Stiže upola jeftiniji veštak

25 Sep 2008

Ministarstvo poljoprivrede pomaže paorima pred setvu
Ministarstvo poljoprivrede obezbediće paorima mineralno…

Ministarstvo poljoprivrede pomaže paorima pred setvu
Ministarstvo poljoprivrede obezbediće paorima mineralno đubrivo za jesenju setvu upola jeftinije od onog na tržištu. Kako je juče rekao savetnik u tom ministarstvu Danijel Kovačić, regresirani veštak poljoprivrednicima bi trebalo da bude dostupan najkasnije za dve sedmice. Reč je o 50.000 tona đubriva „tri petnaestice“ i „8:16:24“, regresiranog sa 20.000 dinara po toni, što znači da ova pomoć države vredi milijardu dinara.

– To iznosi oko 50 evra po hektaru, što će znatno pomoći ratarima, koji za nekoliko dana treba da uđu u njive – rekao je Kovačić na tribini Zadružnog saveza Vojvodine i „Agropresa“, posvećenoj predstojećoj setvi. Dodao je da će ministarstvo ovih dana predložiti Republičkoj direkciji za robne rezerve da otkupi deo ovogodišnjeg roda kukuruza kako bi se obustavio pad cena te kulture i da bi mu vrednost bila dovedena na nivo koji proizvođači očekuju. Kovačić je najavio i donošenje niza veoma bitnih uredbi radi poboljšanja uslova u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje, a do kraja godine očekuje se i usvajanje desetak zakona, među kojima su i dugoočekivani zakon o poljoprivredi i zakon o poljoprivrednom zemljištu.

U razgovoru o jesenjoj setvi učestvovali su predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine, Produktne berze, žitomlinskih organizacija, naučnih institucija i proizvođači. Zajednička ocena je da je za taj važan posao veoma bitna znatna pomoć države, kako bi se on valjano obavio, odnosno kako bi se kulture zasejale na optimalnim površinama. A one su, naglasio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević – 700.000 hektara pod strnim žitom, a od toga najmanje 500.000 hektara pod pšenicom. Istakavši strateški značaj pšenice, Malešević je ukazao da paori treba da zaseju najkvalitetniju, jer za takvu proizvodnju imamo odgovarajuće seme i druge uslove. Kao neosnovane odbacio je tvrdnje pojedinih stručnjaka da naše hlebno žito nije dobrog kvaliteta, naglasivši da se takvo žanje samo u nekoliko zemalja na svetu.

– Nažalost, teško je i struci i nauci i proizvođačima raditi u državi koja nema strategiju o poljoprivredi i čije je stočarstvo na dnu. I priča o proizvodnji pšenice svedena je na dilemu da li je sejati ili ne – izjavio je Malešević.
I od drugih učesnika jučerašnjeg skupa čulo se da su brojni proizvođači, pa čak i neki sa velikim zemljišnim posedima, pred dilemom da li da seju hlebno žito, jer tom proizvodnjom u ovim uslovima svesno idu u gubitke. Država zbog toga treba da pomogne koliko je god u njenoj moći, rečeno je, uz ocenu da 120 evra državne subvencije po hektaru nije dovoljno ni za pokrivanje troškova proizvodnje pšenice.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!