Stranci ruše trgovački monopol, ako im to država dozvoli

02 Feb 2010

Svetski

Svetski trgovinski lanci nas i dalje obilaze, a odgovor na pitanje zašto ih nema u Srbiji ne krije se samo u svetskoj ekonomskoj krizi ve? i u tome što našoj državi prosto ne trebaju. Iako ih priziva i govori da bez konkurencije nema prave borbe protiv monopola, o?ito ?uva le?a svojim, doma?im, igra?ima u ovoj branši, a da je tako, pokazuje i poslednja verzija nacrta zakona o trgovini, u kojem piše da je za sve objekte ve?e od 5.000 kvadratnih metara i dalje neophodna dozvola Ministarstva trgovine. Strani trgovci koji su merkali naše tržište i ranije su odustajali zbog ograni?enje u vidu obavezne dozvole državnih organa za otvaranje velikih tržnih centara. Ni u najnovijoj verziji zakona od toga se nije odustalo. Tako se, recimo, može desiti da neka trgovinska kompanija odlu?i da gradi objekat u Subotici, a da ga država, ukoliko proceni da je takav market potrebniji nekom drugom lokalnom tržišu, pošalje u Šabac, Vranje… Novim zakonom predvi?eno je da se lokalnim samoupravama i drugim državnim organima da ve?e diskreciono pravo u odobravanju dozvola za otvaranje novih prodavnica, što komplikuje administrativne procedure. Ostaju i druge boljke: skupi doma?i krediti, nemamo dobar bankarski rejting u svetu… No, sude?i po optimisti?kim planovima investitora koji su najavili dolazak, Vojvo?ani se ipak mogu nadati da ?e uživati u dražima šopingovanja u velikim tržnim centrima, baš onakvim kakvi su u Evropi.
Vojvodina je, sude?i po planovima nekih od velikih imena iz trgova?ke i gra?evinske branše za ovu godinu, naro?ito privla?no tržište. Placeve su bezecovali Izraelci, Italijani, Austrijanci… Grupacija BIG CEE, lider u izgradnji šoping parkova u Izraelu, zapo?ela je u Srbiji investicioni ciklus vredan 500 miliona evra, a prvi park izgradi?e baš u Novom Sadu. Trebalo bi da bude završen do kraja 2010. godine, prostira?e se na 90.000 kvadratnih metara, a ova investicija vrede?e oko 60 miliona evra. To ?e, kako kaže direktor Grupe BIG CEE Robert Jahav, strukturno izmeniti kompletnu potroša?ku scenu u zemlji. Osim grinfild investicije, veli naš sagovornik, ova grupacija uvodi i novi koncept poslovanja, a doveš?e i nove trgovinske brendove i niže cene. Ina?e, maloprodajni parkovi, smešteni na obodima gradova, nov su koncept na srpskom tržištu, a dalja implementacija i izgradnja pionirskog projekta u Novom Sadu ?e još dugo biti jedna od najve?ih atrakcija na tržištu, poru?uje Jahav.
Novine koje donosi koncept prvog BIG šoping parka jesu, s jedne strane, niža cena zakupa za trgovce u odnosu na druge šoping molove, a s druge, za kupce, brza i jeftina kupovina, prostran i besplatan parking, veliki izbor razli? itih prodavnica pod jednim krovom. Ina?e, u ovoj su kompaniji došli do pokazatelja da svakom stanovniku Srbije pripada nešto više od jednog kvadratnog metra prodavnice, dok u regionu svaki stanovnik “za sebe” ima izme?u 30 do 50 trgova?kih kvadrata, negde i više. BIG CEE grupi je to glavni pokazatelj monopolskog položaja šoping molova i visokih cena robe u njima i, naravno – šansa.
Još jedan veliki prodajni centar gradi?e se u Vojvodini, a investitor stiže iz Italije. Bolje re?i, u ravnicu je ve? došao i to preko Fonda za podršku investicija u Vojvodini VIP. Re? je o kompaniji “Bernardi”, koja ?e u Pe?incima, na 85 hektara ve? zakupljenog zemljišta, graditi poslovni i turisti?ki centar vredan 250 miliona evra. To je, ina?e, najvredniji projekat koje je VIP realizovao za pet godina. Planirano je da u Pe?incima najpre bude otvoren “autlet” prodajni centar, dok ?e u narednim fazama biti izgra?eni hotel, zabavni park i trgovinsko-zanatski centar, u kojem ?e ukupno biti zaposleno oko pet hiljada ljudi.
Podsetimo, krajem 2008. godine je i austrijska kompanija “Supernova” najavila da ?e izgraditi tržni centar u Novom Sadu, u njega uložiti 100 miliona evra i uposliti hiljadu ljudi. Ovaj posao bio je dogovoren u kabinetu gradona? elnika Novog Sada Igora Pavli?i?a, a kasnije su iz kompanije stizale vesti da se od gradnje nije odustalo. Sve su prilike, ni najve?i srpski trgovac nije digao ruke od velikog posla u Novom Sadu.
Kada je pre dve godine austrijski “Špar” najavio dolazak u Srbiju, rekao je da ?e prvo do?i u Suboticu, ali su se ti planovi izjalovili. Za utehu bi nam moglo biti to što je vode?a nema?ka kompanija na tržištu “uradi sam” proizvoda OBI zainteresovana je da investira na srpskom tržištu, i to u gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika, tako da je treba o?ekivati i u Vojvodini.
Ako se sve to obistini, tek onda ?emo mo?i govoriti o razvoju moderne trgovine, i u Vojvodini i u celoj zemlji, o jakoj konkurenciji, integrisanju naše trgovine i ukupne privrede u evropske i svetske tokove…
Sada, produktivnost rada u trgovini na malo je tri puta manja u Srbiji nego u Evropskoj uniji. Investicije po zaposlenom u trgovini na malo iznose oko 1.800 evra, a u EU ?ak 3.200 evra; prevelika je usitnjenost – imamo ?ak 42.776 preduze?a u ovoj branši… Nema u Srbiji, sem nema?ke kompanije “Metro”, nijednog od deset vode?ih svetskih trgovinskih lanaca, nijednog evropskog hard-diskonta, imamo samo dva šoping mola koja bi se mogla meriti sa evropskim, autlet centri nisu nisu ni blizu onome što bi trebalo da budu…
Recimo i da su prvi šoping molovi, u današnjem obli?ju, otvoreni još šezdesetih godina prošlog veka u Americi. Nešto sli?no postojalo je u Skandinaviji još krajem XIX stole?a. Najve?i tržni centar u Evropi otvoren je 2005. godine u Istanbulu. Beograd sa dva velika tržna centra zaostaje za drugim evropskim gradovima, pa ?ak i za Hrvatskom. Posle “Delta sitija” niklo je “Uš?e”, a Vojvodina još nema nijedan.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!