SUBOTICA: Politička prepucavanja koče gradske investicije

07 Jan 2014

Zapušten grad

Prethodna godina, bar kada je Subotica u pitanju, bila je politički najturbulentnija od uvođenja višestranačkog sistema, pa je to u najvećoj meri doprinelo činjenici da u tom periodu u gradu niti bude započet novi, niti završen neki stari kapitalni projekat. Koalicija Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i više manjih partija, raspala se zbog sukoba upravo dva najveća partnera, a ni u novoj vladajućoj garnituri, uspostavljenoj 21. novembra, a koju, uz SVM, predvodi Srpska napredna stranka, ne cvetaju ruže zbog postojanja dve suprotstavljene struje među subotičkim “naprednjacima”, zbog čega je za dlaku izbegnutno neusvajanje budžeta za 2014. godinu, koje bi, sve su prilike, dovelo do vanrednih izbora na teritoriji grada Subotice.

Upravo gore navedene stvari, dovele su u nezavidnu poziciju Jenea Maglaija, novog gradonačelnika i predsednika subotičkog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, koji se, nešto više od mesec dana od dolaska na ovu odgovornu poziciju, suočava sa praznom gradskom kasom, nedostatkom investicija i lošim odnosima unutar koalicije koju predvodi. Ipak, od tvrdi da se ne plaši izazova i naglašava da će mu jedan od prvih poteza biti prekidanje sa praksom stranačkog zapošljavanja, te da će ubuduće najvažniji kriterijumi biti stručnost, radna odgovornost i disciplina kandidata. On ne krije da očekuje veliki otpor stranačkih kolega i koalicionih partnera, ali ističe da neće biti popustljiv.

Već sam ukinuo šest funkcionerskih mesta i to je ušteda na godišnjem nivou od 10 miliona dinara. Prvog dana na ovoj funkciji sam u Gradskoj kući zatekao veliki broj ljudi za koje niko ne zna ni kako su došli tu, niti šta rade. To je nedopustivo. Isto tako, potraživanja na ime neplaćenih računa su u iznosu od skoro 500 miliona dinara pa smo se u startu našli u nebranom grožđu prilikom pravljenja budžeta za narednu godinu. Ipak, ono što je sigurno je da budžet neće biti virtuelni već realni, i on je za oko 800 miliona dinara manji u odnosu na onaj koji je planiran za 2013. godinu. Zato ćemo zatvoriti sve slavine koje su u prethodnom periodu nekontrolisano curele, a prvi će se na udaru naći javna preduzeća i institucije, koji će u narednoj godini morati smanjiti broj zaposlenih za bar pet odsto, kako bismo rasteretili gradsku kasu. Zato očekujem da ćemo ostvariti značajne uštede kojima ćemo pokrivati svoje tekuće obaveze i ulagati u razvojne projekte, poput saobraćajne obilaznice, komunalne infrastrukture, razvoja svih mesnih zajednica ili Narodnog pozorišta“, izjavio je Jene Maglai.

Nova koalicija je neprirodna?

Ipak, mnogi su, pa čak i sami birači Saveza vojvođanskih Mađara, bili iznenađeni kada se SVM, umesto tradicionalnom ideološkom partneru, Demokratskoj stranci, okrenuo subotičkim “naprednjacima”, koje su do tada neretko prozivali da su ih tokom devedesetih godina, istina obučeni u radikalske odore, terali na iseljavanje iz Srbije. Novi gradonačelnik to objašnjava neizdrživom situacijom unutar tadašnje vladajuće koalicije. „Bilo je više razloga za to. Pre svega, tražili smo izlaz iz teške političke situacije u kojoj se gradska vlast našla, jer koalicija jednostavno nije funkcionisala. Najveći partner je imao obavezu da vodi računa o tome da koalicija radi u interesu građana. Poslednjih pola godine imali smo utisak da DS ili nema kapaciteta ili nema želje da bude u koaliciji s nama i da rešava gradske probleme. Počela je i politička igra čiji je cilj bio da se stvori nova većina bez SVM, kupovinom odbornika ili rasturanjem drugih odborničkih grupa, a evidentno je bilo nazadovanje grada. Zato smo morali krenuti u drugom pravcu i mislim da smo povukli pravi potez“, dodaje Maglai.

if

Prazan grad

Ipak, bivši gradonačelnik i predsednik subotičkih demokrata, sada najveće opozicione partije u Skupštini grada, Modest Dulić, ističe da je trenutno na vlasti neprirodna koalicija, pred kojom nije lepa budućnost. „Ponosan sam na prethodnih godinu i po dana, jer smo u teškim vremenima realizovali bitne stvari, poput dovođenja novih investitora i stavljanja Subotice na prvo mesto po konkurentnosti u ovoj oblasti, preko nastavka radova na izgradnji Narodnog pozorišta i pokretanja realizacije Master plana za razvoj Palića kao turističke destinacije, do rušenja betonskog skeleta u centru grada, koji je bio ruglo 50 godina. Daćemo šansu novoj većini, ali čisto sumnjam da će neke nepomirljive razlike među sadašnjim koalicionim partnerima moći tako lako da nestanu“, poručio je Dulić.

