Stručnjaci: Samoubistvo zasenilo presudu, žrtve u drugom planu

30 Nov 2017

"Negde oko 70 posto su Srbi, Hrvati oko 20 posto... Ali niko nije objasnio zašto je to tako. Pre svega, Srbi su učestvovali u tri rata, imali su brojnu vojsku. Najveći zločini su počinjeni na početku rata..."

Dešavanja na poslednjem suđenju u Haškom tribunalu i samoubistvo hrvatskog generala Slobodana Praljka događaj je koji je zasenio presudu i u drugi plan stavio žrtve, što ne bi trebalo da bude slučaj, ocenili su za Televiziju N1 stručnjak za međunarodno krivično pravo Ivan Jovanović i izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović.

Jovanović, koji je i bivši šef za informisanje u sudu u Hagu, rekao je da može samo da pretpostavi na koji način je Praljak uneo otrov u sudnicu. “Samo okrivljeni znaju koja je procedura kontrole. Ali ko god želi da nešto unese, postoji način da to uradi, naročito ako su suđenja duga i optuženi su više puta ulazili u sudnicu, pažnja i kontrola verovatno popusti”, ocenio je Jovanović.

Dodao je da je taj tragičan događaj skrenuo pažnju sa onoga što je zaita bitno, a to je šta je utvrđeno presudom. “I mnogo češće se priča o zdravstvenom stanju optuženih, ne samo u ovom slučaju, a ne o suštini rada tog suda”, kazao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, za one koji smatraju da je Haški tribunal politički sud, ovo je još jedan dokaz da taj sud nije funkcionisao kako treba. “Ali je to potpuno pogrešan utisak. Od 1993. godine, kada je počeo rad Tribunala, stalno se skreće pažnja sa onoga što je utvrđeno i fokus se stavlja na druge stvari”, rekao je Jovanović.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović kazala da pretpostavlja da svako ko ulazi u sudnicu Tribunala mora da bude prekontrolisan i da je samoubistvo Praljka zasenilo samu presudu, što je problematično.

“To je, kako vidim, centralna vest ne samo u zemljama u regionu, nego i u svetskim medijima. Na društvenim mrežama se vodi polemika da li je u pitanju kukavički čin ili je delo junaka, a žrtve su, mislim, bitnije”, kazala je Vesna Petrović.

Govoreći o radu Tribunala, Petrović je navela da ima utisak da “svi koji su pogođeni radom tog suda, ne mogu da odvoje pravdu od osvete”.

Na pitanje da li žrtve posle presude “hrvatskoj šestorki” mogu da tuže Hrvatsku i zatraže odštetu, Jovanović je rekao da ne veruje da će se to desiti.

“Čuo sam da neka udruženja razmatraju tužbu. Ono što je Tribunal utvrdio u sredu nije u potpunosti novo. Nekim presudama, poput slučaja Rajić, Kordić, Martinović, već je utvrđeno da je Hrvatska imala opštu kontrolu nad hrvatskim snagama u BiH i da su hrvatske snage direktno učestvovale u sukobima u BiH, pa ni tada nije bilo tužbi”, rekao je Jovanović i dodao da ni presuda u sredu neće moći da bude dovoljan osnov da sudovi presude u korist žrtava.

Govoreći o radu Tribunala od 1993. godine do sada, Vesna Petrović je kazala da je taj sud osnovan pre svega da bi smirio sukobe. “Mislim da oni koji su podržali osnovanje Tribunala te 1993. godine, u žiži sukoba, jesu imali ideju da bi takav sud doveo do toga da se neki ljudi malo uplaše i da se sukobi zaustave, ali se to nije desilo”, rekla je ona.

Dodala je da Tribunal, kao i svi ostali koji sude za krivična dela, imaju donekle možda ulogu pomirenja izmedu sukobljenih grupa. “Međutim, osnovna uloga suda je da istraži ono što se dogodilo, da proceni dokaze i da donese presude za one koji su počinili teška krivična dela”, kazala je Vesna Petrović.

Dodala je da je “tranziciona pravda širi pojam od sudskih odluka”. “Ona ima za cilj pomirenje i dovođenja do mira, ali se ta tranziciona pravda i njeni mehanizmi kod nas ne koriste”, ocenila je Vesna Petrović. “Na vlasti u regionu su oni koji su direktno ili indirektno učestvovali ili podržavali ono što se zbivalo devedesetih godina i teško da u tim okolnostima možete da imate političku volju da učestvujete u nečemu što dovelo do pomirenja”, navela je Vesna Petrović.

Govoreći o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom ovih godina, ona je rekla da je ona zavisila od onoga ko je u tom trenutku bio na vlasti. “Srbija je donela taj Zakon o saradnji s Hagom, i u izvesnoj meri je ispunjavala ono što se od nje tražilo. Sve u svemu, saradnja je mogla da bude bolja… U smislu da kada su haški istražitelji trebali da prikupljaju dokaze na ovim prostorima, vlasti nisu nekada dozvoljavali pristup tim dokazima”, ocenila je Vesna Petrović.

Na pitanje zašto je Tribunal ocenjen kao “antisrpski sud”, Ivan Jovanović je kazao da je takva ocena očekivana, jer je zaista najveći broj optuženih i osuđenih pred tim sudom srpske nacionalnosti. “Negde oko 70 posto su Srbi, Hrvati oko 20 posto… Ali niko nije objasnio zašto je to tako. Pre svega, Srbi su učestvovali u tri rata, imali su brojnu vojsku. Najveći zločini su počinjeni na početku rata, a zločine srpske strane je bilo lakše dokazivati, jer se radilo o organizovanoj sili. Zločine gerilskih formacija na Kosovu i u BiH je bilo teže dokazivati”, objasnio je Jovanović.

Dodaje da je za nezadovoljenje pravde za srpske žrtve kriva i država, jer se, kako je rekao, kasno setila da sarađuje s Tribunalom. “Ostao je veliki broj predmeta gde su žrtve Srbi i koji su ostali da se sude u sudovima u regionu, a to ide prilično traljavo”, rekao je Jovanović.

On je dodao i da su oscilacije na suđenjima pred Tribunalom vidljive i da su razlozi za to mnogostruki. “Ima tu svega. Inače na suđenima pred međunarodnim sudovima su moguće oscilacije, jer je međunarodno pravo daleko manje razvijeno od nacionalnog krivičnog prava. Sudovi za ratne zločine su novina, tu je ono gde je Tribunal doprineo međunarodnim odnosima i pravu. Moderno međunarodno pravo se zasniva na radu Haškog tribunala”, rekao je Jovanović.

Ali, s druge strane, kako kaže, bilo je i propusta. “Svi slučajevi koji su izazivali nezadovoljstvo iz različitih razloga. Bilo da je reč o političkim uticajima, ili propusta tužilaštva kao u slučaju Gotovine, propusta u zaštiti svedoka, kao u slučaju Haradinaj… To se može staviti i na teret Tribunalu”, ocenio je Jovanović.

(N1) 

Podelite ovu stranicu!