Sto godina od ubistva Roze Luksemburg u Berlinu

I danas njene reči zvuče aktuelno...

15. jan 2019

Rozu Luksemburg (1871) su 15. januara 1919. godine svirepo ubili nemački oficiri, potom je bacili u reku i nakon dužeg vremena je pronađeno njeno telo i sahranjeno. Bila je beskompromisna u odbrani radničkih prava u vreme nadirućeg kapitalizma u Nemačkoj početkom 20. veka. Čuvene su njene reči posvećene odanosti ideji za koju se bori. U jednom pismu piše da žrtve spadaju u zanat odanog političara i da su „nešto što se samo po sebi razume“. Ostali su nam njeni tekstovi, kao primer takve borbe, ali i njen lični primer borbe pojedinke za prava drugih.

Ostale su i inicijative u raznim zemljama da se njeno ime ne zaboravi. Tako je u povodu obeležavanja pedesetpetogodišnjice njene smrti objavljena poštanska marka u Nemačkoj još davne 1974. godine u ediciji znamenitih žena Nemačke.

Danas njene reči zvuče aktuelno:

„Bez slobodne, nesputane štampe, bez neometanog udruživanja i okupljanja nezamisliva je upravo vladavina širokih narodnih masa. Sloboda samo za pristalice vlastodržaca, samo za članove jedne partije – ma kako brojni bili – nije sloboda. Sloboda je uvek sloboda drugačijeg mišljenja… Javni život zemalja sa ograničenom slobodom upravo je zato tako skučen, tako siromašan, tako shematičan, tako neplodan, jer se isključenjem demokratije presecaju svi živi izvori duhovnog bogatstva i napretka. Jedini put ka preporodu je sam javni život, neograničena najšira demokratija, javno mnenje.“

Ali su nam ostali i događaji koji potvrđuju brisanje njenog značaja i imena u istoriji. Na primer, u Srbiji u novije vreme nisu preštampavani njeni spisi niti su štampane kritičke analize njenih stavova (sem objavljenog stripovanog prevoda sa engleskog jezika njene biografije Crvena Roza, 2017). Podaci pokazuju da je u domaćoj literaturi gotovo zanemarena, da su u drugim socijalističkim zemljama na druge načine omalovažili njen značaj. Na primer, u Poljskoj je prošle godine skinuta spomen ploča sa kuće u kojoj je živela i preneta u muzej sa obrazloženjem da je prema zakonu iz 2016. zabranjeno da na javnim mestima stoje „nemi spomenici“ komunizma.

Veče posvećeno Rozi Luksemburg u Novom Sadu

Povodom obeležavanja stogodišnjice ubistva teoretičarke marksizma, filozofkinje, antiratne aktivistkinje i revolucionarne socijalistkinje Roze Luksemburg (1871-1919), večeras će u Novom Sadu biti upriličeno čitanje njenog “Pisma iz zatvora”.

Tekstove će čitati Maja Brukner, a o Rozi Luksemburg će govoriti Margareta Bašaragin, Ana Bu, Miloš Pankov i Svenka Savić.

Događaj počinje u 18 sati u Galeriji Spomen zbirka Rajka Mamuzića.

Ženske organizacije u Srbiji čuvaju sećanje na Rozu Luksemburg koja se podjednako borila i za ženska prava početkom 20 veka. Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ čuva sećanje na ovu izuzetnu ženu u obliku različitih aktivnosti. Pokreće inicijativu štampanja poštanske marke kod Pošta Srbije u 2019. godini, posvećuje joj veče čitanja Pisma iz zatvora (štampane davne 1951).

Svenka Savić i Margareta Bašaragin 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga