Statistika neumoljiva – beda najveća u Vojvodini!

10 Jun 2012

U Opovu se živi od 1.825 dinara mesečno

Statistika je ponovo najveću sirotinju zabeležila u Vojvodini. Opet u Opovu, koje je po mesečnim primanjima stanovnika na dnu dna. Građani ove varošice preživljavaju sa 1.825 dinara! Toliko, naime, mesečno zarade po glavi stanovnika. Na aprilskoj lestvici zarada, poslednjoj koju je zvanična statistika objavila, a „nezvanični statističari“ preračunali „po glavi“, iznad ovog banatskog mesta su Doljevac, Malo Crniće, Ražanj, Merošina… Žitelji ovih mesta mesečno imaju od 2.334 do 2.382 dinara.

Inače, aprilske plate u Srbiji u proseku su iznosile 42.215 dinara, i bile su veće nego u martu, kada su zaposleni kući odneli 40.560 dinara. Zarade u aprilu, doduše, ne mogu se uzeti kao realna slika, jer, kao što decembarske uvećaju 13. plate, bonusi…, tako u ovom mesecu rastu zbog regresa koje isplaćuju mnoge firme. Ovog aprila bile su veće i zbog rasta minimalca, ali i još jednog “muljanja” u javnom sektoru. Recimo, prema poslednjoj analizi Republičkog zavoda za statistiku, naftašima je ova plata skočila za čak 50.000 dinara! U svakom slučaju, aprilske zarade su u ukupnoj sumi veće. Prava slika Srbije, kada je o platama reč, može se videti tek kada se pogleda koliko njen svaki stanovnik zaradi.

A posmatrano iz te perspektive, slika je veoma tmurna, naročito za one koji ne žive u Beogradu i Novom Sadu. Jer, dok stanovnici Opova koji mesečno po glavi stanovnika imaju prihode tek 1.852 dinara, Novosađani imaju jedanaest puta više – po 20.723 dinara!

– Kada se prosečne plate pomnože brojem zaposlenih i podele brojem stanovnika, dobijamo prosečne zarade po stanovniku koje su gotovo jednake u Novom Sadu i u Beogradu i upola manje u ostatku Vojvodine i Centralne Srbije. Opovo sa 568 zaposlenih ubedljivo je na dnu liste – ukazuje za „Autonomiju“ ekonomista Miroslav Zdravković.

Vojvođani, kojih je inače zaposleno 460.588, u proseku su u aprilu zaradili 42.097 dinara. Posmatrano po stanovniku aprilska plata u Vojvodini iznosila je 10.115 dinara i bila je niža od srpskog proseka – na nivou Srbije prosek je iznosio 10.352 dinara, predočio nam je Zdravković. Novosađani su tog meseca imali zaradu, bez poreza i doprinosa, od 51.544 dinara, dok su Beograđani zaradili nešto više – 51.759 dinara. Među vojvođanskim opštinama koje su po zaradama u aprilu bile u vrhu tabele nalazi se Vršac sa 59.051 dinara.

Stanovnici ove varoši, pojedinačno, imali su 14.322 dinara. Senćani su, recimo, zaradili 12.248 dinara, Pančevci 12.242 dinara, Subotičani 9.990 dinara… Prosek po glavi stanovika Novog Bečeja je bio 4.476 dinara, Žablja 4.343… U Staroj Pazovi je, recimo, prosečna plata bila 27.517 dinara, a pojedinačno su njeni stanovnici imali 5.379 dinara. U Beloj Crkvi plate su bile nešto tanje – 27.258 dinara, a „po glavi„ iznosile su 3.692 dinara. U donjem delu vojvođanske lestvice je, recimo, Plandište. Ova varošica ima 11.334 stanovika, a 2.108 ih ima posao. Prosečna plata u Plandištu je 25.556 dinara, a po stanovniku iznosi 4.755 dinara. U Titelu je, uopšteno gledano, zarada bolja – 29.848 dinara, a pojedinačno, svaki stanovnik ima 3.183 dinara. Titel ima 15.554 stanovika, a zaposlenih 1.659.

