Stounu uručeno Počasno Srce Sarajeva

14 Aug 2017

Tu priliku iskoristio je za antiratnu poruku i upozorenje od novih ratnih strahota u svetu

Američkom reditelju, scenaristi i producentu Oliveru Stounu, trostrukom oskarovcu i oštrom političkom kritičaru, svečano je 13. avgusta uručeno Počasno Srce Sarajeva za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a tu priliku iskoristio je za antiratnu poruku i upozorenje od novih ratnih strahota u svetu.

Nagrada 23. Sarajevo film festivala uručena je Stounu pred više od 3.000 gledalaca u Letnjem kinu Raiffeisen.

Stoun je rekao da mu dodela Srca Sarajeva predstavlja čast, jer zna da je Sarajevo grad koji ima srce. Podsetio je i da je bio već u Sarajevu po završetku rata, te da je pre toga čuo mnogo tragičnih priča iz 90-ih koje, kako je naglasio, treba i dalje ponavljati.

“Povratak u Sarajevo mi mnogo znači, prvenstveno zato što mogu da vidim koliko se grad promenio, koliko je napredovao u svakom pogledu… Dužnost svih nas, pogotovo vas koji se sećate rata, kao što ga se i ja sećam, jeste da nastavite da govorite o njemu, da podsećate i svoje i mlađe generacije o svemu što rat donosi i što ne smemo da dozvolimo da se ponovi”, rekao je Stoun i naglasio da je to posebno neophodno sada, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi njegova zemlja na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom.

“Strahujem da je moja zemlja izgubila balans”, rekao je Stoun i dodao da se “javno izgovaraju stvari koje su glupe i opasne”.

“Naš predsednik govori o ratu kao o igri. Međutim, i pre ovog predsednika, moja zemlja je izuzetno vojno ojačala, napumpala mišiće, a to je veoma zastrašujuće za sve u svetu”, rekao je Tramp i poručio da se uvek mora biti protiv militarizma. Dodao je da i njegov intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom podseća koliko je jačanje vojne sile opasno.

Publika 23. SFF-a ima priliku da, u okviru programa Posvećeno, pogleda Stounove filmove “Intervju sa Putinom” (2017), “Snouden” (2016), “Vod smrti” (1986) i “Rođene ubice” (1994).

Stoun će, kako su najavili organizatori, održati 15. avgusta i masterklas u Kinu Meeting Point.

Stoun je autor više od 20 dugometražnih filmova, uključujuci neke od najuticajnijih, kultnih naslova koji su obeležili protekle decenije, među kojima su i oni u kojima je u potpunosti odbacio konvencije mitskog žanra, poput “Voda smrti” (1986), inače prvog filma iz njegovog vijetnamskog triptiha, te filmova “Rođen 4. jula” (1989), “JFK” (1991), “Rođene ubice” (1994), “Nikson” (1995), kao i satiričnog filmskog portreta bivšeg američkog predsednika Džodrža Buša “W” (2008) i dokudrame o životu američkog zviždača Edvarda Snoudena “Snouden” (2016). Među Stounovim filmovima su i oni koji su osvajali pažnju brojne, međunarodne publike i imali značajan kulturni uticaj. Među njima su oštra kritika američkog angažmana u Centralnoj Americi “Salvador” (1985), kritički prikaz američkog korporativnog kapitalizma “Vol Strit” (1987), istinita priča o dve od samo 20 osoba koje su preživele teroristički napad u Njujorku 11. septembra 2001. “Svetski trgovinski centar”, te poetski omaž 60-im godinama i ekstatičnoj muzici Džima Morisona “The Doors” (1991).

Stounova serija filmova na temu kriminala, pored “Rođenih ubica”, uključuje i naslove “Pogrešno skretanje” (1997) i “Divljaci” (2012).

Njegovi su scenariji za filmove drugih reditelja dali uvid u svu kompleksnost vlastitih ideja. Publika je “Ponoćni ekspres” (1979) dočekala sa oduševljenjem koje je samo dodatno poraslo nakon filma “Lice sa ožiljkom” (1983). Napisao je scenarije i za filmove “Godina zmaja” (1985) i “Konan varvarin” (1982). Takođe, producirao je ili koproducirao desetine naslova, uključujući filmove “Narod protiv Larija Flinta” (1996), “Klub srećnih žena” (1993) i “Preokret sudbine” (1990).

Stoun je i autor više dokumentaraca, uključujući tri filma o Fidelu Kastru “Comandante” (2003), “Tražeći Fidela” (2004) i “Kastro zimi” (2012), i film o ogromnim društenim promenama u Južnoj Americi, “Južno od granice” (2009), u kojem je značajna pažnja posvećena Ugu Čavezu i šestorici drugih južnoameričkih predsednika. Takođe, snimio je i film o izraelsko-palestinskim odnosima “Persona non grata” (2003), a u skorije vreme i 12-satnu TV seriju “Neispričana istorija SAD” (2012) o uvreženoj, trijumfalističkoj interpretaciji američke istorije, kao i četvorodelni razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom “Intervju sa Putinom” (2017).

Nagrada Počasno Srce Sarajeva svečano će biti uručena 16. avgusta i engleskom glumcu Džonu Klizu.

Zvezda 23. SFF-a na otvaranju bio je američki reditelj Džošua Openhajmer, kome je takođe priređen program Posvećeno.

SFF predstavlja od 11. do 18. avgusta 235 filmova u 18 programa, od kojih su četiri takmičarska, uključujući novouvedeni studentski.

Festivalski sajt je sff.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult / Foto: SFF)

Podelite ovu stranicu!