Statistika u službi Vučićeve propagande

26 May 2017

VOICE: Kako Republički zavod za statistiku falsifikuje stvarnost u Srbiji

Verovatno ćemo narednih dana gledati Aleksandra Vučića kako se hvali rastom prosečne neto zarade u Srbiji, po podacima Republičkog statističkog zavoda. Poznato je međutim da statistika može sve da dokažete, pa i da nam bude “neprijatno kako nam dobro ide”. Stvarnost je međutim potpuno drugačija, a njeno statističko iskrivljavanje samo je deo jeftine režimske propagande.

Najnoviji podaci zvanične statistike, objavljeni 25. maja, pokazuju da je prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu bila 49.635 dinara, što je po srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosilo 403 evra. Vojvodina je ponovo bila ispod srpskog proseka – njeni zaposleni građani u aprilu su zaradili 48.983 dinara. Vojvođanske koverte bile su dobrano tanje od onih koje su u aprilu dobili radnici beogradskog regiona (beogradska plata prošlog meseca u proseku je iznosila 61.944 dinara), a deblje od onih u ostalim regionima zemlje. Inače, statistika je, kada je o zaradama reč, Srbiju podelila na sever i jug. Na severu se zarađivalo 55.580 dinara, a na jugu 41.689 dinara.

Aprilski prosek u Srbiji veći je od martovskog. Ako se pogledaju zbirne zarade za prva tri meseca – u mnogim mestima u aprilu su bile veće nego mesec dana ranije. Za razliku od marta, u Vojvodini prošlog meseca nije zabeležena nijedna plata manja od 30.000 dinara. Najtanje koverte bile su u Alibunaru – 30.635 dinara, potom u Sremskim Karlovcima – 32.099 dinara, pa u Malom Iđošu – 33.226 dinara…

Najveću prosečnu platu u Vojvodini imali su zaposleni u Pećincima – 63.806 dinara. Vrščani su u aprilu zaradili 59.743 dinara, Novosađani 59.646 dinara, dok je prosek u Bačkoj Palanci bio 53.617 dinara, u Beočinu 47.971 dinar… Najveća vojvođanska plata bila je prilično manja od najveće u zemlji – surčinske od 86.205 dinara.

Sve u svemu, aprilska prosečna plata u Srbiji je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS,) realno veća tri odsto, a nominalno 3,8 odsto od martovske, ali šta ovi podaci zapravo znače?

Statistika menja sliku života u Beočinu

Najnovija statistika verovatno će biti povod za sledeće obraćanje javnosti premijera Aleksandra Vučića koji nam, kao da ne živimo u istoj zemlji, pokazuje da živimo sve bolje ili će mu poslužiti kao šlagvort u predstavljanju podataka o privrednom rastu i socio-ekonomskom napretku. Međutim, podatke statističkog zavoda o platama i zaposlenim s velikom rezervom uzimaju mnogi ekonomisti, sindiklisti i građani koji rade za srpski prosek. Pa čak i predsednici opština u kojima je na vlasti partija premijera.

Tako je, na primer, podatke o martovskim platama Republičkog zavoda za statistiku demantovao predsednik opštine Beočin Mitar Milinković. Statistika je objavila je u martu prosečna zarada u Beočinu iznosila 68.500 dinara, a Milinković je za novosadski „Dnevnik“ rekao da je plata zaposlenih u toj opštini bila gotovo upola niža od zvaničnih podataka – 36.732,60 dinara. On je kazao da je stvarnost potpuno drugačija od statističkih podataka i da je prosek plata visok zbog kompanije „Lafarž“.

Beocin

Beočin: Kad statistika ne dodiruje stvarnost

– Zbog ekstremno visokih plata menadžera zaposlenih u kompaniji, statistika potpuno menja sliku života u Beočinu, a oni ni ne žive u Beočinu, već u Beogradu i Novom Sadu, gde i plaćaju porez na zaradu, koji se plaća na osnovu mesta prebivališta, kazao je Milinković, i dodao da, uprkos tome što Beočin ima status prve kategorije razvijenih opština, zapravo je srednje razvijena sredina, koja ima oko 1.000 korisnika socijalne pomoći i oko 1.000 nezaposlenih, od blizu 16.000 stanovnika. Zaposlenih u stalnom radnom odnosu i s mestom prebivališta u Beočinu ima svega 2.920.

