ŠTEFAN LENE: Niko više ne očekuje konflikte na Balkanu

26 Nov 2012

Postignut je enormno veliki napredak u oblasti bezbednosti. Niko više niti očekuje niti veruje da će na Balkanu izbiti bilo kakav veliki rat ili veliki konflikt

Štefan Lene je bivši austrijski diplomata i izaslanik Evropske unije za Balkan. Aktivno je u?estvovao u pregovorima o uspostavljanju prekida vatre i primirja nakon konflikta u Makedoniji i na jugu Srbije. Mišljenja je da ne postoji kriza širenja Evropske unije na Zapadni Balkan nego kriza evra i ekonomska kriza u samoj Uniji, koja se, razume se, negativno odražava i na region. Predstoji još nekoliko teških godina, kaže, a onda ?e krenuti pozitivan privredni razvoj u Evropi, koji ?e se reflektovati i na Zapadni Balkan.

Lene smatra da u regionu nema velikih bezbednosnih problema, ne veruje da bi mogao da se razgori neki ozbiljniji konflikt, a kad je u pitanju odnos Srbije i Kosova, drži da bi aktuelna vlast u Beogradu mogla da bude spremnija za kompromise od prethodne jer je, s obzirom na svoj bekgraund, imuna na udare zdesna. Nemogu?e je, naglašava, sada znati da li ?e Srbija pred ulazak u EU morati da prizna Kosovo, pored ostalog i, zato što niko sada ne zna ko ?e za osam do deset godina biti na kormilu Srbije, Kosova i same Evropske unije.

RSE: Najve?i deficit na Zapadnom Balkanu je deficit optimizma, pa tako i evrooptimizma. Ovo je nedavna „dijagnoza“ poznatog bugarskog sociologa Ivana Krasteva. Slažete li se sa njom?

Lene: Da, verujem i ja da je to jedan od najve?ih problema sa kojim se suo?avamo, da živimo iskustvo nedostatka optimizma, kako evrooptimizma, tako i optimizma uopšte uzev, ali mislim da je u izvesnom smislu i stvar mentaliteta da se situacija u regionu boji tamnijim bojama. Ja verujem da je, u osnovi, kao i do sada, perspektiva ovog regiona pozitivna, da u tom pogledu i evropske perspektive Zapadnog Balkana dobro stoje. Neke države regiona ostvarile su i ostvaruju pristojan napredak. Naravno, put do Evropske unije bi?e i dug i duži nego što se o?ekuje, ali važno je ista?i da ni za jednu od ovih zemalja nema strategijske alternative ?lanstvu u Evropskoj uniji. One su, štaviše, ve? danas, i to na više nego jednom planu, de facto deo Evropske unije, pa je jedino što se od njih o?ekuje da i dalje ka svom cilju, dakle, ka ?lanstvu u evropskom klubu, konsekventno napreduju.

RSE: Kažete da nema strategijske alternative Evropskoj uniji kad je u pitanju put zapadnobalkanskih zemalja. Ali, kad se kaže „strategijski cilj“, unapred je jasno da ?e se do njega putovati još mnogo godina. Zar ne mislite da mnogi rizici, uklju?uju?i i bezbednosne, vrebaju na tako dugom putovanju? U junu mesecu ove godine pucano je u dvojicu nema?kih vojnika na severu Kosova. Dakle, mislilo se do tada da su mir i stabilnost osigurani u tom delu regiona, ali samo dva metka su tu iluziju srušila. Postoji li u Evropskoj uniji bojazan da bi do takvih ili sli?nih incidenata ponovo lako moglo do?i?

Lene: Ja sam po?eo da se bavim pitanjima Balkana 1999. godine, neposredno posle kosovske krize i deo moje tadašnje aktivnosti odnosio se na pregovore o uspostavljanju prekida vatre i primirja na jugu Srbije i u Makedoniji. Bio sam, dakle, konfrontiran sa veoma teškom, veoma komplikovanom situacijom. Verujem da kada ?ovek današnju situaciju uporedi sa tadašnjom, mora ustanoviti da je postignut enormno veliki napredak i to upravo u oblasti bezbednosti. Niko više niti o?ekuje niti veruje da ?e na Balkanu izbiti bilo kakav veliki rat ili veliki konflikt. Naravno, doga?aju se povremeno napetosti, incidenti, pre svega na severu Kosova, ali to su relativno izolovani slu?ajevi. Verujem, štaviše, da se pouzdano može re?i da Balkan u današnjem svetu može da se tretira kao jedan od mirnijih regiona.

