Stejt department: Pod Nedićem ubijeno 90 odsto Jevreja u Srbiji

15 Aug 2017

"U Srbiji se i dalje prodaju antisemitske knjige"

Ameri?ki Stejt department je objavio godišnji izveštaj o verskim slobodama u svetu, u kojem se isti?e da je ?ak 80 procenata svetske populacije izloženo ograni?enjima ili neprijateljstvu u ispoljavanju religije.

U izveštaju se ukazuje i na situaciju u zemljama Balkana, a što se ti?e Srbije apostrofira se nastavak restitucije imovine verskih zajednica konfiskovane nakon 1945, kao i “posthumna rehabilitacija ?elnika pronacisti?ke vlade Milana Nedi?a, pod ?ijom je upravom ubijeno 90 odsto Jevreja u Srbiji”.

“Skupština Srbije usvojila je u februaru Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika”, navodi se u izveštaju i dodaje da pojedine manjinske verske grupe ukazuju na problem registracije prema postoje?em zakonu, isti?u?i da je pristrasan.

Stejt department navodi da u Srbiji pojedine male izdava?ke ku?e i ultranacionalisti?ke grupe “nastavljaju da prodaju prevode antisemitskih knjiga”.

“Tako?e, objavljuju se i kriti?ki tekstovi prema netradicionalnim verskim zajednicama. Jehovini svedoci su prijavili nekoliko napada na njihovu imovinu, ali policija nije uhvatila nijednog po?inioca”, ukazuje izveštaj Stejt departmenta.

Kada je generalno re? o državama Zapadnog Balkana, one ustavom garantuju slobodu veroispovesti i ravnopravnost “tradicionalnih” religija, ali se verske zajednice, pre svega manjinske, suo?avaju sa raznim problemima: od vra?anja imovine Katoli?ke crkve u Banjaluci, preko sporova oko broja stradalih u Jasenovcu, nesuglasica oko položaja Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve do problema manjinskih verskih grupa u Srbiji da se registruju.

U BiH, pripadnici manjinskih verskih zajednica isti?u da su i dalje lišeni mogu?nosti da budu imenovani na pozicije u vladi i parlamentu. U izveštaju Stejt departmenta se ukazuje na problem lišavanja verskih zajednica mogu?nosti da koriste svoju imovinu, kao što je to slu?aj Katoli?ke crkve kojoj gradske vlasti u Banjaluci odbijaju da vrate nacionalizovane objekte. Od devet slu?ajeva napada na verska zdanja, policija je pronašla po?inioca samo u jednom slu?aju, ta?nije podmetanje požara u pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.

U izveštaju se kaže da je bosanskohercegova?ki me?uverski savet, koji nastoji da olakša dijalog me?u ?etiri tradicionalne verske zajednice (muslimani, pravoslavci, katolici i Jevrejci), saopštio da je znatno smanjen broj napada na verske objekte u poslednje dve godine.

“Me?utim, i dalje ima primera sukoba izme?u ?lanova Islamske zajednice i manjinskih religijskih grupa, me?u kojima ima i šiita, a koji obavljaju verske obrede izvan jurisdikcije Islamske zajednice”, tvrdi Stej department.

U odeljku o Hrvatskoj ukazuje se na 20 napada na imovinu Srpske pravoslavne crkve koja upozorava na rast netolerancije u društvu. Stejt department navodi i spor oko obeležavanja godišnjice stradanja u Jasenovcu.

“Predstavnici Jevreja i Srba (pre svega crkveni velikodostojnici) organizovali su odvojeno manifestaciju, bojkotuju?i skup koji su u aprilu organizovali hrvatski zvani?nici. Kao razlog su naveli nastojanje zvani?nog Zagreba da umanji zlo?ine pronacisti?kog ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata”, kaže se u izveštaju.

“Tamo gde nema zaštite verskih sloboda, znamo da su ve?e šanse za nestabilnost, zloupotrebu ljudskih prava i nasilni ekstremizam”, zaklju?ak je Stejt departmenta.

(Slobodna Evropa/Autonomija)

Podelite ovu stranicu!