je to njen drugi dom. I dodaje, tako je malo potrebno da bude bolje

„Ako govorimo o političkoj ili ekonomskoj perspektivi i dalje je sve sporo i nije se mnogo odmaklo od rata. Rat je stao, no imamo li mir. I dalje postoje etničke podele koje su sve izraženije. O tome treba da razmisle političari, ali i nove generacije koje moraju naučiti kakav je to bio konflikt i zašto se ne sme ponoviti“.

Lejlina biološka majka nikada se do kraja nije opravila od traume kroz koju je prošla. Obolela je od PTSP-a, epilepsije i Parkinsonove bolesti. Javno o Lejli nikada nije govorila.

(N1)

Podelite ovu stranicu!