RSE: U kojim onda oblastima vidite danas najve?e probleme na Balkanu?

Lene: Najve?i problemi su, po mom mišljenju, u ekonomskoj situaciji. Bi?e vrlo teško ostvariti održivu stabilnost ako ne bude nikakvog privrednog razvoja. Ako 40 ili 50 odsto mladih ljudi bude predugo nezaposleno i ne bude imalo nikakve perspektive, onda ne možete govoriti o tome da ?ete mo?i da ostvarite dugoro?nu stabilnost – i to je zaista ozbiljan problem. Me?utim, napredak koji je u bezbednosnoj sferi ostvaren poslednjih godina, kao što sam rekao, zaista je enorman.

RSE: Da, ali sve više mladih ljudi, primerice, u Srbiji, kako kažu poslednja istraživanja, ne podržava nastavak puta svoje zemlje u Evropsku uniju. To svakako ima veze sa aktuelnom ekonomskom krizom. I sada, kada kažete da ?e ta kriza trajati još najmanje pet godina, a nema?ka kancelarka Angela Merkel je upravo to rekla, ne otvara li se time prostor da se ovi mladi ljudi okrenu nacionaliti?kim orijentacijama?

Lene: Da, ali to je situacija koja ne poga?a samo Zapadni Balkan. Kad pogledate ulice i demonstracije u Atini poslednjih dana, kad pogledate kakvo je u tom pogledu stanje u Španiji, onda je jasno da situacija postaje sve opasnija i da to, ukupno gledano, nikako nije dobro po opštu stabilnost u ?itavom jednom, i to ne malom, delu Evrope. Nažalost, sa tim problemom bi?emo konfrontirani sve dok se ne horizontu ne pojavi izlazak iz aktuelne krize. Me?utim, na drugoj strani, ipak se pojavljuju izvesni znaci stabilizacije u ovim zemljama. Na primer, gr?ki izvoz se prili?no pove?ao, popravio se i trgovinski bilans Španije, a i u balkanskim zemljama ima uspešnih pri?a, dakle, ipak ne bi bilo korektno re?i da ?e se, gledano na duži rok, situacija stalno pogoršavati. Pretpostavljamo da nas ?eka još nekoliko teških godina, ali da ?e nakon njih u Evropi krenuti pozitivan privredni razvoj.

Balans izme?u dva interesa

RSE: Kako komentarišete to da se sa gospodinom Ta?ijem sreo, sada ve? ne samo jednom, gospodin Da?i?, a ne gospodin Tadi?, demokrata?

Lene: Verujem, razume se, da se pre toga i gospodin Tadi? sreo sa gospodinom Ta?ijem. Bio sam zapravo i prisutan na raznim me?unarodnim skupovima, kada su se oni  jednostavno sretali. Ono što je od suštinske važnosti jeste da je dijalog izme?u Srbije i Kosova ve? po?eo u Tadi?evom mandatu i da su postignuti izvesni važni pomaci, kao što je, recimo, sporazum o u?eš?u i predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, sporazum o integrisanim granicama, odnosno, prelazima izme?u Kosova i Srbije. Sada je, me?utim, nastupila jedna nova faza procesa dijaloga i sada su na dnevnom redu politi?ka pitanja, i to ne obi?na politi?ka pitanja nego ona najteža, najvru?a i najspornija. Mogu?e je da je ova nova vlada, upravo zbog svog nacionalisti?kog bekgraunda, u boljoj poziciji da postiže kompromise nego što je prošla koalicija.

RSE: Zašto?

Lene: Da je Boris Tadi? išao u radikalnije kompromise, morao bi da ra?una da bi bio izložen žestokim udarcima od strane Nikoli?a, od strane Vu?i?a, a dodatno bi bio izložen i žestokim udarima predstavnika Srba sa severa Kosova, koji bi svaki kompromis ugra?en u sporazume sa Kosovom doživeli kao udarac i izdaju njihovih nacionalnih ose?anja. Ovi ljudi koji su sada na vlasti naprosto uživaju više kredibiliteta u njihovom sopstvenom bira?kom telu. Oni su takore?i imuni na udarce koji dolaze zdesna, odnosno, sa nacionalisti?ke strane. I u drugim napetim podru?jima, kao što je, recimo, Sinaj pokazalo se toliko puta da su relativno nacionalisti?ki orijentisane li?nosti lakše rešavale velike konflikte i dolazile do sporazuma i kompromisa. Ne mogu tvrditi da ?e se to pokazati i u ovom slu?aju, kroz dijalog izme?u Kosova i Srbije, ali mogu?nost da se to i ovog puta potvrdi svakako postoji.