Nezaposlenost raste, investicija nema  

Upravo ove političke nesuglasice dovele su do toga da u prethodnoj godini, osim već ranijih godina ugovorenih investicija, ne započne niti jedna nova, a da se broj nezaposlenih, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iz oktobra meseca 2013. godine, popne na 11.515 lica, što je za oko 1.500 veća brojka u odnosu na početak godine. Manjak interesovanja investitora, sve su prilike, nastaviće se i u toku naredne godine, jer u usvojenom budžetu za 2014. godinu ne postoji stavka koja se odnosi na dalje opremanje Industrijske zone u Malom Bajmoku, u koju su, od 2010. godine do danas, započeli ili realizovali ulaganja kompanije Kontinental, Simens, Norma grupa, Kalcedonija, Dunkermotoren, Svarovski, Perseo i G. C. 013, pa je sve izvesnije da će spisak ovde biti i završen, bar što se tiče 2014. godine.

U cilju smanjenja nezaposlenosti, lokalna samouprava je tokom prethodne godine, isplatila 10 miliona dinara za podsticaje poslodavcima za angažovanje nove radne snage, što je bilo dovoljno za otvaranje novih 58 radnih mesta, što je gotovo zanemarljiv broj u odnosu na one koji su ostali bez posla. Sa druge strane, ukoliko bi se politička situacija stabilizovala, treba reći da Subotica ima dobre predispozicije za privlačenje stranih investicija, jer je, pored toga što na raspolaganju ima dovoljno gradskog građevinskog zemljišta na dobroj lokaciji, oformljeno i preduzeće Privredno-tehnološki parkovi, koje je spona između investitora i gradskih službi pa se samim tim olakšava dobijanje svih neophodnih dozvola i investicije se mogu realizovati u rekordnom roku.

Uzorna komunikacija sa građanima, ali ne i sa NVO  

Ipak, ono što je trend za pohvalu je činjenica da je subotička lokalna samouprava sve otvorenija prema građanima, koji sada na prilično jednostavan način dolaze do svih neophodnih dokumenata. U Uslužnom centru u Gradskoj kući, u kome ima 19 šaltera i poslovnica Pošte Srbije, na jednom mestu se dolazi do svih dokumenata koje izdaje lokalna samouprava, a na gradskom sajtu, www.subotica.rs, koji se redovno ažurira i preko kojeg se mogu pratiti sve aktivnosti predstavnika lokalne samouprave kao i komunicirati sa gradonačelnikom, postoje i elektronski formulari za izdavanje izvoda iz matične knjige i uverenja o državljanstvu, koji se nakon narudžbe dostavljaju na kućnu adresu. Na ove načine, dosta je pojednostavljena interakcija između građana i gradske vlasti.

Incidenata manje, ali ih ima 

Kao višenacionalna sredina, Subotica je podložnija i međunacionalnim incidentima, kojih, iako u daleko manjem broju nego devedesetih godina prošlog veka, i dalje ima u gradu i okolini. Incidenti se najčešće svode na pisanje uvredljivih grafita, ali u Subotici je letos zabeležen i jedan teži incident, u kome je u širem centru grada pretučena grupa mladića mađarske nacionalnosti. Međutim, i pored ovih incidenata, u Subotici nije aktivan Savet za međunacionalne odnose. Istina, on je formiran 2010. godine, ali njegovi članovi i dalje nisu imenovani, niti se pomenuti savet ikada sastajao.

Međutim, i pored jednostavnije komunikacije između građana i vlasti u Subotici, čini se da vrata za civilni sektor i nevladine organizacije nikada nisu bila zatvorenija nego što je to slučaj sada. Niti jedna organizacija iz pomenutih sektora nema bilo kakvog uticaja na političke odluke od kojih zavise životi i egzistencija svih građana Subotice. Treba reći da krivicu za to ne snosi samo lokalna samouprava, već odgovornost treba tražiti i u pasivnosti civilnog i NVO sektora. U poslednje vreme, nešto dalje je u toj oblasti odmakla grupa nevladinih organizacija koje se bave mladima, koja želi da pospeši aktivizam mladih Subotičana i njihovo uključivanje u proces odlučivanja.

