Štrajkovi – čega se pametan stidi, Srbija se ponosi

24 Jul 2017

VOICE: O uzrocima socijalno-ekonomske kataklizme

Najnoviji štrajkovi samo su simptomi socijalno-ekonomske kataklizme koja potresa Srbiju, duboko korumpiranu zemlju koja jedino što može da ponudi svetskom tržištu jeste jeftina i disciplinovana radna snaga. Loše pla?eni radnici deo su paketa koji se nudi stranim investitorima uz silne subvencije i beneficije, a rezultati takve politike su katastrofalni. O alternativnoj ekonomiji niko i ne razmišlja…

Naopaki Zakon o radu, koji su kreirali i “progurali” Aleksandar Vulin i Aleksandar Vu?i?, Damoklov je ma? nad svakim radnikom u Srbiji, jer je po njemu zaštita radni?kih prava nikakva, a zaštita vlasnika apsolutna. Nažalost, nije re? samo o jednom naopakom zakonu, ve? o ?itavom nakaradnom sistemu i stoprocentnoj krivici države za socijalno-ekonomsku kataklizmu koja je zadesila Srbiju, hteli to predsednik, premijerka i njeni ministri da priznaju ili ne.

Stvar je prosta – ako za gazdu koji radnicima ne isplati platu nema prekršajne ili krivi?ne odgovornosti, kao što je po našim vajnim zakonima, zašto bi onda uopšte gazda pregovarao o radni?kim zahtevima. Suština Vu?i?evog zakona o radu i celog sistema nameštenog u korist poslodavca, naro?ito stranog, poruka je radnicima – uzmi ili ostavi posao. A to se desilo u Kragujevcu. Zakon o radu je donet da bi se vlast iživljavala s pravima radnika u malim preduze?ima, u svakoj maloj firmi koja bi se našla u problemima, ali kad su na red došle kompanije od kojih zavisi sudbina desetina hiljada porodica, kada je prvi put velika me?ka zaigrala na njihovim vratima i kada nešto ozbiljno moraju da urade – ceo sistem se raspada.

Nezadovoljstvo u firmama koje su dobile ogromne subvencije

Simptomati?no, eskaliralo je nezadovoljstvo radnika u firmama kojima gazduju strani investitori, isti oni koji su u proteklih nekoliko godina dobili od Srbije subvencije teže od milijarde evra, uklju?uju?i besplatne placeve, komunalije i druge pogodnosti. Od Jure, Geoksa… lavina nezadovoljstva prelila se na Gošu, Gorenje, Fijat, a neki strani poslodavci, poput Lira u Novom Sadu, baš ovih dana najavljuju pove?anje plate, koje su od 200 do najviše 300 evra, za “?ak” pet odsto. Teško je odupreti se pomisli da se i ameri?ki gazda plaši nezadovoljstva novosadskih radnika, pa “preventivno deluj”. U Srbiji je više od 3.000 radnika u štrajku u tri fabrike, Fijatu (trenutno obustavljen), Goši i Gorenju, a po svemu sude?i sa ovim se ne?e zaustaviti.

milan kovacevic medija centar

Milan Kova?evi?: Dosta stvari grdno škripi (foto: MCBG)

– O?igledno je da je situacija jako teška u firmama koje su u rukama stranih investitora. Ali, rekao bih ipak da nezadovoljstva zaposlenih po?inju kada poslovanje krene nizbrdo. ?ini mi se da je realnije da se sadašnja situacija u tim preduze?ima veže za kretanje samih projekata nagore, odnosno društava u kojima se to doga?a – Fijat dosta dugo ve? smanjuje broj smena i proizvodnju, Goša je odavno propala – podse?a u razgovoru za VOICE ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kova?evi?.

Podvla?i da je kod nas najve?i krivac država, navodi primer Goše, u kojoj je nezadovoljstvo akumuliralo davno.

– Trebalo je nešto da se uradi sa tim preduze?em, trebalo je da profunkcioniše država, jer je re? o poslodavcu koji dugo ne pla?a zaposlene. Više zakona se, me?utim, ne poštuje – ni onaj o radu, ni o socijalnom osiguranju, o porezima, a ni funkcionisanje bankarskog sistema. Po zakonu bi trebalo da država zna šta treba uraditi kada se ispla?uju plate a ne i doprinosi. Dosta stvari grdno škripi, a kada problem uveliko naraste, teže ga je rešiti. Da bude još gore, onda to država rešava tako što krpi na jednom mestu, a para na drugom. Recimo, šta god se da sad Goši u?ini, mimo vlasnika koji je to trebalo da uradi, to ?e biti iz našeg džepa. Mi pla?amo zbog ne?ije greške, ne naše – naglašava Kova?evi?.

Osvr?u?i se na Fijat, od podse?a na to da je ugovoreno pravljenje automobila na deset godina.

– Predsednik Srbije u vreme pregovora sa Fijatom Boris Tadi?, koji je to uradio, kaže da je re? o ugovoru na deset godina, me?utim detalji nisu poznati. Ali, ono što bi nam barem morali re?i u ovom trenutku je šta je ugovoreno od tada, jer se po našem Zakonu o privrednim društvima po isteku perioda društvo likvidira, izmiruju se obaveze i ako šta pretekne deli vlasnicima. Je li to piše u ugovoru? Ako to piše u ugovoru, pa zašto se mi uopšte sada zabavljamo nekom pri?om šta ?e biti i da li ?e Fijat oti?i? Ako je ugovoreno, zna se – bi?e to i to, ako ne bude novog ugovora, a i ako bude novog, treba pitati da li postoje opcije da Fijat dobije još više nego dosad. Sve u svemu, vra?amo se stalno na stvarno loše funkcionisanje države u pogledu postupanja sa novcima poreskih obveznika. Bilo bi sasvim normalno da barem sad, kada isti?e ugovor, mi znamo ho?e li se likvidirati to preduze?e ili ne?e. Jer koja je svrha bila ugovaranja na odre?eno vreme? U zakonu piše jasno da, kada se osniva privredno društvo na odre?eno vreme, na taj dan ono se likvidira i dobijaju svi svoje udele, ako šta preostane kada se plate obaveze – ukazuje Kova?evi?.