RSE: Srbija stalno ponavlja da nikada ne?e priznati Kosovo. Vidite li bilo kakvo rešenje za u?lanjenje Srbije u EU, kao i za odnose izme?u Kosova i Srbije ako Srbija ni pred sam ulazak u Evropsku uniju ne bude htela da prizna Kosovo?

Lene: Na pitanje da li ?e Srbija pred samo svoje u?lanjenje u Evropsku uniju priznati Kosovo, odnosno, da li ?e tada morati da prizna Kosovo – iz današnje perspektive ne može se odgovoriti. Ulazak Srbije u Evropsku uniju ne?e se ni dogoditi pre 2020. godine. Niko ne može sada da zna, pa prema tome ni da kaže, ko ?e tada biti na vlasti – ni u Evropskoj uniji, ni u Srbiji, niti na Kosovu. Dakle, verujem da danas na to pitanje niko ne može da odgovori. Me?utim, ono što je danas na dnevnom redu, ono što danas treba i mora da se postigne jeste normalizacija odnosa Srbije sa Kosovom – bez priznanja. Svi znaju da Srbija sada nije u situaciji da prizna Kosovo, ali ono što jeste realno da sada postigne, a što se od nje i o?ekuje jeste da uloži velike napore, preduzme sve što je neophodno da ohladi strasti i realizuje saradnju sa Kosovom. Kona?no, šta god se desi, Srbija i Kosovo uvek ?e ostati susedi, prema tome, ima?e mnogo zajedni?kih interesa, ali i onih suprotstavljenih, koje ?e morati zajedni?ki da rešavaju. Nema, dakle, alternative dijalogu i saradnji izme?u Srbije i Kosova. Još jednom podvla?im, u ovoj fazi radi se o tome da se postigne normalizacija relacija sa Kosovom, bez njegovog priznanja. Verujem da to dobro razumeju i politi?ki lideri u Srbiji i politi?ki lideri na Kosovu i na toj osnovi mogu da sa?ine paket tema i problema za koje ?e kroz dijalog na?i dobra i održiva rešenja.

RSE: Da li vi imate bar obrise rešenja za koje smatrate da bi bilo najbolje za sever Kosova? Hašim Ta?i, premijer Kosova izjavljuje da autonomija za sever ne dolazi u obzir.

Lene: Po mom sudu, ovde se radi o tome da se prona?e balans izme?u dva veoma važna i legitimna interesa: na jednoj strani, to je interes Srba na severu Kosova da svoj život samostalno ure?uju i, tako?e, da održavaju svoje veze sa Srbijom, i, na drugoj strani, to je interes Prištine za garancijama da ?e sever ostati deo Kosova. Jedino rešenje koje bi po mom mišljenju na adekvatan na?in zadovoljilo interese i jedne i druge strane jeste autonomija.

RSE: Izvinite, zna?i li to Ahtisari ili Ahtisari plus ili?

Lene: Ahtisarijev paket sadrži zaista dobra rešenja kad je re? o lokalnoj samoupravi srpskih opština i ta rešenja mogu predstavljati temelje na kojima ?e se graditi, ali, po mom sudu nisu dovoljna samo ta rešenja.

RSE: Zašto nisu?

Lene: Na primer, zato što problem policijskih jedinica na severu mora zaista da se uredi, a mora da se uredi i pitanje tamošnjih sudova, moraju se možda otvoriti i mogu?nosti da se neki odgovori na pitanja srpske zajednice na severu zajedni?kim naporima dveju strana na?u i u nekim okvirima i modalitetima koji nisu predvi?eni Ahtisarijevim planom. Drugim re?ima, Ahtisarijev paket sadrži veoma korisne elemente i po srpsku zajednicu na Kosovu i po interese Srbije – ta rešenja su, uostalom, u izvesnoj meri i rezultat ranijeg procesa pregovora sa Srbijom – ali za rešavanje izazova koji postoje u nekim oblastima smatram da Ahtisarijev plan nije dovoljan. Moraju se, dakle, na?i rešenja koja su skrojena po meri specifi?nih okolnosti i izazova koji postoje na severu Kosova.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!