Stiže upola jeftiniji veštak

25 Sep 2008

Ministarstvo

Ministarstvo poljoprivrede pomaže paorima pred setvu
Ministarstvo poljoprivrede obezbedi?e paorima mineralno ?ubrivo za jesenju setvu upola jeftinije od onog na tržištu. Kako je ju?e rekao savetnik u tom ministarstvu Danijel Kova?i?, regresirani veštak poljoprivrednicima bi trebalo da bude dostupan najkasnije za dve sedmice. Re? je o 50.000 tona ?ubriva „tri petnaestice“ i „8:16:24“, regresiranog sa 20.000 dinara po toni, što zna?i da ova pomo? države vredi milijardu dinara.

– To iznosi oko 50 evra po hektaru, što ?e znatno pomo?i ratarima, koji za nekoliko dana treba da u?u u njive – rekao je Kova?i? na tribini Zadružnog saveza Vojvodine i „Agropresa“, posve?enoj predstoje?oj setvi. Dodao je da ?e ministarstvo ovih dana predložiti Republi?koj direkciji za robne rezerve da otkupi deo ovogodišnjeg roda kukuruza kako bi se obustavio pad cena te kulture i da bi mu vrednost bila dovedena na nivo koji proizvo?a?i o?ekuju. Kova?i? je najavio i donošenje niza veoma bitnih uredbi radi poboljšanja uslova u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje, a do kraja godine o?ekuje se i usvajanje desetak zakona, me?u kojima su i dugoo?ekivani zakon o poljoprivredi i zakon o poljoprivrednom zemljištu.

U razgovoru o jesenjoj setvi u?estvovali su predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine, Produktne berze, žitomlinskih organizacija, nau?nih institucija i proizvo?a?i. Zajedni?ka ocena je da je za taj važan posao veoma bitna znatna pomo? države, kako bi se on valjano obavio, odnosno kako bi se kulture zasejale na optimalnim površinama. A one su, naglasio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Maleševi? – 700.000 hektara pod strnim žitom, a od toga najmanje 500.000 hektara pod pšenicom. Istakavši strateški zna?aj pšenice, Maleševi? je ukazao da paori treba da zaseju najkvalitetniju, jer za takvu proizvodnju imamo odgovaraju?e seme i druge uslove. Kao neosnovane odbacio je tvrdnje pojedinih stru?njaka da naše hlebno žito nije dobrog kvaliteta, naglasivši da se takvo žanje samo u nekoliko zemalja na svetu.

– Nažalost, teško je i struci i nauci i proizvo?a?ima raditi u državi koja nema strategiju o poljoprivredi i ?ije je sto?arstvo na dnu. I pri?a o proizvodnji pšenice svedena je na dilemu da li je sejati ili ne – izjavio je Maleševi?.
I od drugih u?esnika ju?erašnjeg skupa ?ulo se da su brojni proizvo?a?i, pa ?ak i neki sa velikim zemljišnim posedima, pred dilemom da li da seju hlebno žito, jer tom proizvodnjom u ovim uslovima svesno idu u gubitke. Država zbog toga treba da pomogne koliko je god u njenoj mo?i, re?eno je, uz ocenu da 120 evra državne subvencije po hektaru nije dovoljno ni za pokrivanje troškova proizvodnje pšenice.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!