On ocenjuje da razvoj dešavanja sa Fijatom ima dve opcije – ili ?e nam vlasnik nametnuti još teže uslove ili ?e oti?i. Po njemu, na to je ukazivala cela prošla godina u kojoj je ova država dodala još više subvencija stranom ulaga?u.

– Ina?e su te subvencije u prošloj godini mnogo ve?e nego ?itava zarada, mnogo ve?e nego ceo profit koji je navodno ostvaren. A Boris Tadi? kaže da je Srbija dobila više nego što je platila. Voleo bih da objasni šta smo to u 2016. dobili, ako smo 3,7 milijarde dinara dali za subvencije, što pokriva sve zarade i još preti?e. A pritom, oslobo?eni su svih poreza, dobili su i druge olakšice – kaže Kova?evi?. – Ne treba u takvim slu?ajevima gubiti iz vida ni jednu, ni drugu, ni tre?u vlast, jer politi?ari nam nažalost to uspešno rade – kada se napadne vlast, oni ne pri?aju o njenim manjkavostima, što je tema, nego obr?u vodenicu u svoju korist, a mi gra?ani znamo da nam nijedna vlast nije bila sjajna.

Uvek prisutna pretnja da ?e napustiti Srbiju

Predsednik UGS Nezavisnost, profesor Fakulteta politi?kih nauka u Beogradu Zoran Stojiljkovi? za VOICE kaže da postoji gotovo paradigmati?an obrazac – da sklapate nedovoljno transperentne ugovore, da kroz dotacije i donacije debelo sponzorišete nazovi stranog investitora, da onda zapošljavate radnu snagu i u me?uvremenu, dok traje ugovor, pooštravaju?i uslove i tempo rada, smanjujete nadnice koje su na najnižem nivou.

– Kako se štrajkovi dešavaju u firmama ?iji su vlasnici stranci, kombinuju se preteške i nerealne radne operacije sa niskim dohocima, a kada do?e do štrajka, odmah se pripreti time da ?e neko napustiti Srbiju i preseliti proizvodnju. Na to imate i ?udnu pri?u o komponentama i cenama komponenti koje ulaze i izlaze iz Srbije, što stvara sumnju u to da se u me?uvremenu nešto sredstava iznosi. Popuštate uz pretpostavku da ?e neko od njih oti?i iz Srbije. Pa da li zaista neko misli da ?e Fijat oti?i iz Srbije zbog štrajka? Ono ?ega se pametan stidi, budala se ponosi, i mi jednostavno prodajemo jeftinu radnu snagu koja je u me?uvremenu još i disciplinovana. Loše pla?eni radnici deo su paketa koji smo dali stranim investitorima uz silne subvencije i beneficije – ukazuje Stojiljkovi?.

Zoran Stojiljkovic

Zoran Stojiljkovi?: Loše pla?eni radnici deo paketa koji dajemo stranim investitorima uz silne subvencije i beneficije (foto: MCBG)

Po njemu, stvar sa Kragujevcem ima simboli?nu težinu, jer kako kaže, ne zna da neko ko je dete socijalizma nije negde u okruženju video “fi?u” i “stojadina”, što govori o tome u kojoj smo meri deindustrijalizovani i o tome kakve su šanse za reindustrijalizaciju Srbije.

– Ovo nije stvar koja ?e se završiti Fijatom. Ovo je dosta odlu?na bitka, ovo nisu letnje epizode – upozorava naš sagovornik. – Nije vo?ena nikakva relativno samostalna privredna strategija koja bi doprinela o?uvanju nekih sistema, uspostavljanju velikih istraživa?kih centara, ulaganju u neke grane… Postoji samo strategija prodaje da bi se nešto spašavalo i to sa vrlo fleksibilnim radnim odnosima i niskim platama. Istraživanje koje je pokazalo da pola afri?kih zemalja ima ve?e li?ne dohotke nego gra?ani Srbije, malo je promenilo stvari u stavu javnosti i medija. I pri?a o nekih 500 evra prose?ne plate na staklenim je nogama, a pitanje je imamo li mi kroz rast zaposlenosti koji se prikazuje i rast kvalitetno održive zaposlenosti ili imamo tip krajnje prekarizovanih odnosa, gde su poslovi uglavnom na odre?eno vreme.

Stojiljkovi? ne vidi budu?nost za ekonomiju ove zemlje, njene radnike i mlade sve dok s jedne strane u javnim preduze?ima postoje kapitalizam i klijentalizam, a dok se, s druge strane to kombinuje sa krajnje elasti?nim odnosima i prevelikim razumevanjem prema interesu inostranog kapitala.

U me?uvremenu, Vu?i? od državni?kih obaveza nije stigao ni da pro?ita pismo nezadovoljnih kragujeva?kih radnika, Tadi? božemoj nije ni za šta kriv, Vulin je na ?elu vojske a ne radnika kojima je spakovao zakon, a o nekoj alternativnoj ekonomiji razvoja niko i ne razmišlja.

Sla?ana Gluš?evi? (VOICE)
Fotografija: Beta

voice_logo

Podelite ovu stranicu!