Mladi razmišljaju o odlasku a ne o promenama 

„Prema poslednjem popisu stanovništa, u Subotici, od ukupno 141.554 stanovnika, živi 25.789 mladih osoba, uzrasta od 15 do 29 godina, pa smo sproveli istraživanje o njihovim stavovima i potrebama kako bismo našli pravi način da uključimo ovu populaciju u društveni život. Upravo ovo istraživanje nam je pokazalo da mladi nisu previše zainteresovani da menjaju stvari, već da mnogi od njih žele da odu u veće gradove ili u inostranstvo. Svega sedam odsto mladih je uključeno u civilne organizacije, što je poražavajući podatak. Istovremeno, skoro 22 odsto pripadnika te populacije su aktivni u verskim zajednicama. U ovom istraživanju smo došli i do alarmantnih podataka da je povećan procenat mladih koji su bili predmet diskriminacije zbog nekog svog obeležja, ili su bili žrtva pljačke, upravo od svojih vršnjaka, što ukazuje na značajne probleme u oblasti vršnjačkog nasilja“, rekla je Dejana Bibić iz subotičke Kancelarije za mlade.

Upravo su pomenute omladinske organizacije zatražile pomoć lokalnih medija u što većem uključivanju civilnog sektora u značajnije društvene procese u gradu Subotici. U ovom trenutku, kvantitativno su zadovoljene potrebe Subotičana za informisanjem, jer u gradu ima 20 lokalnih medija (televizija, radio, novine i internet sajtovi), ali pošto je reč o, uglavnom, zavisnim medijima, pitanje je koliko je takvo informisanje kvalitetno. Rad lokalnih medija pomaže i lokalna samouprava, pa osim Radio Subotice, čiji je grad Subotica osnivač i koji u potpunosti finansira radi srpske, hrvatske i mađarske redakcije ovog medija, ove godine je ostalima podeljeno nešto manje od 25 miliona dinara. Naravno, doniranje novčanih sredstava sa sobom povlači i određena očekivanja lokalne samouprave prema medijima, pa i to u velikom meri doprinosi neobjektivnom izveštavanju u selektovanju informacija.

Zapušten grad 

subotica3

Kostur pozorišta i reklama za Cecu u pozadini

Dosta problema u najvećem gradu na severu Bačke ima i kada je komunalna infrastruktura u pitanju. I dalje je polovina grada, posebno njegov severni deo prema granici sa Mađarskom, bez gradskom vodovoda i kanalizacije, uglavnom jer je tu reč o stambenim blokovima koji su građeni 60-ih i 70-godina prošlog veka, prilikom značajnijeg doseljavanje usled tadašnjeg ubrzanog industrijskog razvoja Subotice, a koji nikada nisu do kraja legalizovani, pa to koči izradu planske dokumentacije, a samim tim i izvršavanje bilo kakvih radova na poboljšanju infrastrukture, bilo kada su u pitanju vodovodno-kanalizacione mreže, bilo kada su u pitanju gasne i druge instalacije.

Kada su u pitanju saobraćajnice, i dalje je najveći problem nedostatak saobraćajne obilaznice, pa je i dalje sav teretni saobraćaj, koji ide prema graničnom prelazu Kelebija i dalje prema Mađarskoj, i obrnuto, usmeren kroz sam centar grada. U samom gradu ima 720 kilometara saobraćajnica, od čega je svega 440 kilometara asfaltirano, pa se i na osnovu tih podataka vidi koliko je Subotica komunalno nerazvijena u odnosu na ostale slične sredine u regionu.

U oblasti zaštite životne sredine, Subotica se može svrstati u red gradova koji su daleko odmakli u ovom procesu. U okviru jednog od sekretarijata pri Gradskoj pravi, formirana je i posebna Služba za zaštitu životne sredine, koja se bavi poslovima iz ove oblasti, a konačno je završena rekonstrukcija i izgradnja Prečistača otpadnih voda na obali Palićkog jezera, u koji je uloženo oko 20 miliona evra. U toku je i realizacija projekta Regionalne deponije. Od ukupnog gradskog budžeta, za ekologiju se ne godišnjem nivou izdvaja i do tri odsto.

Kada je poljoprivreda u pitanju, čini se da je ona neopravdano zapostavljena, s obzirom da je sa skoro 80 hiljada hektara, koliko ima u svom ataru, Subotica među gradovima u kojima je ova grana privrede najviše zastupljena. Istina, pri lokalnoj samoupravi je formiran Fond za razvoj poljoprivrede, koji je od 2004. godine dao ovdašnjim poljoprivrednicima 2,5 miliona evra, ali reč je o kreditima, dok su direktne nepovratne investicije i podsticanje proizvodnje u potpunosti izostali, što izaziva revolt među poljoprivrednim proizvođačima okupljenim u više udruženja. Oni su nedavno i zapretili drastičnim merama ukoliko se ovakav odnos lokalne samouprave prema njima nastavi. Sa druge strane, lokalna samouprava značajna sredstva izdvaja za oblasti obrazovanja i kulture, pa tako ukupno nešto preko 20 odsto ukupnog budžeta grada ide na ove dve oblasti i realizaciju značajnih projekata.

Dragan Šolaja 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!