Statistika zalivanje promašila pet puta

20 Jul 2011

Stručnjaci koji se drže zvanične statistike kažu da se u Srbiji navodnjava tek 40.000 hektara, a samo je povrća koje mora da se zaliva 170.000

Po starom lošem običaju, tek kada nam useve potamani led, njive urone u vodu ili ih sunce sprži kao sad, povede se priča o tome da nikad nemamo dovoljno protivgradnih raketa, da su nam kanali zapušteni i bez kapi vode a sistemi za navodnjavanje puka slučajnost i statistička greška na oranicama… Priče za tri dana bude dosta, ali je problem u tome što se ni tada ne barata podacima koji imaju veze s realnošću već pitaj boga kakvom statistikom.

Ovih dana, dok nam njive gore i usevi vape za kišom, opet slušamo da se u Srbiji navodnjava tek malo više od jedan odsto obradivih površina te da je zapravo još gore jer je sistemima pokriveno i manje od toga. Elem, najčešće se barata podatkom da se u Srbiji navodnjava samo 40.000 hektara, što je manje od jedan odsto naših obradivih površina. Pri tom, od 4,2 miliona hektara koji se obrađuju u Srbiji, za navodnjavanje je pogodno 1,5 milion hektara, napominju stručnjaci.

Međutim, logično se nameće pitanje kako je moguće da navodnjavamo samo 40.000 hektara kada samo povrćem, koje bez vode ne može, imamo zasejane mnogo veće površine. Naime, povrće smo posejali na oko 310.000 hektara, a od toga je 86.000 hektara krompira, koji se navodnjava oko 20 ili 30 odsto. Međutim, preostalih oko 220.000 hektara uglavnom ne može bez vode. Recimo, od toga ne mora da se navodnjava začinska paprika, a nje je na oko 4.500 hektara, luk iz arpadžika, kojeg je na 2.000 do 3.000 hektara, i malo toga još. Elem, stručnjaci iz povrtarske branše s kojima smo razgovarali napominju da od tih 220.000 hektara pod povrćem mora da se navodnjava 80 odsto površina, što je oko 170.000 hektara. Dakle, samo se povrća zalije mnogo više nego što statistika zabeleži. Dodajmo tome i onih „zvaničnih” 40.000 hektara – rezultat, sasvim nezvaničan ali vrlo moguć, je da navodnjavamo pet puta veće površine od zabeleženih, odnosno da pod sistemima imamo i 200.000 hektara. Ni to nam, naravno, nije za utehu.

Kada je o ostalim kulturama reč, situacija je katastrofalna. Ovih vrelih dana najviše strada kukuruz. Kako je za naš list kazao upravnik Odeljenja za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo Đorđe Jocković, žuto zrno s naših njiva dobije vodu tek sporadično. – Masovnih sistema nema. A ukoliko bismo imali sisteme za navodnjavanje, imali bismo i prinose od šest do osam tona po hektaru, i to uz agrotehniku kakvu sada primenjujemo, a daleko od toga da se njome možemo pohvaliti. Sada su prinosi kukuruza od 2,5 do 6,5 tona po hektaru – kaže Jocković, napominjući da bismo, uz navodnjavanje i valjanu agrotehniku, mogli prebaciti i deset tona po hektaru. Nažalost, to u Srbiji nije slučaj pa su nam sada sve njive pod kukuruzom ugrožene, a po Jockovićevim rečima, više od 70 odsto površina je kritično. Kiša je pala pre nekoliko dana, ali nedovoljna i ne u svim delovima zemlje, kaže on, i dodaje da ovog leta imamo čak dva do tri puta manje padavina od prosečnih za ovo doba godine. – Visoke temperature vazduha i nedovoljno vlage u zemljištu – najgora su kombinacija i to izuzetno loše utiče na kukuruz i ostale prolećne useve. Prinos kukuruza već je umanjen, ali se ne može još reći za koliko – kaže Jocković, napominjući da su donji listovi kukuruza na mnogim njivama počeli da odumiru. Inače, najkritičniji periodi za kukuruz su sadašnji – oplodnja, i „nalivanje zrna” koje počinje, ali u avgustu ćemo videti kakve će vremenske prilike biti i kako će ta faza proći.

– Najoptimalnija temperatura u ovom trenutku bi bila između 25 i 28 stepeni, ali i pored toga problem predstavlja nedostatak vlage u zemlji – kaže Jocković, dodajući da je u Srbiji ove godine kukuruzom posejano 1,3 milion hektara.

Rukovodilac Odeljenja za šećernu repu Lazar Kovačev kaže da ta kultura do sada nije pretrpela veća oštećenja uslovljena visokom temperaturom i sušom.

– Repa je mnogo manje nepovoljno reagovala jer je zbog izuzetno dubokog korena uspela da nadomesti nedostatak vlage iz dubljih slojeva zemlje – objasnio je on. Dodao je da mnogo zavisi od kiše jer se druga faza rasta šećerne repe završava početkom avgusta, kada će i biti formirano 80 odsto prinosa. Po procenama novosadskog Instutita za ratarstvo i povrtarstvo, ove godine u Srbiji je pod šećernom repom više od 50.000 hektara, što je trećinu manje nego lane, kada je zabeležen i rekordan prinos od 53 tone po hektaru.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!