Da je statistika stvarna, Beočin bi imao oko 400 miliona dinara od zarada, što je situacija samo na papiru, ukazao je prvi čovek ove opštine.

Rekao je i da na konkursima, kako Pokrajine, tako i Republike, ta opština, upravo zbog podataka o zaradama koji nisu tačni, ne dobija novac koji joj je namenjen, odnosno na pokrajinskim konkursima mora da učestvuje s 50 odsto novca iz budžeta, koji nije veliki.

Otkud samo 13 odsto nezaposlenih?

– RZS ne objavljuje kolika je prosečna zarada svih radnika u Srbiji, uključujući radnike koji rade „na crno“, po ugovorima o povremenim i privremenim poslovima i ugovoru o delu iako dobija taj podatak u okviru Ankete o radnoj snazi, navodi u analizi zarada portal “ Radnik”. Tako je, na primer, Zavod za statistiku objavio je da je prosečna zarada u martu 2017. godine 47.814 dinara, a ovim istraživanjem su obuhvaćeni samo radnici koji imaju ugovor o radu, naveo je portal.

Takođe, anketa o radnoj snazi koju RZS objavljuje kvartalno pokazuje da Srbija nema više od 13 odsto nezaposlenih. “Radnik” objašnjava kako se došlo do tog magičnog broja. Naime, statistika beleži svakoga ko je najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljao neki plaćeni posao (u novcu ili naturi) i ubraja ga u zaposlene.

“Na primer, ako ste jedan dan ubacivali flajere u sandučiće za 1.000 dinara, vi ste zaposleni, bez obzira na to što sigurno ne možete preživeti mesec dana sa tim novcem i nemate uplaćene doprinose. Na ovaj način se delom može objasniti kako je istraživanjem konstatovano da je samo 13 odsto građana i građanki nezaposleno”.

Dok se u Anketi o radnoj snazi ne vidi prosečna zarada, Zavod za statistiku objavljuje te podatke u okviru drugog istraživanja sa potpuno drugačijom definicijom „zaposlenog“.

“U Istraživanju o zaposlenima i o zaradama zaposlenih zaposleni više nije onaj ko je radio sat vremena plaćeni posao, već onaj ko ima zasnovan radni odnos sa poslodavcem (…) na određeno ili neodređeno vreme. Dakle, ovim istraživanjem obuhvaćeni su samo radnici koji imaju ugovor o radu. Ne smatraju se zaposlenim lica koja rade na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova“, prenosi portal Radnik definiciju zaposlenog na osnovu koje je Zavod za statistiku konstatovao da je u martu 2017. prosečna neto zarada u Srbiji bila 47.814 dinara, u aprilu 49.635 dinara…

Kasni 70 odsto plata u Srbiji

Dragomir Rajic

Dragoljub Rajić: U Srbiji oko 70 odsto radnika ne prima plate na vreme, od čega jednoj trećini zarada kasni od 30 do 90 dana

I nije to jedina iskvarena slika stvarnosti u statistici. Kako je za VOICE rekao Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, problem je i u tome što u Srbiji oko 70 odsto radnika ne prima plate na vreme, od čega jednoj trećini zarada kasni od 30 do 90 dana. Oko sedam odsto radnika platu prima sa zakašnjenjem većim od tri meseca.