Poslednji statistički snimci pokazuju da su razlike u prosečnim primanjima u Srbiji sve veće. Odnosno, Beograd, Novi Sad i nekoliko većih gradova rastu brže, a ostatak zemlje tone. I kada je reč o stopi rasta, i o platama, i o učešću u BDP-u zemlje

Naftaška plata – 132.119 dinara!?

Najviše aprilske prosečne zarade u Srbiji imali su zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte, reklamiranju i istraživanju tržišta, programiranju, kosultatnskim delatnostima, i tako dalje – vidi se iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku. U oblasti proizvodnje koksa i naftnih derivata plata s porezima i doprinosima u aprilu je iznosila 182.808 dinara. Za verovati ili ne jeste podatak da je u martu ona bila 68.997 dinara manja – iznosila je 113.811 dinara. Aprilska plata bez poreza i doprinosa u sektoru koksa i naftnih derivata je iznosila 132.119 dinara i bila je čak za 49.819 dinara veća od martovske. Bezmalo toliko za mesec dana porasle su i plate programera i konsultanata. Oni su u martu imali 69.345 dinara, a u aprilu čak 117.521 dinar. Zaposleni u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju su po poslednjem merenju zarađivali 52.866 dinara, a u martu 49.945.

U eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa aprilska zarada iznosila je 117.432 dinara, a u martu je bila 80.045 dinara. U oblasti snabdevanja strujom i gasom statistika je u aprilu zabeležila smanjenje plata sa 79.679 dinara na 68.267 dinara. I u obrazovanju su aprilske koverte bile tanje – sa martovskih 40.029 pale su na 39.686 dinara

Dobar pokazatelj je da je, kada je reč o broju zaposlenih, u aprilu drugi put zaredom zabeleženo povećanje. Očito, kad god političari krenu u predizbornu kampanju, privreda živne. Nema ih, naime, da privredi tad prave štetu, imaju druga posla. Tako sada imamo blago oživljavanje, nakon 15-16 meseci, kada se broj zaposlenih smanjivao.

Nezaposlenost – rak-rana

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u ovom trenutku oko 760.000 radno sposobnog stanovništva Srbije je bez poslovnog angažmana. Podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrivaju da je stopa nezaposlenosti u našoj zemlji prema poslednjoj anketi iznosila 23,7 odsto.

U Srbiji se svi slažu da nam je nezaposlenost rak-rana, ali kada je lek za ovu boljku u pitanju, onda pravog odgovora nema. S obzirom da Srbija nije pusto ostrvo i da se za svako radno mesto trenutno bore i u Španiji i u Portugalu i širom Evrope, jasno je da strane investicije neće doći same od sebe, a da će naša privreda imati sve jaču konkurenciju na svim svetskim tržištima. Kada se crta podvuče, to sve opet znači da nova radna mesta neće biti lako otvoriti, a ni stara sačuvati.

Alarmantna nezaposlenost nije isključivo karakteristika Srbije, već i drugih zemalja u okruženju, Evropi i svetu. Ta činjenica nije razlog za utehu već još jedna opomena da se problem nezaposlenosti neće rešiti ni brzo ni lako. Elem, Međunarodna organizacija rada (MOR) procenjuje da bi, čak i ako dođe do ekonomskog oporavka, kriza zapošljavanja u svetu mogla da potraje još šest do osam godina. Ako to važi za svet, naravno da važi i za Srbiju.

Posmatrajući ekonomsku i finansijsku krizu u globalu, povećanje nezaposlenosti bez presedana i veoma visoki nivoi siromaštva koje je ono izazvalo, nastavili su da postoje dugo nakon što je ekonomska kriza dostigla svoj vrhunac. Broj nezaposlenih u svetu je porastao do 210 miliona, što je najviši nivo ikada zabeležen.

U regionu i Srbiji je poslednjih 10 godina evidentiran privredni rast, ali bez rasta zaposle-nosti. I u vreme kada smo imali vidan ekonomski rast, izostao je rast zaposlenosti.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti starijih od 15 godina na kraju novembra 2011. godine iznosila je 23,7 posto, dok je na kraju 2008, kada je izbila svetska ekonomska kriza, iznosila 14,7 procenata. Od izbijanja krize u jesen 2008, broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smanjen je do kraja prošle godine za oko pola miliona, sa 2,65 miliona na 2,14 miliona zaposlenih.

Ljubica Blitva Trošić (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!