Stručnjaci: Ustav Srbije se mora menjati

09 Nov 2012

Ustav Srbije je omča oko vrata

Danas se navršilo ukupno šest godina od sve?anog proglašenja aktuelnog Ustava Srbije. Koliko je on dodatn zakomplikovao politi?ki život u Srbiji i proces približavanje EU?

Stru?njaci podse?aju da je ovaj, kako su ga nazvali, Mitrovdanski ustav donet van o?iju javnosti, odnosno bez javne rasprave, a poslanici u Skupštini Srbije tekst Ustava imali su prilike da vide samo pola sata pre nego su glasali za njega.

Tako?e, referendum o usvajanju Ustava trajao je neuobi?ajena dva dana, a procene izlasnosti na referendum pokazale su da je Ustav usvojen prakti?no u “foto-finišu”. Za njega je ukupno u Srbiji glasalo oko 53 odsto gra?ana, a u Vojvodini manje od potrebnih 50 odsto, preciznije ukupno manje 44 odsto gra?ana pokrajine.

Generator politi?kih kriza

Profesorica ustavnog prava Marijana Pajvan?i? smatra da je postoje?i Ustav Srbije zapravo generator politi?kih kriza u zemlji, što je, po njoj, bilo jasno ve? po na?inu na koji je donet, jer je bio plod politi?kog kompromisa, a ne široke javne rasprave. “Ovaj Ustav nije otklonio partijsku državu. Naprotiv, sporove koji bi trebalo da se rešavaju putem prava on rešava u politi?kom polju i tu ne možemo govoriti o vladavini prava”, navodi naša sagovornica.

Dodatnu om?u oko vrata, prema mišljenju Marijane Pajvan?i?, predstavlja i to što Ustav ne osigurava nezavisnost sudske vlasti. “Sudsku vlast postavlja na na?in da ne osigurava nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost suda. To drugim re?ima uliva nesigurnost gra?anima koji žive u ovoj zajednici da ?e prava koja su nominalno garantovana biti stvarno i zašti?ena”, kaže ona.

Ne samo zbog na?ina na koji je donet, nego i zbog onoga što u njemu piše, ovaj Ustav se ne može smatrati demokratskim, kaže Pajvan?i?eva za Doj?e vele. “Tvrditi da je ovaj Ustav demokratski a pritom broj gra?ana koji mogu podneti zakonski predlog podi?i sa 15.000 na 30.000 a broj onih koji mogu zatražiti ustavnu reviziju sa 100.000 na 150.000, predstavlja otežavanje pristupa gra?anima da uti?u na odluke koje su za njih važne”, navodi ona.

Brojni propusti

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijevi? kaže za Doj?e vele da je Ustavu Srbije istekao rok trajanja, jer nije usaglašen ni sa zakonodavstvom Evropske unije. “Ono što preostaje jeste da se on osavremeni, da se unesu odredbe koje bi omogu?ile evropske integracije, a da se pojedine odredbe koje se ti?u ljudskih prava a naro?ito autonomije Vojvodine dovedu na bolji nivo”, kaže on.

Antonijevi? smatra da je Ustav 2006. godine donet u navodnoj želji da se Kosovo sa?uva kao deo Srbije. “Pokazalo se da je ovaj Ustav donet kao jedan više programski dokument, kada se radi o Kosovu. S druge strane, zbog brzine donošenja, u njemu postoje brojni propusti na koje je ukazivala i Venecijanska komisija, i civilno društvo i stru?njaci”, navodi naš sagovornik.

Fasadna autonomija Vojvodine

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da je sada potpuno jasno da je aktuelnim Ustavom Vojvodina dobila samo fasadnu autonomiju. “Ustav je veoma centralisti?ki jer je za Vojvodinu predvideo samo jedno izvorno ovlaš?enje a to je da može donositi svoja znamenja, odnosno grb i zastavu, a sve ostalo su prenete nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Dakle, Vojvodina danas ima samo fasadnu autonomiju”, ocenjuje on.

Popov za Doj?e vele kaže da Ustav dozvoljava formiranje novih pokrajina, ali je nedefinisana procedura njihovog osnivanja pa se ni to ne može desiti a da se ne promeni Ustav. “Kada je re? o decentralizaciji, Ustav je potpuno zakucao ono stanje koje smo imali još u vreme Miloševi?evog Ustava iz 1990. godine”, kaže naš sagovornik.

Svi naši sagovornici se slažu da je što pre potrebno pokrenuti široku javnu raspravu, kako bi se tekst Ustava osavremenio i kako bi se u njega uvela klauzula o pristupanju Evropskoj uniji, ukoliko je Srbija iskrena u želji da postane deo evropske porodice država.

(Deutsche Welle) 

Podelite ovu stranicu!