Mreža za poslovnu podršku objavila je pre par dana da je Srbija sa platom od 397 dolara ispod velikog broja afričkih zemaljaZimbabvea, Mozambika, Tanzanije, Čada, Džibutija… Podsetila je na to da je do 2008. godine zarade u Srbiji imale osetan rast, što je bila dobrim delom posledica privatizacije. Međutim, privreda i građani nisu uspeli da dostignu nivo iz 2008, što zbog uticaja svetske ekonomske krize, što zbog sporosti u okončavanju tranzicije i nepovoljnih uslova za razvoj privatnog biznisa (koji traju i danas). Upravo u razdoblju od 2009. do 2016. godine značajan broj afričkih zemalja imao je konstantan razvoj, značajne investicije i liberalizaciju uslova za poslovanje i zato je beležio značajniji rast od Srbije, navodi se u analizi Mreže.

zarade-afrika

Statistika koja razbija predrasude i pokazuje mesto Srbije u svetu

– Pritom, politički i ekonomski sistem u Srbiji tako je postavljen da je država jedino zainteresovana da naplati poreze i doprinose, a ne da vodi brigu o zaposlenim i platama – ocenio je Rajić uz napomenu da ni poslodavcima nije lako da redovno izmiruju visoke dažbine, to jest poreze i doprinose kada ni oni ne mogu da naplate robu ni posle 140 dana.

On navodi da od 150 opština u Srbiji u 71 nema preduzeća sa više od 100 zaposlenih. Uvođenje u stečaj firmi iz tog okruženja koje ne daju plate izbegava se iz političkih razloga jer bi to bilo pogubno za sredinu, a i radnici imaju iluziju da su zaposleni, ocenio je on.

ASNS: Realno, prosek nam je 30.000 dinara

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) kažu da su vrlo skeptični prema svim statističkim podacima koje dobijaju, od prosečne zarade do broja nezaposlenih.

– Stalno smo na terenu, svuda po Srbiji, i dobro znamo kako se živi i kakve su plate. Pa ne može Niš da se meri po Duvanskoj industriji ako ostali primaju 30.000 dinara. To uzimamo s rezervom, kao i izjave premijera Vučića o najbržem rastu Srbije u Evropi. Mi ih bezbroj puta dematujemo i dokažemo da nismo ni u regionu najbolji, a kamoli šire, a on opet izjavi kako prednjačimo spram zemalja EU. Sve i da je tako, da su nam plate onako kako kaže statistika, to je porazno – kaže za VOICE predsednica ASNS Ranka Savić.

Ranka Savic

Ranka Savić: Zarade u Srbiji trebalo bi da budu najmanje 100.000 dinara da bi se iole pristojno živelo

Dodaje da ova organizacija trenutno radi na planu delovanja za naredni period koji će biti usmeren na visinu zarada i zaposlenost.

– Prema cenama koje imamo, zarade u Srbiji bi trebalo da budu najmanje 100.000 dinara da bi se iole pristojno živelo. A onda na to da idu godine staža, stručna sprema, funkcije… Mi svi životarimo, niko ne živi. Postoji statistika života i statistika sindikata. Mi koji obilazimo Srbiju i njene radnike imamo potpuno drugačiju sliku stanja – plate su oko 30.000 dinara. Govorim o većini, o onima koji nisu partijski zaposleni i nemaju 200.000 dinara – kaže Ranka Savić. – Imamo javna preduzeća gubitaše u kojima su plate po 100.000 dinara, a mi građani, ostali poreski obveznici finansiramo gubitaše. Tako nešto Evropa i ne poznaje. Ne mogu zaposleni u RTB Boru da imaju 90.000 dinara prosek. Kao predsednik sindikata ne govorim protiv takvih plata, ali to je anomalija našeg društva.

Apsurd je, veli naša sagovornica, i to što dovedemo strane investitore, dajemo im sve moguće i nemoguće olakšice, a oni radnicima plate 27.000 dinara.

– Ko se zaposlio u poslednje dve godine? Ja ne znam nikog. Firme se zatvaraju i dešava se da dnevno, po podacima sindikata, imamo 500 i 1.000 novonezaposlenih. Bambi sad nedeljno otpušta po 200 ljudi, komunalna preduzeća smanjuju broj radnika. Potpuna katastrofa – ocenjue Ranka Savić,

Slađana Gluščević (VOICE)
Naslovna fotografija: pixabay.com

Podelite ovu stranicu!